REPUBLIKA NA SAJMU KNJIGA

Dvadeset pet godina izlaženja našeg lista

Šta su ciljevi, ili šta je osnovni cilj Republike? Mislim da je osnovna svrha buđenje svesti građana Srbije. Ne dozvoliti građanima Srbije da potpuno zaspi uz sve druge listove, a imamo ih dosta, nego da se probude i da vide i svoje mesto u današnjoj Srbiji

Na beogradskom sajmu od 20. do 27. oktobra održan je 58. Međunarodni sajam knjiga na kojem je po drugi put učestvovala i Republika. Na štandu su bila izložena stara i nova izdanja. Ove godine u dvadeset petoj godini neprekidnog izlaženja Republika je objavila dve nove knjige: Sloboda kao ponornica – Republika 1907-2013 Zlatoja Martinova i Good bye SANU Miroslava Simića. U suizdavaštvu sa izdavačkom kućom Mostart objavljena je i knjiga Slovo o slobodi Bože Grujovića. Sva tri izdanja promovisana u su u velikoj sali beogradskog sajma „Slobodan Selenić“ uz prisustvo predesetak gostiju. O knjigama su govorili Zlatoje Martinov, glavni urednik, Nebojša Popov, sociolog i nekadašnji urednik, Zagorka Golubović antropološkinja i Olivija Rusovac, novinarka Republike.

Zlatoje Martinov je u svojstvu autora i moderatora promocije pozdravio prisutne, kratko objasnio razloge koji su ga motivisali da od ogleda koji je svojevremeno, pre skoro sedam godina, objavio u Republici napravi zasebno izdanje u vidu knjige kako bi se na pravi način obeležio 25-godišnji jubilej Republike. Istakao je da se u knjizi daje istorijski prikaz sve četiri serije lista Republika počev od 1907. kada se pojavio prvi broj pa do danas. Naglasio je da naslov knjige Sloboda kao ponornica „simbolički označava sve promene u evolutivnim etapama srbijanskog društva tokom čitavog jednog veka. Naime iskri slobode i slobodarstva je uvek bilo, ponekad je izgledalo da je sloboda i osvojena, da bi se potom shvatilo da je netragom nestala, a onda bi opet, nakratko, poput reke ponornice izbila na površinu društvene i političke scene. Podnaslov, pak, Republika 1907-2013 označava kontinuitet sa prvom i svim ostalim serijama Republike i predstavlja vertikalu slobode, demokratije i građanskog samooslobađanja od tutorstva politike odnosno vladajućih režima koju su više od jednog veka negovale sve Republike.“ Potom je Martinov dao reč profesorki Zagorki Golubović koja je rekla:

Kritički poreispitivati probleme

Ovo je jedan list kakav ne postoji među listovima i časopisima, ne samo u Srbiji, nego, moglo bi se reći ni u drugim delovima nama bliskog cveta, ima takvih i sličnih časopisa u Engleskoj. Pogrešno se misli da ih ima i u Americi, međutim ja nisam pronašla u Americi takav. Prvo i osnovno pitanje je kojim se to ciljevima posvetio časopis Republika da je mogao opstati ovolike godine i sa brojnim čitaocima koji su ga podržavali? Mislim da ono što su neki iz medija prebacivali recimo listu „Danas“ kad je bio mnogo bolji nego što je danas, da nije dovoljno informativan, tako neki prebacuju i Republici da nije dovoljno informativna, a ciljevi Republike nisu uopšte da bude informativan časopis, nego pre svega da pomogne u obrazovanju građana da postanu građani u pravom smislu reči, to znači da preko tekstova koje će čitati u Republici mogu da razmišljaju o osnovnim problemima i svojim, i društva, i da se kritički odnose prema tome što doživljavaju u svojoj zemlji.

O izdanjima Republike govorili su Zagorka Golubović, Nebojša Popov, Zlatoje Martinov i Olivija Rusovac

