Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

JUBILEJ

Dvadeset pet je godina kako Republika neprekidno izlazi. To je najduži period izlaženja u njenoj jednovekovnoj istoriji. Tokom četvrt veka današnja Republika je svoju uređivačku koncepciju bazirala na analitičkom i kritičkom praćenju svih značajnih društvenih pojava. Analizirala je sve događaje koji se u našem društvu zbivaju na području politike, privrede, kulture i očuvanja prirodnih i društvenih resursa. U burnim vremenima devedesetih godina, pak, Republika je nastojala da pruži intelektualni otpor mračnim snagama šovinizma i bezakonja koje su predvodili nacionalisti svih boja potpomognuti svojim nacionalnim partokratijama. List se borio protiv rata i ratnih razaranja, protiv stihije straha, međunacionalne i svake druge mržnje i nasilja, a za uspostavu mira i dijaloga kako bi se svi politički problemi rešavali mirnim putem. U toj borbi Republika je neretko bila medijski usamljena i pružila je onoliko koliko je u datim okolnostima mogla. Nakon ratova na ex yu prostorima, ona se zalagala za uspostavu takvog ustavnog poretka koji odgovara izbornoj volji građana. Nažalost, pre nekoliko godina dobili smo ustav na način suprotan elementarnim osnovama demokratije.

Sloboda pojedinca-građanina za Republiku je jedini pravi temelj na kojem se može graditi ozbiljna i pravno uređena država. Zato se zalagala i zalaže sa svojevrsno građansko samooslobađanje koje podrazumeva dinamički aktivizam svakoga od nas, jer je opštepoznato da se sloboda ne dobija na tacni već se za nju mora izboriti. I danas nakon dvadeset pet godina ta borba za osvajanje slobode traje. Baš kao što traje i Republika jer ima još puno posla pred sobom.

Kompleks Samsona
U Bibliji postoji čuvena priča o Samsonu, koji je heroj. Ima mnogo interpretacija značenja legende u kojima Samson, Izraelićanin, i neko koga je Bog obdario snagom, ruši hram neprijatelja (takođe vrlo snažnih) Filistejaca, i pri tom, gine. Smatram da to znači da jedan čin koji izgleda iracionalan (Samson pri tom umire) jeste istovremeno herojski i zaista svestan da to postaje način (možda jedini način) da se snažan neprijatelj porazi a svoj „narod” spase.
Imanuel Volerstin

NAŠA BRIŽNA STRAHOVLADA
U aktuelnoj srpskoj vladi koju sačinjavaju Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Stranka srpskog jedinstva i Partija ujedinjenih penzionera Srbije sklopili su se fragmenti slika Srbije s početka 90-tih godina koja je probleme bivše Jugoslavije odlučila da reši ratom, zločinom i pljačkom. I ovoga puta potvrdila se Marksova teza da se istorija vraća kao farsa.
Olivija Rusovac

MEĐUSRPSKI SUKOBI – OZBILJAN BEZBEDNOSNI PROBLEM
Kada čitaoci budu u rukama imali ovaj broj Republike biće poznato da li su se i na koji način održali lokalni izbori na Kosovu a i preliminarni rezultati tih izbora biće već predočeni javnosti. Kad kažemo „da li će se i kako izbori uopšte održati“ onda mislimo na sve one incidente koji se mesecima unazad dešavaju na severu Kosova a koji su naročito učestali tokom predizborne kampanje.
Zlatoje Martinov

FORMA I SUŠTINA
Srpski zvaničnici su i ove godine zabranili pripadnicima LGBT populacije da prošetaju ulicama glavnog grada i „zaboravili“ da prijave učešće u sledeći ciklus PISA testiranja. Ova dva događaja su uzročno posledično povezana, i združeni govore o tragičnom stanju aktuelne društvene svesti.
Dragica Stanojlović

MILANSKI ILI NIŠKI EDIKT CARA KONSTANTINA
Samo bi ljudi koje javna reč ne obavezuje mogli sve strele svoga nezadovoljstva da odapnu na Gospodara Vučić-Webera, jer ima nečeg što je on dobro započeo. Ono kako je Vlada čiji je on potpredsednik počela da dreši „kosovski čvor” nije loše, iako je tu veća zasluga baronice Ešton nego njegova i Vlade srpske.
Mirko Đorđević

