Poruka iz Soluna

O suđenju »beogradskoj šestorki«

Ovde smo kako bismo izrazili solidarnost sa beogradskom šestorkom.
U bliskoj prošlosti doživeli smo slične slučajeve proizvoljnih optužbi i progona od strane države i njenog sudstva. Još od pada hunte 1974. godine grčka država je koristila »terorizam« kao izgovor da potiskuje i kontroliše političke pokrete i štrajkove. U većini slučajeva (ali ne i svim), optuženi su bili anarhisti koji su bili aktivni u pokretu tokom osamdesetih godina. U svim slučajevima optuženi nisu proglašeni krivim za terorizam niti za bilo koju drugu tešku optužbu, često pošto bi proveli duže vreme u zatvoru čekajući suđenje...
Te rane »antiterorističke« zavere osmišljene su pod velikim pritiskom od strane CIA nad grčkom vladom: novi, fleksibilni antiteroristički zakoni bili su neophodni kako bi grčka država, dobar student kapitalističkih blokova moći, mogla da odgovori na sve veće socijalne nemire u zemlji koja je ostvarivala visoku stopu razvoja i u isto vreme bila pod »zaštitnim nadzorom« NATO-a i Evropske unije. Shodno tome, antiteroristički propisi koji su doneti u cilju suprotstavljanja »organizovanim naoružanim grupama« tada su iskorišćeni protiv radničkih i studentskih pokreta. Najočigledniji primer predstavlja hapšenje i zatvaranje maloletnih studenata u Larisi tokom opštih nereda u decembru 2008. godine. Drugim rečima, dok su antiteroristički zakoni navodno osmišljeni da »razbiju teroriste«, oni su zapravo korišćeni za zastrašivanje dece.
Slučaj beogradske šestorke sadrži mnoge sličnosti s ovim ranim grčkim slučajevima. Srbija je prošla kroz dug i razarajući rat, promenu režima, država je sada na putu da uđe u Evropsku uniju. Više od 1.800 preduzeća je privatizovano u poslednjih nekoliko godina, zemljište i produktivne fabrike su rasprodate i radnici otpuštani ili ostavljani bez plata mesecima i godinama...
Ona država koja želi da se pokaže kao dobro vaspitani sluga moćnih američkih, ruskih i evropskih interesa, ne može sebi da priušti velike socijalne nemire i štrajkove širom zemlje, a posebno ne u glavnom gradu. Beograd mora biti sjajan, srećan i jeftin za turiste. To je razlog zašto se demonstracije mogu održavati samo u sporednim ulicama gde ih policija može lakše kontrolisati, a ne u centru moći i donošenja odluka, čak ni parada ponosa gej osoba nije dovoljno bezbedna...
Istina je da bi se čak i nižerangirani policajci smejali na optužbu za »međunarodni terorizam zbog slomljenog prozora«, ali ipak ideologija i praksa antiterorizma jeste važno oružje države posvećene »bezbednosti«. Ovo važi za sve autoritarne države na Istoku i Zapadu u XX veku, a nakon 9. septembra 2001. američko-australijski i evropski »rat protiv terorizma« pokazao je svoje zube širom sveta na potpuno jedinstven način.
Upravo se to dešava i sada. Beogradska šestorka se uistinu tereti za međunarodni terorizam zbog slomljenog prozora. Oni su držani u strašnim, ponižavajućim uslovima, u potpunoj izolaciji, bez mogućnosti međusobne komunikacije, ili komunikacije sa prijateljima i ljudima koji žele da im pomognu. Drugim rečima, uskraćena su im osnovna ljudska prava.

	Uz solidarnost i dostojanstvo Antiautoritarni pokret i drugari iz Inicijative solidarnosti sa B6