Drugim rečima, mislim da je osnovni cilj časopisa Republika obrazovanje pojedinaca kao građana, i razvijanje svesti društva o tome gde živimo i kako živimo, odnosno pronalaženje glavnih problema o kojima treba govoriti javno, i kritički ih preispitivati. Samo nekoliko tekstova, nekoliko naslova iz ove godine, i videćemo da je to stvarno jedinstven časopis i da te naslove nećemo naći skoro ni u jednom drugom. Na primer, iz poslednjih brojeva / „Rad i kapital, partneri ili sukobljene strane/“ stvarno je jedno ključno pitanje ili / „Od nihilizma i emancipacije, etika, politika i pravo/“ „Noć srpske kulture“, to je stvarno tako važan naslov, pokušajte da ga nađete u drugim časopisima / „I posle Tita 'titoizam'“, / „Dva lica jedne Vlade“ to je jako dobra ocena jednom rečenicom Vlade koju smo danas dobili zahvaljujući neukosti građana ili tome što građani čitaju pogrešne stvari ili tome što je ta Vlada uspela da izigra volju građana pa da nametne svoju vlast tamo gde nisu dobili nijedan glas. „Narod u izbornoj komediji“, zatim mi smo glasali ali puj pike ne važi, važi ono što kaže Aleksandar Vučić ili ova Vlada i onda se menjaju odbori, menjaju se kancelarije i td. „Očekivanje već viđenog“ to je isto tako jedan vrlo indikativan naslov koji pokazuje da na žalost iz svoje skoro tragične istorije nismo mnogo naučili  misleći 5. oktobra da smo konačno stavili crtu. A vraćamo se tamo gde smo bili. „Zašto ćuti kulturna javnost“, to je jedno pitanje koje sigurno Republika nije mogla da izostavi i da ne piše o tome, „Stop uništavanju kulture“, mislim to je jedan naslov koji je toliko indikativan koji prepoznaje da ovo što zovemo kulturom je ne subkultura, nego nekultura. „Novo u starom“ to je takođe otvaranje očiju građanima da vide da što nam se nudi kao osvetljavanje naše budućnosti, a u stvari je vraćanje, čak ispod staroga, da ne govorim o bivšoj Jugoslaviji, to je očigledno  vraćanje ispod staroga, čak vremena iz '80-ih i '90-ih godina. „Promocija demokratije“ naslov koji se vrlo kritički odnosi prema svetu i u kome se kaže „razotkriva američko nasleđe, rušenje demokratije u svetu i kod kuće“. To je stvarno jedan neobično dobar tekst i preporučujem da ga pročitate, zato što otkriva da je san o Americi kao obećanoj zemlji davno iščezao, da možda ni na početku nije bio dovoljno san. Dakle, da prestanem da čitam druge naslove slične ovima, to su ti tekstovi koje u živac pogađaju i govore o osnovnim pitanjima o kojima svako od nas kao građanin treba da se zamisli i to analitički, znači ne napamet ili skidajući sa Interneta tekstove, nego strogo analitički, vrlo konkretno i kritički, da bi probudili građanstvo. Dakle šta su ciljevi, ili šta je osnovni cilj Republike? Mislim da je osnovna svrha buđenje svesti građana Srbije. Ne dozvoliti građanima Srbije da potpuno zaspi uz sve druge listove, a imamo ih dosta, nego da se probude i da vide i svoje mesto u današnjoj Srbiji. Jedan naslov koji kaže „Nije jasno kuda srljamo“ najbolje pokazuje koliko je Republika stvarno prisutna u analizi problema u kojima se nalazimo. I da zaključim, angažovanost i potreba intelektualaca u odbrani moralnosti i humane vizije budućnosti, nameće ce kroz sve ove tekstove i mnoge druge koje ćete videti u Republici, koje ste videli u mnogim prethodnim brojevima, kao kategorički imperativ i zahteva od čitalaca da to shvate kao poziv koji im Republika šalje iz broja u broj. Dakle to je jedan časopis koji nije menjao svoj karakter od početka, on je analitičan, kritičan i u funkciji obrazovanja i buđenja svesti čitaoca kao ličnosti i slobode kao građanina.“

