Hauard Zin, legendarni istoričar, dramski pisac i društveni aktivista, preminuo je 27. januara 2010. od posledica srčanog udara u 87. godini u Santa Moniki, u Kaliforniji. Njegova najpoznatija knjiga Narodna istorija Sjedinjenih Država (1980) postala je bestseler i do sada je prodata u više od milion primeraka. Kako je sam Zin rekao: »Ideja Narodne istorije je da se ide dalje od onog što ljudi nauče u školi, dalje od istorije koja je prikazana očima predsednika i generala, ka glasovima običnih ljudi, pobunjenika,

i sačuvani od zaborava. Zinova Narodna istorija je, između ostalog, bila hronika zločina koje je počinila američka vladajuća klasa. »Od brutalnog etničkog čišćenja sprovedenog nad američkim urođenicima, institucije ropstva, preko izgradnje industrijskog kapitalističkog sistema eksploatacije miliona imigranata i radnika iz urođeničke populacije, do užasne, smrtonosne vojne imperije na Filipinima, Haitiju, u Meksiku, Japanu, Indokini, Srbiji, Iraku, i drugde, Zin je detaljno opisivao grehe i pokvarenost vlasti«, napisao je istoričar Pol Strit. Njegov rad ispunjen je inspirativnim pričama o otporu koji pruža niža i radnička klasa i o radikalnim demokratskim borbama. Zinova Narodna istorija govori o teškoj, često krvavoj borbi u kojoj su se obični ljudi iznova angažovali protiv svojih gospodara i oblikovali istoriju odozdo. Ali Zin se nije zadovoljavao samo time da pravi hroniku borbe između ugnjetenog naroda i vlasti, već je poznavanje istorije »nepoznatih ljudi koji su oblikovali svet« trebalo čitaoca da osposobi da se bori u sadašnjem trenutku. Istoriju treba poznavati kako bi mogao da se promeni njen kurs.
U vreme kada je pokret protiv segregacije bio aktivan na fakultetu tako što bi crni studenti svakodnevno odlazili u studentske restorane ili biblioteke rezervisane samo za bele studente, sve dok ne bi bili usluženi, Zin je bio profesor na koledžu u Atlanti na kojem su se školovale crne studentkinje. Bio je otpušten jer je podržao njihov protest kojim su htele da izmene uslove u kojima žive tokom studiranja. Alis Voker, Zinova učenica i ugledna spisateljica, objašnjava: »Bio je izbačen jer nas je voleo i tu ljubav je pokazivao time što je bio uz nas. Voleo je svoje studente. Nije razumeo zašto bismo mi morali da budemo građani drugog reda«. U pogovoru Narodne istorije zapisao je: »Kada sam počeo da radim na Spelman koledžu počeo sam da čitam afroameričke istoričare koji se nikad nisu pojavili u mojoj literaturi tokom školovanja. Nigde tokom svog obrazovanja iz istorije nisam učio o masakrima nad crnim ljudima koji su se iznova i iznova događali...«
Zin je pred smrt govorio da jedino stvaranje narodnog pokreta može da unapredi osrednju Obaminu politiku i da ga usmeri ka radu za narod.
»Voleo bih kada bi predsednik Obama pažljivije slušao Martina Lutera Kinga. Siguran sam da mu odaje verbalno poštovanje, kao i svi ostali, ali pre nego što pošalje rakete prema Pakistanu, pre nego što pristane na ovaj enormni vojni budžet, pre nego što

smatrao je Zin. »Učešćem u izborima vi počinjete da korumpirate svoje ideale.« Umesto na organizovanje izborne kampanje treba se koncentrisati na organizovanje naroda.
Oblik organizovanja onih koji se bore mora da bude saglasan s ciljevima, već u samoj organizaciji moraju da postoje humani odnosi koji bi trebalo da postoje u budućem društvu. »To bi značilo organizovati se bez centralizovanog autoriteta, bez harizmatskog vođe, na način koji u malom predstavlja ideal budućeg egalitarnog društva. Tako da čak iako sutra ili sledeće godine ne budete ostvarili neku pobedu vi ste u međuvremenu izgradili model. Vi ste postupali u skladu s onim kako bi trebalo da izgleda buduće društvo i ostvarili neposredno zadovoljstvo, čak iako niste ostvarili svoj krajnji cilj.«
Editorijal Boston globa od 29. januara 2010. akcenat stavlja na Zinovu blagu prirodu. Iako se borio protiv nepravde on nije bio gnevan. Činilo se da je instinktivno znao da bes treba kanalisati ka stvaranju promene pa je najpre trebalo fokusirati koren problema, inače bi bes bio kontraproduktivan. »Oni koji su poznavali Zina (...) bili su zatečeni njegovim pristojnim, obećavajućim, i gotovo permanentno mirnim držanjem. Policajci sa kojima se susretao na demonstracijama svi do jednog želeli su da se rukuju s njim«.2
Od dvadesetak Zinovih knjiga kod nas su objavljene monografija Vijetnam – logika povlačenja i zbirka tekstova Istorijski eseji o američkoj demokratiji. Narodna istorija Sjedinjenih Država na engleskom jeziku besplatno je dostupna na internetu.

1 Zin: Nemojte tugovati, organizujte se!; www.kontra-punkt.info.

2 www.kontra-punkt.info.