Crnogorska veza

Pljevlja su mali grad na severu Crne Gore (granična opština sa Srbijom i BiH). Ima 35 hiljada stanovnika i doskora je bio poznat samo po rudniku uglja i nekakvim tamburašima. Ekonomski posmatrano, važno je istaći da se nadomak Pljevalja nalazi i jedina termoelektrana u Crnoj Gori, čija proizvodnja pokriva oko 45% energetskih potreba zemlje.
Događaji iz tih istih Pljevalja poslednjih dana ne silaze sa naslovnih strana štampe u Srbiji. Vesti tipa »još jedan od osumnjičenih za šverc dve i po tone kokaina iz Urugvaja prijavio se pljevljanskoj policiji, ali je posle informativnog razgovora pušten na slobodu« služe za novu satanizaciju Crne Gore, nalik onoj pred referendum o istupanju iz državne zajednice sa Srbijom.
Akcija zaplene pomenute količine kokaina, namenjene evropskom tržištu, u izvođenju američke DEA i sadejstvu domaće BIA, primer je tesne bezbednosne saradnje Beograda i Vašingtona. Dva meseca kasnije saznalo se da je organizator izvesni Darko Šarić, državljanin Srbije – pogađate: poreklom iz Pljevalja. Šarić i njegova porodica poseduju stotine hektara vojvođanskih oranica, fabrike, kazina i klubove u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, ali su za sedište kriminalnih aktivnosti tog klana proglašena Pljevlja.
Vlasti u Srbiji veruju da je Šarić, za kojim je tek krajem januara 2010. raspisana međunarodna poternica, godišnje prihodovao oko milijardu evra od ilegalne trgovine kokainom. Poređenja radi, BDP Crne Gore u 2009. godini iznosio je 6,6 milijardi dolara, što znači da je Šarić mogao da doprinese sa oko 20%, u zavisnosti od kursnih razlika.
Ne znam šta vi mislite o Pljevljima – kažu da mali gradovi daju velike talente – ipak, deluje neverovatno da je grupica ljudi iz tog živopisnog mesta snabdevala belim prahom pola Evrope.

	Bojan al Pinto-Brkić