Sloboda kao temeljna vrednost

Moderator Martinov je potom pomenuo i knjigu Bože Grujovića u zajedničkom izdanju sa zemunskim Mostartom i naglasio da je reč o doktoru pravnih nauka koji je rođen u 18. veku, a 1805. došao u ustaničku Srbiju i postao sekretar Praviteljstvujušćeg Sovjeta kod Karađorđa. Inspirisan idejama francuske revolucije napisao je jedan tekst kao predložak eventualnom budućem ustavu ustaničke Srbije koji govori o slobodi kao imperativu i temeljnoj vrednosti svakog pojedinca ali i svake države. Zakoni moraju biti iznad gospodara smatrao je Grujović. Takve ideje razumljivo nisu mogle biti prihvatljive za Karađorđa i one su odbijene. Kako je Nebojša Popov kao tadašnji glavnu urednik insistirao na tome da je Grujović pionir slobodarstva i temeljnih principa slobode na kojima se jedino može zasnivati demokratska država, Martinov je zamolio Popova da uzme reč koji je rekao: „Hvala što ste mi pružili priliku da nešto kažem. Kod nas nije baš običaj da oni koji odu ponovo mogu nešto da kažu, a da to nije neka istraga ili sramota. Ja sam imao dilemu da li da prihvatim ovaj poziv da nešto kažem, jer iskreno rečeno plašim se jedne sklonosti ljudi koji kada uđu u godine počinju sve više da stvaraju jednu mrzovolju prema svemu onome što postoji kao da je propao čitav svet što više nisu mladi, što više nisu u punoj snazi, da je sve to u čemu se danas živi jedan mrak, glib, užas jedan, ali sam prihvatio da učestvujem u ovom razgovoru i ohrabrio me je za učešće jedan tekst od pre dva-tri dana - uvodnik u listu „Danas“ koji je napisao Hamović, čuveni urednik izdavačke kuće „Klio“ koji je opisao stanje u ovoj zemlji u toliko dramatičnim bojama da čovek prosto ne poveruje da je moguće da takvo nešto postoji, toliko grozno, toliko užasno. Pa kad sam to pročitao rekao sam samome sebi, pa šta sada, šta čovek da misli kad to pročita? Pa evo šta treba da misli kada to pročita - prvo što pada na um jeste da to mračno stanje u svakom pogledu i u svim oblastima života počiva na tome što mi ne znamo na čemu počivaju društvo i država u kome živimo.

Izgraditi normalnu državu

Ne može počivati na onome što je on opisao. Na čemu to počiva? Time se ne bavi on u tom tekstu, a mislim da Republika u sva četiri ova ciklusa u kojima je izlazila, počev od početka 20. veka u Kraljevini Srbiji, preko druge serije u Kraljevini SHS, treće serije u FNRJ i ove četvrte u SFRJ, otvara to pitanje, i ne samo da otvara pitanje na kojim temeljima počiva država, nego na kojima bi trebalo da počiva, na kojim temeljima bi trebala da počiva da bi bila iole normalna država. Dakle ne treba idealizovati: savršena, parlamentarna demokratija, socijalistička demokratija itd., nego iole normalna država u kojoj se znaju i poštuju, koliko god je moguće, norme - moralne, religijske, društvene, političke, etičke, pravne, a upravo se to ne zna jer mi živimo u jednom razdoblju u kojem se svako normiranje i svako trajnije određivanje temelja ljudskog života u društvu i državi smatra nekom vrstom ograničenja slobode, dogmatizma itd. U tom slučaju, dakle, ako se ne zna koje su to norme, onda postaje važno ono o čemu se najviše priča - šta su rekli Dačić, Vučić, Jovanović jedan drugom. To nije ono što smo mi u literaturi znali kao neku kritičku opasku o parlamentarizmu kao o brbljaonici, ovo nije obična brbljaonica, ovo je potpuno jedan ispražnjen jezik, vi ne znate u stvari šta ti ljudi govore, oni samo govore da nešto ne valja, i da je neko drugi kriv i da treba nekog uhapsiti, i da će se naći neko ko će da nas spasi iz svega toga. E pa vidite, pomenuti Boža Grujović je 1805. godine, uz Karađorđevu saglasnost i saglasnost Prote Mateje pripremao načela novog Ustava da će nova država koju oni prave počivati na jednakosti i slobodi kao urođenim pravima ljudi i da će sistem koji oni prave biti vladavina zakona jer, samo tamo gde je vladavina zakona, ljudski rod se razlikuje od zverinjaka. Tim rečima. I o tome su oni raspravljali, oni su o tome razgovarali. To nije kao što znamo usvojeno, ali mi znamo kad to čitamo da su ljudi u onom trenutku u strašnim vremenima znali šta je mogući temelj normalnog društva i države i kako taj temelj treba postaviti.

Aktuelnost dela Bože Grujovića

Taj tekst Bože Grujovića objavljen je u prvom izdanju „Memoara Prote Mateje“ koji je pripremio njegov sin Ljuba Nenadović, a izdala Akademija nauka 1867. godine. U svim kasnijim izdanjima memoarima Prote Mateje, tog teksta nema: To ne može biti slučajno, ovo što kažem nije nikakav plod teorije zavere, dakle ne može biti slučajno, to je jednostavno izbačeno od strane onih koji su odlučivali o tome šta treba ovim čitaocima ovde, ovim ljudima, ovom narodu, a šta ne treba. Ne treba da se zanose nekom vladavinom zakona i novim idejama i to je prosto iz svih izdanja isključeno.

