Štrajkački odbor »Srboleka« – istrajaćemo do pobede

Privatizacija preduzeća u Srbiji, urađena prema prvom Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. ili drugom Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine svejedno, osuđena je na neuspeh. Svedoci smo brojnih poništaja prodaje preduzeća od strane Agencije za privatizaciju, a očigledno je da je broj onih u kojima nije poništena, a trebalo bi da jeste, još veći. Za takvu situaciju, u kojoj su se našli radnici i građani Srbije, najveću odgovornost snose političari koji shodno svom poslu kreiraju državnu politiku. Ti političari koji vode zemlju i privatizaciju, možda, rekao bi neko, imaju pravo da jednom naprave grešku, ali ako oni to rade iznova i iznova onda se postavlja pitanje da li oni to rade namerno i za čije interese? Za interese radnika sigurno ne.

Svi se dobro sećamo kroz šta su sve prolazili radnici i akcionari zrenjaninske »Jugoremedije«, koji su uz podršku aktivista, medija, ali i kontinuiranih blokada fabrike, štrajkova i protesta, uspeli da pobede i uz puno muke i odricanja spasu nekada uspešnu firmu za proizvodnju lekova od sigurne smrti. »Jugoremedija« bi bila samo sećanje na blisku istoriju radničkog života u Srbiji da nije fenomena »Srboleka«.
»Srbolek« je firma koja se takođe bavi proizvodnjom lekova i distribucijom i njen vlasnik je po viđenom scenariju Jovica Stefanović Nini, biznismen za koga nema prepreka i koji očigledno može da radi šta hoće.
Međutim, kao što je u slučaju »Jugoremedije« naišao na tvrd orah u predstavnicima malih akcionara predvođenih Zdravkom Deurićem, tako je i u »Srboleku« njegovim malverzacijama neko rekao dosta.
Štrajkački odbor i samostalni sindikat »Srboleka« na čelu sa Zoranom Gočevićem bili su primorani da povedu štrajk još krajem 2008. godine kada su počeli problemi sa Ninijem, vlasnikom preduzeća i generalnim direktorom (Stefanović je sam sebe postavio za generalnog direktora koristeći poziciju predsednika Upravnog odbora, premda ga taj isti odbor nije izglasao za generalnog direktora).
»U to vreme isticala je dozvola za proizvodnju, kao i sertifikat za veledrogeriju. U početku smo dali šansu Niniju i pokušali da budemo kooperativni, ali od njegovih obećanja nije bilo ništa. Praktično, od novembra 2008. do marta 2009. godine plate nisu isplaćivane i mi smo podigli štrajk koji je dao određene rezultate. Nakon pet meseci kupio je nešto sirovine da bi se počelo proizvoditi, a isplatio je i tih skoro pet zaostalih zarada. Međutim, od juna meseca 2009. stvari se vraćaju na početak, sa dodatnom okolnošću da je isticala registracija GMP (sertifikat koji predstavlja kvalitet i dobru proizvođačku praksu koja predstavlja standard i čije postojanje je neophodno ne samo za rad u Srbiji već i za izvoz). Ipak, država je produžila rok za registraciju (ne zbog ‘Srboleka’ već zbog ‘Galenike’ i Torlaka koji su kasnili) za još dve godine, pod uslovom da se u prvoj godini krene sa proizvodnjom na nivou standarda predviđenih GMP i da se ukoliko proizvodnja ne krene dozvola gubi u prvoj godini. ‘Srbolek’ i nakon toga tapka u mestu i radi minimalno, što mogućnost nedobijanja sertifikata svakako čini sve realnijom«, priča za Republiku Gočević.
Stefanović je veledrogeriju napustio u avgustu 2008. godine, jer nije hteo da je registruje i tako 160 radnika ostavio bez posla. Suština njegove namere je u tome da kada je »Srbolek« sam radio ovu vrstu posla nije bilo prostora za mućke, dok kada to radi sa trećim licem ili firmama, prostor za malverzacije je daleko veći.
»Dozvola za rad veledrogerije koštala je 28 hiljada, s obavezom da prostorije u kojima se posao obavlja budu čiste i uredne, što sigurno nije nešto nedostižno i samo potvrđuje da je veledrogerija ugašena namerno«, ističe Gočević.
U avgustu prošle godine ponovo je pokrenut štrajk u »Srboleku«, a tog istog meseca inspekcija za rad je posetila firmu konstatujući da Jovica Stefanović nije obezbedio minimum procesa rada što je zakonska obaveza i kažnjiva kategorija. Štrajkački odbor je 23. septembra zvanično ponudio sporazum Niniju na potpis, po kojem bi štrajkački odbor ostao u štrajku, ali da se neki od radnika vrate na posao (i ovako je 118 ljudi bilo na prinudnom odmoru, sa još 16 koji su radili za minimalnu cenu rada i kojima je takav status Nini zadržavao devet meseci iako je zakonski to dozvoljeno 45 dana, što je zaključila i inspekcija rada). U tom periodu proizvodnja se nekako pokreće i, preko distributivne firme »Nelt«, »Srbolek« prodaje robu u vrednosti 60 miliona dinara, od kojih nijedan dinar do danas nije legao na račun »Srboleka«.

