Peripetije s vrednostima
Tek ako ne odustanemo od »rada na sebi«, kada lične vrednosti jasnije oblikujemo i javno izrazimo, kada odolimo raznim spoljnim moćima i moćnicima, i kada se ne zanosimo skrivanjem u zemlji ili bekstvom u svet, možemo pronaći pouzdan pravac ličnog i zajedničkog života...
Nebojša Popov

Zakrpa na ruskom budžetu
Nakon simboličnog »resetovanja« odnosa s američkom supersilom, došlo je vreme za sličan ritual sa bivšim drugim polom svetske ravnoteže. Pravac tog kretanja je, međutim, suprotan onome koji nas je vodio dalje od dobrih odnosa sa Rusijom od kojih smo se, u naletu euforije konačnog oslobađanja Evrope od ruskog uticaja, ogradili nakon pada berlinskog zida...
Matja Stojanović
Koliko je iskrena međunarodna zajednica
Četrnaest godina posle Dejtonskog sporazuma, međunarodna zajednica, koja je zaustavila rat u Bosni i Hercegovini i nametnula mir zaraćenim stranama, došla je do zaključka da se unutrašnje uređenje zemlje mora promeniti...
Bojan al Pinto-Brkić
Hoće li Srbija opet zakočiti voz evropskih integracija?
Kad god se sa visokih stubova spoljne politike – između Pekinga i Vašingtona, Brisela i Moskve, a s uporištem u podržavanju Irana i Severne Koreje koji su se našli u deklaracijama osude od strane Evropske unije zbog drastičnog kršenja ljudskih prava – spusti na zemlju, Srbija se redovno suoči sa problemom kvarenja susedskih odnosa u regionu...
Snežana Čongradin
Dodikova antibosanska politika
Fašizam nije pobijeđen. Neofašisti marširaju sa kleronacionalistima. Partizani su ginuli protiv četnika i fašista, a danas u RS marširaju četnici i klerofašisti...
Lazar Manojlović
Prevaranti
Ko iz davnašnje školske lektire ne pamti čuvenu Glišićevu pripovetku o prevejanim budžaklijskim prevarantima, Mići i Kići, koji prodaju vunu i orahe a na vrhu vreće drže malo robe a ispod nje gomilu bezvrednih stvari...
Dušan Mojsin
Drž’te navijača!
Nedavno mučko ubistvo Francuza Brisa Tatona, navijača »Tuluza«, u jednom kafiću usred Beograda, oko čega je izbio domaći i svetski skandal, dalo je zamajac pokretanju sankcija prema jednoj pojavi koja dugo privlači javnu pažnju i drugde u svetu...
N. P.

Novi radnički pokret u Srbiji
Ukoliko se sami ne izborimo za svoja radna mesta i za pravo da sami, nezavisno i odgovorno odlučujemo o svojim životima i o pitanjima od javnog interesa, vlast nam sigurno neće izaći u susret ...
Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji
Tranzicione teškoće Srbije
Brojni društveno-ekonomski i socijalni problemi Srbije, posebno problemi radnika koji su u zadnje dve decenije ostali bez posla, nisu primarno nastali kriminalizovanom privatizacijom. Oni su proizvod ratnog i u svemu neracionalnog usmerenja političara Srbije do 2000. godine i neuspelog tranzicionog procesa koji su nakon toga vodile nove vlasti...
Ivan Ahel

Iskustvo (ne)slobode
Neki budući gledalac sadašnjih filmova, kroz dvadeset ili pedeset godina, neće moći ni po čemu da prepozna njihovo vreme u njima, za razliku od nas koji tako dobro shvatamo vreme od pre četiri decenije dok gledamo filmove iz perioda Crnog talasa. Ignorantski odnos prema sopstvenom vremenu, ignorantski je odnos prema slobodi...
Zlatko Paković

