Na dvadesetu godišnjicu obnavljanja rada Demokratske stranke, njen predsednik i predsednik Srbije objavio je rat kriminalu i korupciji, »a svima ostalima mir«, kako je rekao. Usred zahuktavanja afere Šarić, srpski predsednik je upotrebio »ključne reči«. Kada za sto godina neki ambiciozni istraživač bude pokušavao da razume srpsku politiku kraja 20. i početka 21. veka neće mu biti teško da shvati da se srpsko društvo sporo i dramatično kretalo napred.
Mediji se u etapama pune sadržajima o novoj velikoj temi, trgovini ogromnim količinama narkotika u kojoj je, pored Darka Šarića, pomenut čitav niz imena sa naših prostora. Tema, znamo već, trebalo bi što duže da traje. Svakog dana dodaje se poneki novi detalj, a neki novinari i analitičari navodno bliži raznoraznim izvorima informacija najavljuju, uopšteno, ko bi sve mogao biti umešan. Matrica razvoja događaja u javnosti i u ovoj stvari pošla je utabanim stazama. U neizvesnost ishoda. Sprovođenja pravde.
Ipak, neki elementi već sada pokazuju da je stvar krajnje dramatična. Prvo – količina narkotika, zatim direktna veza sa proizvođačima, široko umrežavanje počinilaca. I, naravno, ogroman novac za kratko vreme.
Odmah je palo u oči da novootkriveni narko-bos po svemu daleko prevazilazi glavešine Zemunskog klana koji su nam nakon marta 2003. predstavljani kao najveći dileri, čak regionalni, koji su, navodno, putovali i u Kolumbiju da se povežu sa vrhovima kokainske mafije. Tada nam je, nakon akcije »Sablja« u kojoj je uhapšeno oko 13.000 osoba sumnjivih na kriminal, rečeno da u Srbiji ničeg sličnog više neće biti. I do pre par meseci pripadnici tadašnje vlasti su se hvalili da je, zahvaljujući njima, gotovo s organizovanim kriminalom. Kriminala, naravno, uvek ima – retorički su zaključivali, ali onoga što je bilo – nikad više. Sada, međutim, izgleda da ga imamo, ali i da ga je i tada bilo – mnogo više.
Prema onome što su saopštile policije Srbije i Crne Gore, Darko Šarić je u Crnoj Gori policijski evidentiran još 1993, a srpska policija ga je »zapazila« već 2000. kada je počeo da »posluje« i po Srbiji. Prvu firmu je osnovao 1997, nakon »povratka iz inostranstva«... Informacije da je veliki diler u policijskim organima Srbije postoje već nekoliko godina. I na kraju, poslednje ali ne i najmanje važno: kada je krajem oktobra prošle godine u akciji »Morava« odjednom uhapšeno 500 osoba širom Srbije, navodno osrednjih i sitnih rasturača droge, rečeno je da se tako »šalje poruka narkobosovima«! Tek nakon gotovo tri meseca Darko Šarić je postao osumnjičen.
Poznat svima kojima je i trebalo da bude poznat već godinama, o Šariću javnost u Srbiji nije znala ništa. Strategija istražnih organa i policije ili samog Šarića, ili i jednih i drugih? Šarićeva, svakako. Ako je i bilo nekakve strategije tzv. istražnih organa, ona je bila slabija od Šarićeve. Jer, on je na slobodi...
Naravno da Šarića nije bilo ni na jednoj listi najbogatijih Srba gde niko nije do sada ni dostigao toliko bogatstvo. Očigledno je predano širio svoju mrežu, ne samo zato što je ogroman ilegalno stečeni novac trebalo ubaciti u regularne tokove već i što je, širom distribucijom, kupovao ne samo njive i fabrike već i ljude. Tu, naravno, počinje ili se zaustavlja ova istraga ili priča za narod.
Veze sa šou-biznisom su već deo rutine svih novokomponovanih bogataša i ništa lakše nego pretpostaviti da neki od miljenika ovdašnje slave nisu ostali imuni na Šarićevu ponudu da im pomogne u razvijanju talenta i još veće popularnosti. Naravno da se tu policija neće proslaviti – sumnjičiti ovdašnju estradu da je uzimala pare od narko-bosa nije baš uzbudljivo za javnost. Priča je već ispričana i liči na rimejk sa nekim novim, nekim starim glumcima. Oni koji su uzimali kažu da su imali pravo da ne znaju odakle mu pare, a njihovim fanovima to će samo podići adrenalin. Moraliziranje o estradi davno je »prevaziđeno«...
Ni obznanjivanje koliko je i ova globalno-lokalna rabota narko-mafije samo nasleđena iz ranijih vremena, bolje razrađena i proširena, nije prijatno saznanje ali je logično. Logično je i što se u Šarićevim poslovima pominju likovi koje smo videli na snimku svadbe Arkana i Cece kojima je on delio visoke činove svoje garde, zadužujući ih da ostanu verni »ideji«. Ne iznenađuje toliko ni pominjanje onih koji su već osumnjičeni kao organizatori likvidacije novinara, logistike svim opasnim i prljavim poslovima...
Ono što čitavu stvar čini jezivom jeste to što je, prema onome što se manje-više jasno vidi, mafija ušla duboko u društvo. Kako bi inače mogla da kupuje, dobija, preuzima tolike firme, makar i ti raniji vlasnici bili Arkanovi potpukovnici, pravosnažno osuđeni za nekada najpopularniji duvanski biznis. Umesto u zatvor, izgleda da dobijaju bolju ponudu: prepuštanje bogatstva novim snagama. Sa mnogo više mogućnosti.
Svi vidljivi akteri kao da su se upregli da, nakon nekog vremena buke u medijima i poslovičnog »izvlačenja političkih poena«, vuk pojede magarca. Ako tako bude i u ovoj mega-zavrzlami u koju se umešala ili je otkrila američka DEA (što joj, nažalost, najviše daje na značaju i ozbiljnosti), građani ponovo neće znati ko je »vuk« a ko »magarac«. Obelodanjivanje razmera pošasti koja je napala društvo u Srbiji, ali i u bliskom okruženju, pokazuje ko bi mogao biti jedno a ko drugo.
Možemo li da verujemo istražnim organima, tužilaštvu, sudovima? Pitanje je koje se prvo postavlja. Kojim istaknutim pojedincima, predstavnicima vlasti, verujemo više, kojima manje, a kojima uopšte ne verujemo? To se vrti po glavama onih ljudi koji ostaju zabrinuti i kada završe s pikanterijama iz Šarićevog novokomponovanog životnog stila.
Jedno je bar jasno: Darko Šarić je bio tek novi čovek na starom mestu velikog preduzimača. U njegovom CV (koji je, ispostavlja se, brižljivo čuvan) poklopile su se neke poželjne karakteristike koje su ga preporučile za takvu vrstu posla. Čija se ozbiljnost meri kako pripadajućim pravnim sankcijama proisteklim iz »veličine ovlašćenja« koje je dobio, tako i količinom novca koji obrće, visinom »vertikalnog umrežavanja« u institucijama bez čega nema organizovanog kriminala, ali najviše najvećom i glavnom stvari: ko je rekao »da« na nečiji predlog da baš provincijalac Šarić obavlja glavni posao. Zato je Šarić važan i zato se ne može naći, ako ga iko želi naći...
A novac, zemljišta, firme, vile, »avioni-kamioni«, njima se uvek nađe neki privremeni vlasnik. Daće se malo i narodu, ako se mora.