Najuzvišeniji ideali čovečanstva kroz vekove i sve do današnjih dana bili su i ostali – istina, dobro i lepo.
U tom trojstvu formirani su i filozofski sistemi kao odgovarajuće discipline: Logike, Etike i Estetike.
Međutim, dok raspoznavanje estetskih fenomena samim njihovim objekcijama (postvarenja) umetničkog ili prirodno lepog, kao i etičkih principa Dobra i Zla, u te dve discipline prosuđivanja su transparentnija, s Istinom okolnosti su komplikovanije.
Od Sokratove majeutike – babičke veštine kojom se istina porađa, preko F. Bekonovih ejdola (tribus, specus, fori, theatri), do Dekartovih »praktičnih i jasnih pravila rukovođenja duhom u istraživanju istine«, i konačno razlikovanja formalne logike i dijalektike, kao najpoznatijih i najznačajnijih, koji svedoče o dugim putevima i teškim naporima u praxisu utvrđivanja istinitog.
Uz ogroman bilans vekovne borbe za istinu, danas smo svedoci da je istina najozbiljnije krizno žarište – najpodložnija mimikrijama i izvrtanju kao laž, dezinformacija, relativizacija i falsifikat.
S tim pojavama danas se susrećemo na svakom koraku. Ono što je ranije vršeno enciklikama da bi se lažne istine proturile, danas je to u domenu elektronskih poruka (televizije i interneta), a u čemu ne zaostaje i slično izmanipulisana Gutenbergova galaksija.
Veritas, veritas, multi docebant.
Postoji i mišljenje da je istina ono o čemu se obično ćuti.
Kada bi smogli snage da odgovorimo bar na neka aktuelna pitanja, a u prvom redu i da ih postavimo, dakle da se suočimo – bio bi to probni kamen za bliskost s istinom ili totalno udaljavanje od nje.
Ad 1. Da li smo se mi oslobodili Turske i preko čega (autonomijom i borbom)?
Da li se Hrvatska oslobodila Mađarske, Austrije, Italije i Srbije?
Ad 2. Da li je postojao Hitler a onda došli mi?
Da li je postojao Hirohito a onda Hirošima i Nagasaki?
Da li su bili Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik, Srebrenica a zatim Kosovo pa »Milosrdni anđeo«?
Ad 3. Da li je naše društvo u vodama pravoslavnog fundamentalizma?
Da li je JNA u prošla četiri rata bila veleizdajnička (u odnosu na tekst Zakletve)?
Da li je Srbija kao državotvorna sila (bila i jeste) ekspanzionistička (Makedonija–Južna Srbija, Drama i Kavala, Skadar, Medua, Stara Srbija, Crna Gora, Vojvodina, Karlobag–Virovitica)?
Ad 4. Da li je egzodus Krajišnika organizovan od balvan-revolucionara ili je posledica Bljesak–Oluje, kao i proterivanje Albanaca na Kosovu jedna varijacija »humanog preseljenja« metodom Nemilosrdnog anđela (Lucifera) ili efekat Milosrdnog (NATO intervencije)?
Kad na ta pitanja odgovorimo bez tendenciozne laži, dezinformacija i falsifikata, bićemo za korak bliži Istini. Bar asimptotski.
Tako kod Umberta Eka nalazimo dve kategorije koje ilustruje primerima: a) revizionizma po kojem Kaudiljo Franko nije fašista nego antikomunist, i b) negacije da holokaust, konclogori i gasne komore uopšte nisu postojali.
Tu bi se pretpostavilo da od pet milijardi ljudi na zemljinoj kugli svako ima svoju istinu. Subjektivnu.
Ali da bi se koliko god uspostavio odnos prema objektivnoj istini, Eko uvodi pojam referentnih tačaka.
Po opštem (kolokvijalnom) shvatanju, istine su uvek negde na sredini, jedino u revolucijama su na jednoj strani. Poznata je floskula »istina je jedna«. Tako bi to bilo da je recimo ta »jedna« i jedina – biblijska istina »u početku beše reč«, kada nasuprot ne bi bilo druge – Geteove »u početku beše delo«. Na tom diskutabilnom primeru uzetom kao oglednom u okviru i duhu teme kojom se ovde bavimo, da bi ukazali na njihovu suprotstavljenost i razgraničenje, jer tumačenje da prvo čovek zamisli i formuliše rečima (mišlju) a onda ostvari, dijalektički materijalizam to prihvata samo kao sekvencu u razvojnoj spirali ali tek onda kada je »reč« i misao »destilat i supstrat« prakse, kao dijalektički odnos baze i nadgradnje (primer francuskih enciklopedista koji su pripremili Revoluciju).
Dakle, u toj teškoj, napornoj i pre svega odgovornoj borbi za istinu, nasuprot svim i svakakvim mistifikacijama, obratimo se u zaključku još jednom Krleži (u prevodu): »za istinom kao takvom već su vekovima raspisane poternice«.
A za uspeh te borbe, kao i svake druge, važno je biti pre svega svedok.