Merak

I ovaj turcizam nikako da zastari i, po običaju, ima više značenja i izvedenica.
Pod merakom se, najpre, podrazumeva želja, žudnja, čežnja za nečim (»Meni je neki merak da ta cura bude tvoja«), pa ugodno, prijatno raspoloženje, uživanje, zadovoljstvo (»Lazare Ognjanoviću, za ovaj merak, i ovu rados’ kum da mi budeš«) i, najzad, melanholija, potištenost zbog preterane žudnje, čežnje za nečim (»Ovo će dete rasti †...‡ dorašće do same udaje, ali će tada umreti od meraka«).
Slede izrazi: biti merak na nekoga, nešto, imati merak na nekoga, nešto želeti, voleti nekoga, nešto, žudeti za nekim, nečim (»Nikad ih †čakšire‡ jadnik u životu nije obukao, ali je uvek bio merak na njih«); svezati merak postati potišten, deprimiran zbog preterane žudnje, čežnje za nekim (»Ovajčovjekjemeraksvezao, nitigovorinitiromori«);frljiti merak na nekoga (pokr.) zaljubiti se u nekoga, zavoleti nekoga (»Na teb’ li ću frljim merak?«); činiti merak provoditi vreme u zadovoljstvu, uživati (»Tu vam je blagi Leskovčanin i pitomi Nišlija, čine merak kraj bistrog potoka«). Uz nepr. prid. merakli (željan uživanja i naslade, strastven, požudan, pohotan, na nekoga, na nešto),postoji i oblik meraklijski (»Ova je najmerakliska igra, a kad je i žena tu, onda je još i pomerakliska«), a ovaj drugi može se upotrebiti i priloški – na meraklijski način, kao što rade meraklije, s uživanjem (»Uzvali se na stolici, nekako merakliski – bolno uzdahne«; »Oh, al’ je meraklijski ispečeno!«).
Od tur. prid. merakli stvorena je, dalje, naša izvedenica meraklija (ponekad sa dopunom: na nešto, za nečim, za nešto i sl.) onaj koji voli i ume da uživa u nečemu, onaj koji voli i ume da se veseli, da se provodi (»Voleo je i jedno i drugo †svirku i pesmu‡ toliko da su to u Gnjilanu gotovo svi znali i za to bi o njemu rekli, da je meraklija za te veštine«). Odnosno sa dopunom: za nekoga muškarac koji voli da gleda žene i da se provodi s njima, koji ume da uživa u ljubavi (»A oči mu †Avdagi‡ sjaju kao u čovjeka koji je meraklija i na dobru pušku i na lijepo žensko«).
Postoje i dva gl. oblika: meraktisati (pokr. uživati, naslađivati se)i zameračiti svezati merak za nečim, zaželjeti, poželjeti. A od ovog prvog postoji i gl. imen. meraktisanje (»Kako ju je lako poljubio, dva joj mlaza krvi udarila, od meraka i od meraktisanja«).
U leskovačkom govoru, uz muški meraklija, postoji i ženski rod meraklika sa značenjem ljubiteljka (»Nevestice, meraklice, s merak si se opremila«), ali to može biti i žena lakog vladanja (»Meraklika je ona za onakvi stvari, sećaš li se«). I u makedonskom jeziku postoje dva oblika: meraklija i meraklijka sa istim značenjem, a u albanskom, uz merak i merakli, izveden je i gl. oblik – merakos (želeti, voleti, žudeti †za nečim‡, imati merak).
U turskom jeziku reč merak znači, najpre, radoznalost, znatiželja, zainteresovanost, zanimanje,a zatim zanos, strast, pasija, manija,pa dalje briga, bojazan, zebnja, seta, hipohondrija. Uz prid. merakli, postoji i oblik meraksiz (sa tur. suf. siz/siz – bez) – nezainteresovan, ravnodušan, bezbrižan, spokojan, hladan, staložen.
Poreklo ovog turcizma zasad ostaje otvoreno; dovodi se u vezu s arap. rečju merakk (finoća, prefinjenost, suptilnost, delikatnost, mekost, blagost...),alinijesasvim isključenanimogućnostdajeu pitanju i grcizam.

	Olga Zirojević