U »Vršačkim vinogradima« ne prihvataju status žrtve

Vršačko vinogorje je vekovima simbol grada Vršca. Simboličko jedinstvo imena, estetika, način života, slavljenje berbe grožđa jednako su Vrščanima značajni kao i materijalna dobit od postojanja i napretka preduzeća »Vršački vinogradi«. Njihovo uništavanje lošom privatizacijom i nebrigom države je više od propasti jednog preduzeća. To je udar na duh grada i potiranje identiteta građana, a za porodice čiji opstanak zavisi od »Vinograda« dodatni udarac po stomaku. Iz ove duhovne i materijalne smeše nastao je dugotrajan i uporan otpor uništenju »Vršačkih vinograda«, sličan po žilavosti onome u zrenjaninskoj »Jugoremediji«.
Radnička borba počela je u »Vršačkim vinogradima« oktobra 2000, tri dana pre pobune

građana u kojoj je Slobodan Milošević skinut sa vlasti. Radnici u »Vršačkim vinogradima« pobunili su se zbog mizernih plata. Njih je podržao tadašnji komercijalista Jon Popov, rizikujući da ostane bez plate od koje su živeli njegovo dvoje dece i nezaposlena supruga. Državni sindikat nije stao uz radnike, a ove više nije mogla da zastraši manipulacija direktora Siniše Višackog koji im je uvek pretio – »ako vi nećete da radite ima ko hoće«. Tada
		Goran Čejić, radnik u Podrumarstvu, član Izvršnog odbora Nezavisnosti: »Čim smo osnovali Udruženje akcionara nastala je druga priča. Ljudi se manje plaše. Uspeli smo da dobijemo mnoge informacije, stekli smo osećaj da ima neko ko hoće da se bori za neku promenu. Drugačije je kad se ljudi organizuju, a i kapital akcionara nije mali i ljudi su dobili želju da ga spasu«.

je nastao sindikat Nezavisnost u koji se odmah učlanilo više od 200 radnika. Na zboru je izdejstvovano da se smanji raspon plata 33 prema 1, pa su one povećane sa 1.500 i 2.000 na 15 hiljada dinara. Nismo mogli da trpimo da radnik radi tri godine za jednomesečnu platu direktora, kaže predsednik Nezavisnosti Jon Popov. Godinu dana kasnije zaposleni su smenili Višackog i izabrali Dragana Stupara, dobrog stručnjaka, koga se sećaju po uspešnoj saradnji. Te, 2001. godine, »Vinogradi« su ušli u tokove privatizacije. Posle propasti prvog tendera zbog odustajanja Miroslava Miškovića, drugi tender se razvlačio od 2004. do 2006. godine, ali je završen tako što su »Vinogradi« prodati konzorcijumu »MB Rodić« iz Novog Sada, »Čoki« iz Subotice i »Šećer Schefferu« iz Beograda. Jon Popov kaže da je šteta što se iz tendera povukao italijanski konzorcijum vinara, i to zahvaljujući kampanji lokalnih moćnika.

Novi vlasnik je odmah po ulasku u preduzeće smenio agroekonomistu Stupara, koji je i danas nezaposlen i doveo svog čoveka iz Novog Sada. Za izvršnog direktora postavio je Žarka Kovrliju koji će ostati u sećanju po zatvorskim metodama koje je doneo iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, u kojem je bio upravnik. Ne samo što je zastrašivao zaposlene nego je u stilu Pola Pota naređivao da svi zaposleni u kancelarijama i pogonima moraju da idu u berbu grožđa. To je bila prava ludnica, kaže Goran Čejić, radnik u jedinici Podrumarstvo i član Izvršnog odbora Nezavisnosti, jer su radili nestručni ljudi, u punionici nije bilo nikoga i samo srećom nije došlo do havarije. Reagovao je sindikat, pa su u berbu odlazili samo najuplašeniji. Dešavale su se saobraćajne nesreće zbog neispravnih traktora, pa je

sindikat i tada uzeo stvar u ruke i naterao inspekciju rada da radi svoj posao. Jon Popov je postao trn u oku i krajem 2008. dobija otkaz, ali kako sindikat ima odličnu pravnu pomoć u liku Dorua Mohore, inspekcija za rad vraća Popova na posao. Popov se, međutim, ne miri s takvim ishodom, već je tužio poslodavca, proces je u toku, a Popov je na plaćenom odsustvu. Najveći udarac na naum Rodića i prijatelja da vršljaju po preduzeću bez kontrole i otpora bilo je osnivanje Udruženja manjinskih akcionara. Privučeni procenom da »Vršački vinogradi« vrede 26 miliona evra, u Udruženje se učlanilo 643 zaposlenih, a za predsednika je izabran Doru Mohora. Postali smo snaga, ističe Jon Popov, i ceo Vršac je putem Panovizije, jedine nezavisne TV stanice, saznao za nas, ali i za podatak da su »Vinogradi« prodati za 5,7 miliona evra i da je država oštećena za 21 milion evra. Za dalji tok događaja odlučujući je bio pritisak Udruženja manjinskih akcionara na Agenciju za privatizaciju da uradi reviziju kupoprodajnog ugovora. Inspekcija je utvrdila da su većinski vlasnici opteretili

