Prema pisanju dnevnog lista Danas 3. februara 2010, str. 3, predsednik DSS Vojislav Koštunica je povodom predloga za usvajanje posebne rezolucije o Srebrenici izjavio da je »nemoralna i nečovečna politika koja put u Evropu utire preko razdvajanja mrtvih i omalovažavanja nevinih srpskih žrtava«.
»Takav put«, nastavlja Koštunica prema Danasu, »ne vodi nikud osim u ponižavanje sopstvenog naroda. Ako Skupština umesto jedne deklaracije kojom se osuđuju svi ratni zločini treba da donese neku posebnu deklaraciju, onda bi to trebalo da bude deklaracija o Jasenovcu, gde je izvršen genocid nad našim narodom...«
Na svom »putu u Evropu« savremena Srbija tumara. Ne mali doprinos tom tumaranju daje i Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Imao je izvrstan prestiž i uticaj u javnosti, ali ga nije upotrebio da jednom delu mladih Srba objasni svu pogubnost slogana »Nož, žica, Srebrenica« po ugled Srbije i Srba u svetu. Posebno ljudski i politički nedopustivog jezika mržnje prema pripadnicima jednog od susednih naroda koji čini i značajnu nacionalnu manjinu u Srbiji. Sada a limine odbacuje mogućnost donošenja posebne rezolucije o Srebrenici koja bi – ako bude usvojena – demonstrirala čvrstu moralnu i političku volju države i građana Srbije da osudi najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Upravo ta činjenica, a ne broj ili nacionalnost žrtava, izdvaja srebrenički zločin od svih drugih zločina i zbog toga mora biti posebno i bez ikakvih ograda osuđen. Koštunica politički vešto, ali moralno nedopustivo, pomera osnovnu ideju sa osude zločina na protivljenje »razdvajanju mrtvih«. Pa, general Franko je, da bi prikrio zločine, sahranjivao zajedno dželate i žrtve, insistirajući da su sve to, zaboga, Španci.
Ne treba sumnjati u to da Koštunica želi da se u javnosti nametne i potvrdi kao nepokolebljivi zastupnik i zaštitnik interesa srpskog naroda. Kao jednom tradicionalno

Savezne republike Jugoslavije i kao predsednik Vlade Republike Srbije, i imao je prilike, da je hteo, da predloži deklaraciju o Jasenovcu. Možda mu to i nije bila, kako se sam slikovito izrazio, »deveta rupa na svirali«, ali je nije »pogurao ili čak progurao«, ni u saveznoj ni u republičkoj skupštini. Sada se, povodom predloga rezolucije o Srebrenici, setio da predloži deklaraciju o Jasenovcu – i to samo za stradale Srbe! A šta je sa stradalim Jevrejima, Romima, Hrvatima u Jasenovu? Zašto ih je odvojio od »nevinih srpskih žrtava«? Nije li i to školski primer »nemoralne i nečovečne politike« razdvajanja žrtava?
Ljudsko je pravo Vojislava Koštunice da se trudi da ponovo zauzme značajno mesto u političkom životu Srbije. To je njegovo nesporno pravo, ali bi za građane Srbije bilo pogubno da ga ostvari koračajući unazad, okrećući glavu od zločina, zastupajući nemoralnu i nečovečnu politiku skrivanja zločina i razdvajanja žrtava. Poniženje za srpski narod biće odustajanje ili »razvodnjavanje« rezolucije kojom bi nedvosmisleno bio osuđen zločin u Srebrenici, a ne njeno usvajanje.