Nebojša Popov: Izbacivanje "Slova o slobodi" iz Memoara Prote Mateje ne može biti slučajno.	Promocija u sali Slobodan Selenić je bila dobro posećena
Izdanja na štandu "Republike" su privukla pažnju posetilaca	Saradnja "Republike" i "Mostarta" je dala rezultate

I zbog toga mnogi ljudi danas misle, kako su te ideje o demokratiji prosto nekim švercom ubacivane u Srbiju, Jugoslaviju, a da nisu imale i neku realnu osnovu u našoj istoriji. Moj je utisak, i više nego utisak, uverenje rekao bih, da ako ljudi koji čitaju Republiku i pišu za Republiku, nisu u stanju, da vide kako ćemo izaći iz ove kaljuge, iz ovog prosto neshvatljivog stanja, siguran sam da su u stanju da razmišljaju i da shvate zašto je nastalo to stanje. I nije mnogo teško verujte mi, kada se pogledaju ta četiri serijala Republike, da se vidi kako se građanstvo, kako se društvo, kako se država, u određenim trenucima primicala uspostavljanju tog temelja, ne samo 1805. godine, ne samo 1903., nego i 1928. godine kada je prva Jugoslavija pravljena, i kada je pravljena FNRJ 1945. godine. Umesto konstitucije društva i države na tim temeljima, umesto da se kaže koji su to svojinski osnovi, koji su osnovi političkog uređenja, koja su etička načela, mi danas imamo samo jednu odredbu od ideološke važnosti, u Ustavu iz 2006. godine koja glasi „da je Kosovo zauvek deo Srbije“. Pa to ne može da definiše ništa, može da utiče na naše emocije, ali time se ne može definisati temelj jednog društva i jedne države.

Analizirati stanje društva

Zato mislim da se izlazak iz ove vrlo duboke anomije, jedne rekao bih čak mega anomije, ne može se naći bez odgovora na pitanje zašto smo toliko daleko od rešenja tog problema i koje je naše iskustvo - lično, pojedinačno, grupno, nacionalno, u približavanju toj crti i dosadašnjem neuspehu da je pređemo. Pri analizi kretanja ka toj crti, ne možemo ni sebe izostaviti da ne zapitamo o tome koliko smo i sami odgovorni, kako u pogledu toga da li smo znali o čemu je reč tako i u pogledu kako smo se ponašali, nismo li se i sami nekako ugrađivali u taj sistem apsolutne anomije. Dakle, da li sam ja urednik Republike ili je neko drugi nije toliko bitno, bitno je da Republika u ta četiri serijala pruža obilje građe, činjenica, za prosuđivanje o bitnom pitanju zašto smo tu gde jesmo, da bismo mogli da odgovorimo na pitanje koje dalje sledi, a to je kako se to može promeniti. Eto zbog toga mislim da ima smisla govoriti o ovom iskustvu, a ne zato što čovek veruje ili ne veruje da se svet promenio, ili je propao, stvari su mnogo jednostavnije, vrlo konkretne, vrlo određene, i samo kao takve - vrlo konkretne i određene mogu biti od neke koristi inače sve ostalo je deo ove magle i ovog bućkuriša o kojem inače piše Hamović“. O knjizi Miroslava Simića, Good bye SANU govorila je Olivija Rusovac istakavši da je reč o čoveku, istaknutom naučniku i dopisnom članu SANU koji je opirući se većinskom stavu akademika koji su opravdavali ratnu politiku Slobodana Miloševića, podneo ostavku. Kako po Statutu Srpske akademije ne postoji institut ostavke, predsednik Akademije mu je rekao da ga oni ne mogu isključiti. „Ako vi ne možete mene, isključujem ja vas“ kazao je Simić. Ovo je knjiga dokumenata, novinskih napisa o celom ovom slučaju, ali i knjiga o časti i dostojansvu jednog akademika u turbulentnim i užasnim vremenima devedesetih godina, zaključila je Olivija Rusovac.

List Republika je i učešćem na Sajmu knjiga i predstavljanjem svojih izdanja na dostojan način obeležio dvadeset petu godinu svog izlaženja.

Ur.