Realpolitika obećanja
»Probuditi predsednika usred noći zaista nije nešto što bi trebalo da učinite«, objasnio je predsedavajući Komiteta za Nobelovu nagradu za mir Torbjorn Jagland, odgovarajući zašto vest o dodeli nagrade predsedniku Baraku Obami nije saopštena pre nego što je obelodanjena ostatku sveta. Dok spava u nekoj od svojih vremenskih zona, Amerika ponekad u zakašnjenju sazna šta joj se desilo...
Tatjana Jovanović
Lešina koja donosi novac ili O smrti pojedinca zbog povlačenja istine iz umetnosti
Kada vas plemensko-rodovsko-mitska svest zatvori u jednu sredinu poput crne rupe iz koje čak ni svetlost ne može da izađe, a o istini da i ne govorimo, onda iz dana u dan, kao u Platonovoj pećini, promatramo samo senke bez ikakve suštine, jer se ona davno povukla sa scene, tako da na pozornici, na platnu i na filmu gledamo samo činjenice bez istine, dakle imamo umetnost koja je mrtva...
Dušan Sakić
REKOM – odgovor nesposobnim balkanskim državicama
Ovde sam ljubaznošću Žena u crnom i zato ću govoriti iz rakursa žene i mirovnjakinje koja ovog meseca beleži 18 godina mirovnog angažmana. Nažalost, neuspešnog...
Tamara Kaliterna
Visoki gost iz Rusije u Sinodu
Zna prvi čovek velike zemlje da je SPC moćna politička snaga u Srbiji, koja se za mnogo šta pita i u vezi s unutrašnjom i u vezi sa spoljnom politikom...
M. Đ.
Sloboda od mržnje
Govor mržnje u »privatnosti«, političkoj javnosti ili medijima zakoni će možda manje ili više uspešno sankcionisati, ali će ga samo drugačiji uzori i podsećanje na uzorno nasleđe učiniti zaista nepoželjnim...
Nastasja Radović
Vreme rehabilitacija na prečac
Odavno nismo sigurni kako se zove ulica kojom hodamo. Čak i neki pravnici koji se oglašavaju u vezi s tim ne prave razliku između sudske rehabilitacije čoveka suđenog i nevino postradalog, i ideološke rehabilitacije jedne totalitarne ideologije koja dobra donela nije nikom. Uistinu haos...
Mirko Đorđević
Srušena rodna kuća poznatog arheologa
Za halapljivu lokalnu vlast, uvek žednu novih para, kako bi se što duže održala, prodaja svake lokacije ili objekta, posebno u centru grada, pitanje je daljeg golog opstanka na vlasti...
Olivera S. Tomić
Odlazak »poslednjeg Osmana«
U Istanbulu je, krajem septembra, u 97-oj godini života, preminuo Osman Ertugrul Osmanoglu, unuk sultana. Sultana koji je, 1912. godine, u vreme rođenja budućeg prestolonaslednika, vladao Carstvom koje se prostiralo od Evrope do Bliskog istoka...
Olga Zirojević
Učitelji mržnje
Dok je bilo »spoljašnjih neprijatelja« tribalna snaga mržnje usmeravana je ka njima, a kada ih je ponestalo jer je Srbija ostala sama sa svim zlom sa kojim nije umela da se susretne a još manje izbori, neprijatelji su otkrivani u bliskom okruženju...
Dragica Stanojlović
Tužno-smešna oktobarska slavlja
Srbija je u dubokom nesporazumu sa drugima. Ne razume kako svet funkcioniše i otuda njena žalosna, lelujava spoljna politika koju neće moći da poboljšaju ni ona četiri stuba na kojima želi da počiva – Kina, Rusija, SAD i Evropa. I sve se čini da će zabuna biti veća jer ona četiri stuba nisu ni jednaka ni harmonična, što je prirodno, samo što mi to ne razumemo...
Olivija Rusovac
Darvin »in absentia«
Daleko od uvida javnosti, možda u nameri za ekskluzivitetom, ali po našem mišljenju višeslojno štetno i po našu javnost, posebno mlade generacije učenika, studenata, naučnika, edukatora, teologa i medija, skoro sakriveno obeležene su 200. godišnjica rođenja Darvina i 150. godišnjica objavljivanja njegovog dela Poreklo vrsta...
Sonja Prodanović

Za okupatora Srbija nikada nije bila bezbedno mesto
Jugoslovenska država je dva puta kapitulirala 1941. godine. Prvi put u Beču, kada su Dragiša Cvetković i njegova vlada potpisali pristupnicu Trojnom paktu, što su građani s antifašistički opredeljenim oficirima poništili 27. marta. Druga kapitulacija usledila je 17. aprila 1941. godine...
Radovan Pantović
Kako je oslobođen Beograd
Pre 65 godina, u popodnevnim časovima upravo na današnji dan, 14. oktobra, počela je završna bitka za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu. U sredinama gde se oko pojmova sloboda i ropstvo, patriotizam, kvislinštvo i saradnja s okupatorom ne postavlja nikakva dilema, ništa naknadno ne treba dokazivati. ...
Žika Stojšić
Osvetnički revizionizam u službi protivnika proevropske Srbije
Danas, na 65. godišnjicu oslobođenja Srbije i Beograda, vredno je pomenuti da je Srbija kao sastavni deo Jugoslavije zaslužna ne samo za pobedu u svetskom ratu protiv fašizma, nego i za preporod raskomadane i opustošene Jugoslavije, jedne od pet najzaslužnijih zemalja za pobedu antihitlerovske koalicije...
Mirko Tepavac
50. jubilarni Oktobarski salon
Kao i prethodni, i ovogodišnji Oktobarski salon ima međunarodni karakter i traje od 2. oktobra do 15. novembra, pod naslovom »Umetnik – prorok: Sutra je ponedeljak«...
Vera Vujošević
Šta planiramo za narednu godinu
Izdavač našeg lista, Zadruga za intelektualne usluge Res publica, zakazao je redovnu godišnju sednicu skupštine za 20. novembar t. g...
Uredništvo

Loptanje, Štulić i »braća« Rusi
Rusi dolaze. Posle duže stanke Beograd je posetila važna ličnost. Nekima će se, možda, Dmitrij Medvedev učiniti manje važnim, pogotovo usporedbom s njegovim prethodnicima na tronu ili s drugim velikanima koji su nam dolazili dok smo svetu nešto više značili. Ipak, sve potire činjenica da iza njega stoji moć, nova-stara sila...
Dragan Banjac