Od privatizacije, kada je 26. 04. 2006 na aukciji prodata, fabrika Industrija mesa BEK iz Zrenjanina ni do danas ne radi! Fabriku je na aukciji kupilo fizičko lice Miloš Jović. Kupac nikad nije pokrenuo fabriku, niti ispostavio socijalni program. Bivši radnici i akcionari u više navrata su se pismeno obraćali Agenciji za privatizaciju s upozorenjima da kupac ne poštuje ugovorene obaveze. Nije bilo očekivana reakcije, već su mu konstantno davali naknadne rokove i time samo potvrdili špekulantska vremena. Oštećeni su radnici, jer je BEK veoma brzo, već u martu 2007, otišao u stečaj. Industrija mesa BEK je primer kako država donese zakon, pa pomogne da se isti ne ispoštuje. Naime, država je donela propis da lica koja nisu poštovala zakone prilikom kupovine preduzeća, pa im se raskinuo kupoprodajni ugovor, nemaju pravo učešća naredne tri godine na aukciji. Neverovatno je da je Vladan Beštić, koji je BEK gurnuo u stečaj preko svoje firme »Bekom«, sada u stečaju najveći poverilac, a nije mogao biti kupac zbog propale privatizacije u žabaljskom preduzeću VOS.
Naravoučenije, izigraj državu, pa šta ne možeš ti, može tvoj vozač. Kada uđeš u stečaj ništa ne brini, sve je po zakonu o stečaju, a na sva upozorenja i silne krivične prijave (nerešene do danas), nije nadležan Trgovinski sud i nije ih briga, a i nije njihovo da vode računa kome je Agencija za privatizaciju prodala fabriku. U toku stečaja usvaja se plan reorganizacije da BEK proradi marta 2008. godine i zaposli 150 radnika. Zvuči optimistički, ali to se do sada nije dogodilo. Od 2007. godine do danas preprodavala su se potraživanja, svi su zarađivali, oprali pare u više voda, samo su radnici isterani iz fabrike obilazili MUP, tužilaštvo, sudije, ali zalud. Pancir družina, s obzirom na to da se Beštić kreće sa fizičkim obezbeđenjem, verovatno bojeći se radnika, i dalje šeta BEK-om, jača od države i zakona. Pomoć ima u Žarku Milidragoviću, pod čijom je upravom BEK dva puta doživeo stečaj. Logično je da takvi menadžeri odgovaraju i takvim gazdama.
Jedino svetlo u ovakvoj kriminalnoj situaciji jeste da je postupajući sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu sprečio glasanje na ročištu 3. 02. 2010. o produžetka roka do 1. 06. 2010. i postavio sledeće uslove koji se moraju ispuniti do sledećeg zakazanog ročišta (24. 02. 2010):
• da se deblokira žiro-račun fabrike (blokada od septembra 2009);
• da se dostavi sudu bankarska garancija o ulaganju u procesnu opremu u visini od milion i sto hiljada evra (ulaganje umanjeno za tri puta u odnosu na prvobitno!);
• da se dostave fakture o svim građevinskim radovima, i o onome što je prodato iz BEK-a;
• nije odobrena prodaja stovarišta Tuzla (nije ušlo u procenu imovine fabrike) i prodavnice uZrenjaninu.
Sve do ispunjenja ovih uslova (do 24. 02. 2010) sporan je i prijem radne snage, a oni su raspisali javni konkurs na praznu i razvučenu fabriku, da bi još jednom skinuli pare od države a ona je posle raskida ugovora 70% vlasnik BEK-a. Ako je i od Beštića mnogo je, a i od države koja ovo ne kažnjava. Verovatno će ministar Dačić, kada poradi na ostaloj mafiji, preći i na privatizacionu i stečajnu mafiju. Eto mu posla koliko god hoće.