Daleko od uvida javnosti, možda u nameri za ekskluzivitetom, ali po našem mišljenju višeslojno štetno i po našu javnost, posebno mlade generacije učenika, studenata, naučnika, edukatora, teologa i medija, skoro sakriveno obeležene su 200. godišnjica rođenja Darvina i 150. godišnjica objavljivanja njegovog dela Poreklo vrsta. Udruženje »Odgovornost za budućnost« iz Beograda organizovalo je ovaj ambiciozan i izazovan skup u nameri da ovde podseti širu javnost, ali i ozbiljne naučne krugove i odgovarajuća ministarstva, na značaj njegovog naučnog doprinosa spoznavanju zakona sveta života. Ova, na vreme e-mejlovima najavljena velika međunarodna naučna konferencija »Evolucija i budućnost« održana je od 14. do 18. novembra 2009. u hotelu »Continental« u maloj sali na galeriji. Ali, nažalost, bez informacije na recepciji, tek tu na spratu mogli ste da vidite nekoliko plakata opšteg naziva ove sadržajno i učesnički vrlo prestižne i ambiciozne konferencije.
Naime, iz »lifleta« (na kojem, nažalost, nema ni imena organizatora ni sponzora, a bilo ih je mnogo značajnih, i naših i međunarodnih) vidi se da je najavljeno 25 velikih naučnih imena Evrope (i šire) biologa, genetičara, etičara, filozofa, teologa, sociologa. Među njima ima i šest imena naučnika iz regiona (one »naše« po prezimenima je teško odvojiti ako ne poznajete sve ove oblasti, a o adresi njihove institucije ili naučnom profilu u lifletu nema ništa). Ipak, neke smo prepoznali zahvaljujući njihovom međunarodnom ugledu ili priznanjima, npr. Ernsta von Weizsackera i mladog srpskog naučnika Mirka Đorđevića, koji je 2009. u Engleskoj dobio nagradu kao »najbolji naučni komunikator«, a i završnica ovog događaja u Muzeju »Nikole Tesle« pripala je njemu.
Za našu sredinu ovako ogromna uložena energija, a tu mislimo pre svega na tako značajne ličnosti koje su došle u Beograd (i šestoro koji su poslali referate »in absentia«), svakako je veliki poklon, ali i ogromna obaveza organizatoru. Zameramo s pravom i na nivou prisutnosti naše stručne i mlađe populacije, medijske promocije i praćenja, ali i na lošem nivou tehničkog osmišljavanja i promovisanja rada konferencije.

virtuelnom prostoru, sigurno su se zapitali, čemu onda ovakva konkretna rasprava i sučeljavanje različitih paradigmi o darvinizmu, kreacionizmu, etici nauke, teološkim, filozofskim promišljanjima i istraživanjima. Oni očigledno aktivno žive i komuniciraju u svojim svetovima vrlo elaborirane savremene nauke negde drugde, na drugim i virtuelnim i konkretnim prostorima!
Iako ne sporimo značaj ovog izuzetno zanimljivog događaja, za nas nekolicinu »slušateljki«, lokalnih laika, ipak moramo primetiti da ni nekolicina »naših« najavljenih predavača nije pratila celinu događanja (i »domaćinski« i kolegijalno to se ne događa na ozbiljnim međunarodnim skupovima).
A ovo je očigledno trebalo ovde da bude posebno značajna konferencija uz prisustvo tako kapitalnih ličnosti iz sveta nauke i filozofije ne samo zato što smo jedna od retkih evropskih zemalja koja je za vreme vlade Vojislava Koštunice izbacila iz obrazovnog programa Darvina. Nisu tada hteli negirati samo njega lično, već izgleda i čitav naučni doprinos, ali i mogućnost diskursa savremene nauke, filozofije, etike, teologije vezanih za tumačenja teorije evolucije, ali zašto da ne i kreacionizma! Jer mi istovremeno, sudeći po skorašnjim zvaničnim procenama, imamo veliku krizu i sa samom naukom, zbog velikog odliva mladih uspešnih naučnika, kao i sa samom suštinom strukturisanja i nauke kao kompleksne paradigme nasuprot naših institucija kao zatvorenih, nemobilnih, utilitarno pragmatičnih struktura. O vrednovanju dela i kadrova tek treba duboko da promislimo i zato je ovakav skup bio izvanredan edukativni poklon i otvaranje velikog sveta istinski kritične, sumnjajuće i potvrđujuće otvorene nauke.
Da ne grešimo dušu, u programu je trećeg dana bila najavljena »generalna debata« od 10.30 do 12.30 časova, a ručak od 13.00 do 14.30 časova! Sa nevericom čekamo publikaciju radova, jer sumnjamo da je iko bio u stanju da se u ponuđena dva sata priseti svih bogatih pitanja, argumenata i kompleksnih elaboracija odgovora (čak i kad se nisu do kraja složili ili razumeli). Ali to i jeste naučna rasprava, a publikovanje knjiga može danas i uspešnije, svakako i jeftinije, da se obavi komunikacijom IT tehnologijama. Nema potrebe zavući ljude, čije je vreme globalno za sve nas dragoceno, na jednu malu galeriju i to kad nad Beogradom pljušti ledena kiša.
Ostaje nam da čekamo knjigu saopštenih referata, a po uvidu u teme, argumente, raznolikost i »težinu« ličnosti koje su bile tu među nama čitava četiri dana, da o tome naknadno detaljnije izvestimo.

	Sonja Prodanović