Kap je prelila čašu 25. decembra prošle godine kada je Nini pokušao da iz odeljenja ekspedicije prebaci »Neltu« robu u vrednosti 117 miliona dinara.
»Ja sam šef u tom odeljenju i s obzirom na to da nisam bio prisutan, niko me nije obavestio da to treba da izađe, već su me kolege pozvale. Mi smo, kada smo to uvideli, zaustavili robu, imajući u vidu iskustvo sa prethodnih 60 miliona i od tada držimo isporuku robe u blokadi, jer znamo da je Ninijev cilj stečaj preduzeća«, kaže Gočević.
Od 20. januara, na dan slave »Srboleka«, do danas štrajk traje, a proizvodnja i dalje radi.
»On je proizvodnju na neki način kupio i njihov predsednik nezavisnog sindikata je dobio novo radno mesto i platu za decembar veću nego što mu pripada. Ljudi iz nezavisnog sindikata su sada stali na stranu Ninija i tvrde kako mi nismo validni sindikat, što nije tačno jer nama mandat važi do marta. U poslednjem periodu Stefanović vrlo retko dolazi u firmu, a poreska policija je otkrila da je utajio porez od 60 miliona dinara. Nakon poreske, u ‘Srbolek’ je došla i kriminalistička policija koja je pokupila mnogo dokumenata. Koliko smo uspeli da saznamo od njih, ima dosta argumenata za krivičnu prijavu, ali videćemo«, objašnjava Gočević.

Pritisak na radnike je konstantan, pre svega preko predsednika nezavisnog sindikata koji je zaveo strahovladu, a u funkciji zastrašivanja Stefanović se poslužio otkazima.
»Mi od Ninija ne možemo očekivati ništa dobro. Tražili smo razgovore s njim, i on je trebalo da dođe i dâ predlog za kolektivni ugovor, zatim je poručio da će ga dostaviti, ali je umesto svega nama uručen otkaz, navodno zato što nismo ispunjavali radnu obavezu. Ispalo je da mi redovno radimo i da nismo bili u štrajku pa nismo poštovali radnu obavezu, a kada je trebalo da nam obračuna zarade onda je uvažio štrajk i tražio da nam se ti dani ne plate. Mi imamo legalne papire da je štrajk u toku i tu dileme nema«, ističe Gočević.
O kompletnoj situaciji u »Srboleku« obavešten je i premijer Cvetković koji je nedavno u štampi najavio borbu protiv privrednog kriminala. Oglasila se država ili ne, radnici »Srboleka« spremni su da istraju u borbi.
»Štrajk se može prekinuti samo ako dođe do razgovora sa Ninijem, a rezultat tih razgovora može podrazumevati registraciju veledrogerije i sve ostalo što može ‘Srbolek’ vratiti na noge. Ova situacija ne može trajati večno. Uloga države je veoma važna i ona ne bi smela da se drži po strani, kao što se sada čini. Država ne vodi kontrolu privatizacije ne samo u ‘Srboleku’ već ni u svim firmama u Srbiji. Mi smo kao mali akcionari predali krivičnu prijavu protiv Ninija zbog malverzacija pri kupovini ‘Srboleka’ još u julu prošle godine. Prijava je u policiji, ali za sada istraga još traje i ne znamo kada će se završiti«, zaključuje Gočević.

	Siniša Jelovac