Dan (ili sumrak) republike
Svakog novembra u poslednje dve decenije, a pogotovo posle skidanja Dana republike, 29. novembra, sa liste državnih praznika, obnavlja se javna rasprava o ovoj temi ukazujući na još jedan apsurd države i društva u kojem živimo.
Dragan Stojković

PRAVO NA JAVNO OKUPLJANJE
Vlast je, kao što se i očekivalo, zabranila Paradu ponosa i jednoj društvenoj grupi uskratila pravo na javno okupljanje i izražavanje stava. Vlast je, time, ovo pravo tretirala kao privilegiju, i to onu koja je od posebnog značaja, na koju ćemo imati pravo tek ako se oni koji vrše vlast smiluju da nam je daruju.
Radonja Dubljević

O JEDNOM AMBICIOZNOM PODUHVATU
Ovoga proleća je Lekarska komora Srbije u svom Glasniku pozvala sve članove da popune obiman upitnik, štampan na punih 11 stranica velikog formata . Ambicioznost poduhvata ogleda se i u posebno pripremljenom uvodnom tekstu sa nadnaslovom „LKS započinje sveobuhvatnu studiju o zdravlju lekara“ i podnaslovom „Rezultati analize biće iskorišćeni za identifikaciju problema i preduzimanje aktivnosti u cilju unapređenja zdravlja lekara i povećanja zadovoljstva životom“.
Zoran Radovanović

PRESUDA PROTIV REPUBLIKE
Presuda Apelacionog suda u Nišu.

Fingiranje ili najava reformi
Prvi paket mera je razočarao jalovošću, povećanje niže stope PDV sa osam na dest odsto bi trebalo da budžet uveća za 200 miliona evra, dok stepenasto oporezivanje plata u javnom sektoru sa 20 odsto za plate iznad šezdeset hiljada, odnosno 25 odsto iznad sto hiljada dinara donosi uštedu od 85 miliona evra.
Živan Lazić

KO ĆE PODNETI NAJVEĆI TERET KRIZE?
Najavljene ekonomske mere ipak neće biti ravnomerno raspoređene na sve ili skoro sve građane Srbije. Mere se odnose samo na zarade, ne i na raskalašne bonuse obično rezervisane za rukovodioce i članove raznih odbora, neke izjave najavljuju moguće izuzimanje radnika EPS-a, neke najavljuju izuzimanje radnike PTT-a, a od samog početka bilo je jasno da će smanjenje penzija vladu koštati pada i da se na to ne može računati.
Stefan Aleksić

Ta čarobna reč štednja
Kad je reč o izlasku iz svetske ekonomske krize koja je započela krajem 2008. godine, oni koji su po svom položaju u upravljačkim strukturama u obavezi da nađu rešenja, pored sređivanja finansijskog sektora, najčešće su isticali strogu štednju kao način da se smanji budžetski deficit i uopšte prezaduženost.
Simeon Pobulić

KAKO ČITATI USTAV
Knjiga Bose M. Nenadić je prvo mongrafsko delo na našem jeziku koje se, kao specifičnim, bavi pitanjem garantija nezavisnosti ustavnih sudova i sudija tih sudova, naročito u Srbiji. Naslov je odredio osnovni predmet ovog rada. Odmah se mora podvući da, iako je autorka usredsređena na pravne garantije nezavisnosti, ona nije prenebregla druga socijalna jemstva nezavisnosti ustavnih sudova i sudija, naročito ne politička i finansijska jemstva nezavisnosti na području ustavnog suđenja.

Sloboda kao rodno mesto kulture
Budući da je danas u postmodernom dobu kultura izgubila svoje pravo značenje – kao ostvarenje humaniteta i nastanka svojevrsnog ljudskog bića i pretvorila se u (plitku) zabavu ili samo u potrošačku robu, potrebno je podsećati se na izvorno značenje kulture, koja u ranom periodu nastaje kao rezultat oslobadjanja Homo Sapiensa od automatskih radnji za puko preživljavanje.
Zagorka Golubović

KNJIGA
Knjiga je jedna od rijetkih tema koja ima trajnu aktuelnost. Otkuda to da uprkos svim promjenama tako dugo opstaje? Knjiga je izraz čovjekovog nastojanja da prevaziđe prolaznost. A prolaznost je neminovna. Čovjek joj se odupire na razne načine. Najuspješnije to čini riječima, posebno pisanim. Iskonska je čovjekova težnja da sve što radi “uknjiži” (knjiga rođenih, knjiga vjenčanih, knjiga zaduženja, knjiga snimanja, knjiga utisaka, knjiga mrtvih itd).
Nikola Racković