»Vršačke vinograde« hipotekama od deset i po miliona evra i da su 277 hektara vinograda preneli na druga lica. Ispostavilo se da se kompanija »Livingston« (u stvari vinogradi koje je zakupio direktor Pavle Bašić) zakačila za »Vinograde«, pa su mu radnici sadili nov vinograd i uveli sistem za navodnjavanje, a da su troškove snosili »Vršački vinogradi«. Lomilo se preko leđa radnika. Bašić nije platio ni porez ni doprinose za obavljeni rad, utvrdila je inspekcija. Što se Rodića tiče, on tri godine nije plaćao regres radnicima. Najgrublje je izigrao ugovor time što je umesto da za investicije izdvoji 5,5 miliona evra, uložio samo 800 hiljada evra. Prodaja je smanjena, pa je Rodić našao »izlaz« u podizanju cena vinu, tako da su vršačka vina postala nekonkurentna. Čak je doneo odluku da se staklena ambalaža više ne vraća u Vršac!

Na uporno insistiranje Udruženja manjinskih akcionara ugovor o privatizaciji je raskinut i država postaje većinski vlasnik. Sindikalci zameraju što se i država ponaša nebrižljivo, a pogotovo im smeta arogancija državne zastupnice Vidosave Rajković koja radi na štetu malih akcionara. Prvi korak joj je bio da izmeni statut i da male akcionare odstrani iz

Upravnog odbora. Uhvatili smo ih da krše zakon i opet smo otišli na Panoviziju. Zatim smo sa radnicima »Ikarbusa«, sa kojima smo se povezali, organizovali protestnu šetnju u centru grada, sa pištaljkama i transparentima, a potom i tribinu u selu Gudurica kojoj je prisustvovalo
		Poslednjih godina umrla su tri radnika zbog nemaštine, nemogućnosti da kupe lekove i ponižavanja. Drago Zeljković se obesio u magacinu, Goran Vukčević se takođe obesio, a Zoran Jelić je umro u krugu preduzeća.

više od sto radnika »Vinograda« zainteresovanih da se prekine sa »turizmom« u čuvenom vinskom podrumu u selu, u kojem su se gostili razni važni gosti, i to na račun radnika »Vršačkih vinograda«, kažu Jon Popov i Doru Mohora.
Predstavnici Udruženja manjinskih akcionara odlazili su u Beograd i Novi Sad, obraćali se Skupštini Srbije, nadležnim ministarstvima, Akcijskom fondu i predsedniku države Borisu Tadiću. Oni traže da se država kao većinski vlasnik ponaša domaćinski, da se nadoknadi šteta nastala lošom privatizacijom, da se poštuju prava malih akcionara i stvore uslovi za participaciju zaposlenih u upravljanju i profitu, da se depolitizuju poslovne funkcije.
Doru Mohora kaže da na mnoga pitanja o tome na šta je bivši vlasnik utrošio novac nema odgovora. Nova zastupnica državnog kapitala ne donosi nikakve planove i slizala se sa lokalnim moćnicima. Ali sindikat Nezavisnost i Udruženje manjinskih akcionara neće odustati od svojih zahteva. Prvi je da se Jon Popov vrati na posao.
Sindikat Nezavisnost i Udruženje manjinskih akcionara sada pronalaze i nove oblike organizovanja kako bi u odbranu ljudskih i sindikalnih prava privukli širi krug građana. Osnovan je Građansko-sindikalni forum u koji su pristupila razna udruženja građana. Taj Forum je već podneo krivičnu prijavu protiv organizovanog kriminala u »Vršačkim vinogradima« i »Pivari«, javno pokreće bitna komunalna pitanja kao što je cena gasa za domaćinstva. Sindikat i Udruženje manjinskih akcionara ponovo će tražiti smenu Vidosave Rajković i naknadu štete koju je proizveo prethodni vlasnik. Oni ističu da neće dopustiti da se u »Vršačkim vinogradima« ponovi scenario iz »Šinvoza«, kada firma odlazi u stečaj ili reorganizaciju, a radnici ostaju i bez posla i bez akcija. Koordiniraju sa sličnim preduzećima u Srbiji koja su povezana u Koordinacioni odbor i to ih ohrabruje i daje novi podsticaj i ideje.

	Olivija Rusovac