U godini koju je UNESKO posvetio Ljubici Marić i Dragoslavu Srejoviću, na mestu gde se nalazila rodna kuća najznačajnijeg evropskog arheologa XX veka, u samom centru Kragujevca, gradi se višespratnica, budući stambeno-poslovni objekat. Odnos lokalnih vlasti prema poznatom akademiku Dragoslavu Srejoviću na najbolji način pokazuje da Kragujevac, budući »megapolis«, kako vole često da ističu lokalni funkcioneri, treba da krase višespratnice, šoping molovi, tržni centri i brze saobraćajnice koje treba da prolaze kroz sam centar grada!
Kragujevački nedeljnik Svetlost objavio je na naslovnoj strani fotografiju na kojoj se nalazi rogobatna zgrada koja niče na mestu kuće Dragoslava Srejovića, uz naslov da je grad zaboravio najvećeg evropskog arheologa. I mada se kuća akademika Srejovića nalazila u Glavnoj ulici u starom gradskom jezgru u prostorno-istorijskoj celinu u kojoj se svi objekti nalaze pod »određenim stepenom zaštite države«, ova izuzetna lokacija prodata je investitoru koji, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika, zida objekat koji ni po izgledu, a ni po dimenzijama ne odgovara ovom prostoru. Mora se priznati da nije jedini u Kragujevcu gde u samom centru svako zida šta hoće i koliko hoće. Uslov je da ima para, a zatim se sve dozvole lako obezbeđuju.
To što lokalna vlast nije bila zainteresovana da sačuva kuću poznatog akademika je razumljivo, jer je gradska kasa prazna, a i kada se sliju pare u nju, one dolaze baš od prodaje takvog nekog objekta ili građevinskog zemljišta. U svakom slučaju, sve je na prodaju, kako bi se što duže ostalo na vlasti. Mnogo više zabrinjava činjenica da inicijativu da se sačuva kuća Dragoslava Srejovića nije pokrenuo Univerzitet u Kragujevcu na kojem radi Odeljenje Srpske akademije i umetnosti (SANU). Ili neko od brojnih umetnika, naučnika i stručnjaka koji izučavaju delo ovog arheologa a koji rade u ovom odeljenju.
Inicijativu da se sačuva uspomena na Dragoslava Srejovića mogli su da pokrenu i Zavod za zaštitu spomenika, Narodni muzej, Istorijski arhiv, nevladine organizacije ili Kragujevčani kojima je poznato delo velikog arheologa. Sigurno da u ovim institucijama kulture postoje ljudi koji bi digli svoj glas protiv rušenja kuće poznatog arheologa da na njihovom čelu nisu sve sami partijski kadrovi centralizovane lokalne vlasti koalicije Zajedno za Kragujevac, poznatije kao Veroljub Verko Stevanović.
Apel da se sačuva kuća Dragoslava Srejovića jedino je uputio predsednik koalicije Šumadija Branislav Cole Kovačević, ali je on bio nedovoljan da spase ovaj značajan objekat koji je mogao dati novi značaj gradu. Za halapljivu lokalnu vlast, uvek žednu novih para, kako bi se što duže održala, prodaja svake lokacije ili objekta, posebno u centru grada, pitanje je daljeg golog opstanka na vlasti.
Kako piše Svetlost, od kuće Dragoslava Srejovića mogla je da se napravi »zavičajna spomen kuća, muzej, arheološka galerija ili balkanski arheološki centar«. Ništa od toga, umesto važne kulturne institucije koja je mogla da bude i turistički i naučno-istraživački potencijal Kragujevca, lokalna vlast se opredelila za »rentijere«, odnosno za nove kvadrate i nove pare bez rada. Tako da od kuće Dragoslava Srejovića nije ostao ni kamen na kamenu, a umesto važne kulturne institucije koja bi dala duh i obeležje gradu, Kragujevčani su dobili soliter u samom centru.
Gradska vlast koja se odrekla Velikog parka u samom centru Kragujevca, nudeći ga na poklon porodici tenisera Novaka Đokovića, a Milošev venac »po viđenju« obećala reditelju Emiru Nemanji Kusturici neće valjda da brine o »sitnicama« kao što je kuća Dragoslava Srejovića. Na putu izgradnje megapolisa i »grada ispred sadašnjosti« lokalna vlast ne vidi prepreke, apsolutno sigurna da je to jedino ispravan pravac.
U Kragujevcu ne postoji nikakvo obeležje ni Ljubici Marić, poznatoj kompozitorki i dirigentu koja je takođe rođena u Kragujevcu, za koju se čak i ne zna gde je tačno živela. Nema mesta ni za kuću u kojoj je živeo Đura Jakšić u Karađorđevoj ulici u samom centru grada, koja je u stanju prave ruine. Kao takva, ona je veoma primamljiva za nove investitore koji će, kada stignu, imati jedinu obavezu da po završetku izgradnje novog objekta na njega stave spomen ploču! Može se već pretpostaviti kakav će to objekat biti. Imaće mnogo spratova, puno kvadrata i čuvaće uspomenu na velikog pesnika i slikara Đuru Jakšića.
U Kragujevcu je na delu pravi urbanistički haos. Lokalna vlast je posle usvajanja Generalnog urbanističkog plana (GUP) uspela da potpuno »preuzme« grad i da zida šta hoće i gde hoće. Stari Kragujevac polako nestaje, a nove zgrade niču preko noći, nagoveštavajući nove vrednosti u kojima je sve podređeno novcu, i to novcu zarađenom u proteklom periodu u kojem je na desetine hiljada radnika ostalo bez posla, u kojem su fabrike zatvorene a najobrazovaniji kadrovi napustili zemlju. Lokalna vlast ima svoju viziju razvoja grada i opšte, kolektivne sreće koju nudi građanima.

	Olivera S. Tomić