NJEGOVE KNJIGE VREME NIJE PONIŠTILO – NAPROTIV, POTVRĐUJE IH
Strhovlada, Teror i Neizvesnost ljudskih prava su naslovi triju knjiga čijom je analizom pokazana sva njihova aktuelnost u sadašnjem vremenu, mada su pisane pre 20 ili bezmalo 30 godina. Posebno deo Strahovlade u kojem je Vojin Dimitrijević pisao o „državi nacionalne bezbednosti“ danas deluje vizionarski, iako je knjiga nastala 1984. godine. Ivan Janković je analizu Strahovlade u delu koji se odnosi na terorski sistem počeo pitanjem koje je sebi postavio Vojin Dimitrijević: preti li nam opasnost od uspostavljanja novih terorskih sistema, od novih država – mora.
Olivija Rusovac

Dvadeset pet godina izlaženja našeg lista
Na beogradskom sajmu od 20. do 27. oktobra održan je 58. Međunarodni sajam knjiga na kojem je po drugi put učestvovala i Republika. Na štandu su bila izložena stara i nova izdanja. Ove godine u dvadeset petoj godini neprekidnog izlaženja Republika je objavila dve nove knjige: Sloboda kao ponornica – Republika 1907-2013 Zlatoja Martinova i Good bye SANU Miroslava Simića.

Kao Otkrovenje Jovanovo, dopunjeno i prošireno
Pre izvesnog vremena sasvim dobronamerno sam upozorio nadležne organe da kulturu treba zakonom zabraniti, a ministarstvo za kulturu preimenovati u Ministarstvo za rodoljublje i kontrolu rađanja, kao što je to lepo apsolvirao jedan od doskorašnjih manekena Ministarstva kulture u svom remek delu Rodoljupci i rodomrsci.
Predrag Čudić

Umetnost feminizma
U zgradi „Cepter ekspo“, nekadašnjoj robnoj kući „Kluz“ u Masarikovoj 4, otvoren je ovogodišnji Oktobarski salon, 54. po redu, pod naslovom: Niko ne pripada tu više nego ti. Postavku Oktobarca osmislile su članice grupe Red Min(e)d, Dunja Kukovec, Jelena Petrović, Danijela Dugandžić-Živanović i Katja Kobolt.
Vera Vujošević

Nova slika prošlosti
U Muzeju Vojvodine ovu jesen obeležava izložba „Migracije u Podunavlju“, koja na bitno drugačiji način od dosadašnjeg predočava i sagledava razloge i tokove brojnih naseljavanja kojima je tokom 18. i 19. veka urbanistički i ekonomski oblikovana Jugoistočna Panonija.
Živan Lazić

“TEŠKO JE BITI”
Kako se finansijska situacija u srpskoj kulturi pogoršava, tako se i Bitef sve više okreće filozofskim temama, problematizujući i sopstveni opstanak. Prošle godine pravili smo “Izlet u istinu”, a ove godine kažemo “Teško je biti”. Ovaj naslov, pozajmica iz predstave “Teško je biti Bog” upućuje na ozbiljna pitanja filozofije egzistencije.
Ljubiša Vujošević

ŽIVOT JE UMETNOST JER JE UMETNOST ŽIVOT
Na slici Atelje Voja Stanića slikar koji puši lulu iz koje izlaze grudve beličastog dima portretiše čoveka koji takođe puši lulu, iz koje takođe izlaze grudve beličastog dima. Ništa ne bi bilo čudno da dim iz lule onoga koga slikar slika ne prelazi iz prostora slike u slikarev prostor, dakle u atelje, odnosno u njegov realni svet, dok dim iz slikareve lule iz prostora ateljea, odnosno iz realnosti, ulazi u prostor slike, pa se tako realnost i fikcija mešaju i pretapaju.
Branko Kukić

ŽENSKI POKRET V
Mislioci Staroga veka, gotovo bezizuzetno, pripisivali su ženi drukčiju i nižu prirodu nego muškarcu i na osnovu toga određivali joj potčinjeni rang u socijalnom i porodičnom životu. Ostalo je mnogo otrovnih epigrama u kojima se pesnici maliciozno ismevaju osobinama žena, i gde im mane surovo karikiraju. Gotovo svi stavovi grčkih filozofa, koji govore o ženi, negativni su i neprijateljski. Samo Platon, najviši duhantičkog vremena, ima o njoj mišljenje sasvim suprotno uobičajenom shvatanju onoga doba, mišljenje tako dalekovido, da i danas može da bude interesantno, napredno i blisko.
Nadežda Radović

