Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Kao i prethodni, i ovogodišnji Oktobarski salon ima međunarodni karakter i traje od 2. oktobra do 15. novembra, pod naslovom »Umetnik – prorok: Sutra je ponedeljak«. Oktobarac, kako ga od milošte zovu njegovi zaljubljenici, pored već tradicionalnih prostora Muzeja 25. maj – Muzeja istorije Jugoslavije i Kulturnog centra Beograda (Likovna galerija i Galerija Artget), proširio je svoj izlagački prostor na neke nove/stare lokacije, i to: Centar za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj 21, zatim, Kunsthistorisches Mausoleum, Braće Radovanovića 28, garaži u Masarikovoj 4, tramvaju 10 i trolejbusu 41, i na TV kanalima RTS 2, TV Foks i TV Studio B. Ovogodišnja umetnička direktorka Salona Branislava Anđelković prepoznala je okolnosti u kojima se nalazi srpska umetnička scena i one koji će je najbolje reprezentovati. Zato je odlučila da na Salonu budu zastupljeni radovi domaćih umetnika od kojih su neki na njemu prisutni još od prvog Oktobarca. Na 6. spratu garaže u Masarikovoj 4 prošlogodišnja laureatkinja, slikarka Darinka Pop-Mitić, izložila je u ovom prostoru »edukativni mural« o malo poznatoj istoriji slikarstva kod nas.
Prema rečima umetničke direktorke, Salon ima za cilj da gledaoce zainteresuje i uključi u neki od procesa koji su prepoznati kao komunikacijski, ili kao politički, i koji su otvoreni za: »političko izlaganje (Grozdanić), političku kontrolu, izolaciju i marginalizaciju (Todorović), desničarsko huliganstvo (Grubić), politiku modernističkih obećanja (Lulić), kao i politiku kao presek ličnog i kolektivnog u novijoj srpskoj istoriji (Fajfrić)«. Salon se bavi i problemom »narodnih kuhinja (Dereta), praznog vremena (Kovač), jezikom (Zdjelar), stečajnom mafijom (Žilnik), ali i politikom muzejskih intervencija (Kunsthistorische Mausoleum) ili politikom (čitaj) životom umetnika okupljenih u različitim umetničkim udruženjima (Stojanović)«. Po njenim rečima, sve ovo je bilo moguće zahvaljujući povezanosti pojedinačnih radova koji su nastajali tokom različitih konfrontacija stalno prisutnih u našem društvu, na primer, rad Ž. Todorovića – Cigani i psi sa radom Ž. Kovača – Prazno vreme, ili radom I. Grubića koji tretira nasilje nad homoseksualcima u Beogradu i Zagrebu sa radom Fila Kolinsa o tome kako Albanci na srpskom jeziku objašnjavaju zašto ne žele da govore srpski.

Posebno mesto na Salonu zauzimaju video-radovi Kupola B. Fajfrića i Pra-ubistvo V. Nikolića, koji »relativiziraju pojavno« prikazujući »prazninu« velelepne kupole Narodne skupštine, i današnje pulsiranje ulice u Marseju u kojoj je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević. Pokretne slike koje su najavile oktobarski jubilej na tramvajima sa linije 10 i trolejbusima sa linije 41, i filmovi M. Derete, O. Novkovića i Ž. Žilnika, prikazani u okviru Salona, po mišljenju direktorke, više govore o životu »običnih« ljudi i problemima umetnika nego da su prikazani na redovnim bioskopskim projekcijama. Kao učesnik projekta »Dosije stečajna masa«, koji je pretočio u dokumentarni film (naratori-svedoci N. Popov, V. Barać i radnici oba preduzeća) koji se bavi nelegalnom privatizacijom dve zrenjaninske firme »Bek « i »Šinvoz«, Žilnik je napravio i dugometražni film »Stara škola kapitalizma«, priču o radnicima kojima poslodavci mesecima duguju novac. Preko nekonvencionalne priče pune dokumentarnih snimaka dao je jasnu sliku društvene nepravde i otpora koji radnici osećaju prema vulgarnom kapitalizmu i nepravednoj privatizaciji. O ovom problemu Republika više godina objektivno izveštava i učestvuje u njima na različite načine. Razmatranje ideja komunizma i anarhizma danas dato je u video-instalaciji B. Stojanović o životu umetnika, radovima Ž. Grozdanića i R. Teodosijevića koji je rekao: »da nije tačno da kod nas ne postoji tržište umetničkih dela, ali je tužno i ružno da od njega profitira kič«. Tržište savremenim umetničkim delima i prostori za njihova izlaganja čekaju izlazak iz faze prvobitne akumulacije kapitala i uspostavljanje »zdravog« potrošačkog mentaliteta, rekla je umetnička direktorka Anđelković i zaključila da nam je potrebna reforma obrazovanja i Salon savremene umetničke produkcije, bez političara koji im prisustvuju samo da bi održali govor na otvaranju, i na prostorima koje neće kontrolisati batinaši. 50. jubilarni Oktobarski salon prati obimna knjiga-katalog sa svim kritikama i analizama, od prvog do prošlogodišnjeg Salona.