Priče o hrabrim ljudima u neljudskim danima
Ove 2013. godine u novembru Fond za humanitarno pravo obilježava 21 godina postojanja i rada, osnovan pod motom da "svaka vlada preuzima odgovornost za djela i nedjela svojih prethodnika, a svaka nacija za djela i nedjela iz svoje prošlosti".
Tatjana Tagirov

IN MEMORIAM
SRĐA POPOVIĆ(1937–2013)
Veliki borac za ljudska prava Srđa Popović preminuo je 29. oktobra 2013. u Beogradu. Ovaj tekst o njemu objavila je Republika pre skoro tri godine u ovoj rubrici. Kao omaž Srđi Popoviću tekst ponovo objavljujemo.
Ljubiša Stavrić

NAŠA OSLOBODILAČKA BORBA I ANTIFAŠIZAM BILI SU ISKRENI
Posle četiri izgubljena rata, ubijenih Ćuruvije, Stambolića i Đinđića, na kraju sa bilansom „pobede ruralne kontrarevolucije“ (Latinka Perović), šta je psihološki (i patološki) normalnije za srpske nacionaliste nego tražiti krivca na svim drugim stranama i prošlim vremenima, umesto kod sebe samih. Proradili su različiti resantimani, obezvređivanje u duhu adlerovskog kompleksa manje vrednosti kao rezultat duboke osujećenosti i nezrelih aspiracija.
Jelašin Sinovec

Strahovlada Vojina Dimitrijevića
Za one koji se slabo sećaju ove knjige, odmah da kažem da je ona jedna odlična knjiga, sa isto tako odličnim naslovom. Štampana je dva puta – 1985. i 1997. godine, u ukupnom tiražu od 3.500 primeraka. Poučno je primetiti da je prvo izdanje, koje je objavila organizacija udruženog rada „Rad“ u vreme post-titovske, „komunističke“ kvazi-strahovlade, imalo 3.000 primeraka. Drugo izdanje je objavljeno u „maloj“ Jugoslaviji, u vreme Miloševićevog „bonapartizma“, kako je njegovu vladavinu krstio Aljoša Mimica, uglavnom na osnovu uvida da se Slobodana Miloševića već 1991. godine „više niko nije bojao“.
Ivan Janković

Dve granične studije
Savremena postjugoslovenska društva utemeljena na pokušajima stvaranja antikomunističkog i antijugoslovenskog konsenzusa teže da, u nauci objašnjenim procesima konstrukcije identiteta, izvrše damnatio memoriae (brisanje iz pamćenja) čitavog perioda jugoslovenske nadnacionalne integracije.
Milivoj Bešlin

ZLOČIN NAD KNJIGAMA
Tragični deo sudbine knjige proteže se u ljudskoj istoriji u širokom luku, između plamenova aleksandrijske biblioteke mnogo vekova unazad i narodne biblioteke u Sarajevu (Vjećnica). Naravno, namernog uništavanja knjiga iz ideoloških, političkih, nacionalnih i naročito verskih razloga bilo je i pre i posle tih herostratskih postupaka. Civilizovana Evropa kao da je u dvadesetom veku tridesetih i devedesetih godina htela da proveri 459 Farenhajta, paleći knjige, prvo u Nemačkoj, a zatim u Hrvatskoj.
Božidar Jakšić

Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE
Našminkan
Na ratištu sam, kažu, doživeo blamažu. Neku sam tobože baku, pre roka strpao u raku. Ali to beše u ono doba, dok još bejah merač groba. No od tada su srpski radikali toliko napredovali, da me ne bi prepoznala ni baba, kad sam bio baraba. Sad se sa krvnim neprijateljem bivšim ljubim, i mirovne darove nudim.
Vesko Ivanović

Velikićeva splitska imaginarna adresa
Nedavno mi je pred oči iskrsao krajnje zanimljiv i, dakako, valjan intervju našeg poznatog pisca Dragana Velikića objavljen na hrvatskom portalu Moderna vremena. Značaj ovog dugog i dobrog zapisa je i u tome što ga je kolega Marijo Glavaš objavio posle mnogo “mejlova” ili, ako više volite, kompjuterskih pitanja i odogovora u etapama koji su na kraju stopljeni u celinu.
Dragan Banjac