Lokalni izbori na Kosovu

MEĐUSRPSKI SUKOBI – OZBILJAN BEZBEDNOSNI PROBLEM

Na Kosovu, a naročito na Severu, vodi se među Srbima borba na dva fonta. Na prvom država Srbija se energično zalaže za izlazak Srba na opštinske izbore i pritom smatra da treba glasati za njenu, tj. Srpsku listu, dok se deo političkih stranaka u Srbiji i na Kosovu (DSS na primer) zalaže za bojkot. Na drugom frontu, pak, odvija se borba između pomenute državne Srpske liste koja ima komotnu, apsolutno monopolsku poziciju u predizbornoj kampanji i svih ostalih srpskih stranaka.

Zlatoje Martinov

Kada čitaoci budu u rukama imali ovaj broj Republike biće poznato da li su se i na koji način održali lokalni izbori na Kosovu a i preliminarni rezultati tih izbora biće već predočeni javnosti. Kad kažemo „da li će se i kako izbori uopšte održati“ onda mislimo na sve one incidente koji se mesecima unazad dešavaju na severu Kosova a koji su naročito učestali tokom predizborne kampanje. Oni svedoče o tome da je atmosfera uoči lokalnih izbora, na severu Kosovu uzavrela. Rezultati, pak, lako su predvidivi, naime vlast u opštinama na Severu sa srpskom većinom osvojiće lista koju je formirao Beograd i koja se zove Srpska lista. Jer medijska propaganda iz Srbije je tolika da ostalim srpskim partijama, a naročito onima koje su prihvatile učešće u kosovskoj vlasti odnosno koje su integrisane u kosovski ustavno-pravni poredak, ne daju se nikakve šanse, barem ne na severu ove bivše srpske pokrajine. Medijski godinama naviknuta da incidenti, u vidu tuče, ubistava, paljevina i bacanja eksplozivnih naprava u dvorišta i na kuće protivnika, dolaze samo sa albanske strane, srpska javnost nerado prihvata činjenicu da se ovoga puta radi o ozbiljnim međusrpskim sukobima u borbi za vlast. O tome se u našoj javnosti uglavnom ćuti osim ako se ne dogodi neki ozbiljniji incident koji se ne može prikriti, ali tada poslušnički mediji o tome javljaju nemušto tako da prosečan građanin Srbije može steći utisak da je incident napravila albanska strana iako se to naravno izričito ne kaže. Takvi su bili slučajevi svojevremenog napada na kuću Olivera Ivanovića, ali i na druge srpske političare npr. one iz Srpske liberalne partije Kosova, stranke koja iz svojih redova daje i kosovske ministre i potpredsednika Skupštine Kosova. I dok pišemo ove redove slušamo vest da se dogodila eksplozija bombe bačene na terasu porodičnog stana Ninoslava Đerića kandidata za odbornika Građanske inicijative u Kosovskoj Mitrovici. Zastrašivanje političkih protivnika, pretnje ubistvom članova njihovih porodica postalo je najogavnije sredstvo u ionako prljavoj predizbornoj kampanji među Srbima.

Zašto je to tako?

S jedne strane isprepleteni su interesi Beograda, lokalnih srpskih političara sa severa Kosova i mafijaša i neretko se međusobno sudaraju, naročito oko toga treba li na izbore koje organizuje kosovska vlast uopšte izlaziti, čime bi se po jednima (Beograd) poboljšao položaj srpskog naroda na Kosovu, a po drugima priznala nezavisnost Kosova, pa se zbog toga zalažu za bojkot izbora. S druge strane, postoji otvoreni sukob između državne Srpske liste i ostalih srpskih partija. Ove potonje u Beogradu često nazivaju Tačijevim Srbima. Nedavno su pristlice državne liste, njih oko hiljadu došli u Beograd dajući podršku srpskoj vladi i pozivajući Srbe sa Kosova da svoj glas daju njima. Tom prilikom izgovarane su najveće uvrede na račun pristalica Petkovićeve Srpske liberalne stranke koji su odreda nazivani izdajnicima. Beogradski mediji su dali odeđeni publicitet ovom skupu. Isto tako, vodeći političari iz Srbije dolaze na Kosovo, iako im je kosovska vlada i međunarodna zajednica odobrila ulazak samo u svrhu posete verskim objektima, obraćaju se građanima srpske nacionalnosti ubeđujući ih da glasaju za listu koju je Beograd sastavio jer tobože samo je ona garant njihovog daljeg opstanka i samo ona vodi jedinstvenu borbu za nacionalne interese. Nedavno je šef kancelarije za Kosovo i Metohiju i ministar bez portfelja u Vladi Srbije Aleksandar Vulin to otvoreno poručio, što je s razlogom izazvalo nezadovoljstvo svih ostalih srpskih stranaka kako na severu tako i na jugu Kosova. Očito je da će se na Kosovu među Srbima voditi neravnopravna bitka za osvajanje glasova jer ne postoje fer i pošteni uslovi za sve srpske stranke, naprotiv favorizuje se isključivo Srpska lista.

Nove tenzije

To dovodi do novih tenzija, do rasplamsavanja strasti najnižih vrsta, do pretnji i nasilja nad predstavnicima stranaka koje su već odavno uključene u pravni poredak Kosova. Nedavno je u našem časopisu jedan politički analitičar koji je istovremeno i šef jedne manje srpske političke stranke na Kosovu, s pravom konstatovao da će lokalni izbori na Kosovu, a naročito na Severu biti neregularni, puni falsifikata, i pritisaka te da ne postoje elementarni bezbednosni uslovi da se izbori održe u redu i miru. I dodaje da tome najviše doprinosi zvanični Beograd svojim mešanjem u predizbornu kampanju tako što obilno finansira jednu partiju, a druge srpske stranke potpuno zapostavlja „jer su one Tačijeve“. Srpska pravoslavna crkva takođe doprinosi tom zamešateljstvu svojim kontradiktornim izjavama o tome da li na lokalne izbore Srbi treba ili ne treba da izađu. Deo crkvenog vrha je pristao uz zvaničnu državnu politiku Srbije i poziva vernike da glasaju – pa naravno - za Srpsku listu „koja će voditi jedinstvenu politiku sa državom Srbijom i samim tim imati kapacitet da zaštiti srpske državne i crkvene interese“. Postoje, međutim, i vrlo uticajne vladike među kojima je i crnogorsko-primorski mitropolit Amfilohije koji su za bojkot i koji se solidarišu sa onim snagama među Srbima na severu Kosova (kriminalni lobi, tajkuni, ratni profiteri) koji svoj interes stavljaju ispred interesa sopstvenih građana.

Borba na dva fronta

Dakle na Kosovu, a naročito na Severu, vodi se među Srbima borba na dva fonta. Na prvom država Srbija se energično zalaže za izlazak Srba na opštinske izbore i pritom smatra da treba glasati za njenu, tj. Srpsku listu, dok se deo političkih stranaka u Srbiji i na Kosovu (DSS na primer) zajedno sa određenim kriminogenim i delom osamostaljenih i ostrvljenih obaveštajno-bezbedosnih struktura koje polulegalno deluju na severu Kosova, zalaže za bojkot. Na drugom frontu, pak, odvija se borba između pomenute državne Srpske liste koja ima komotnu, apsolutno monopolsku poziciju u predizbornoj kampanji i svih ostalih srpskih stranaka. Kada bi borbe na ta dva fronta ostale u ravni politike, bilo bi to nekako i podnošljivo uprkos očitoj neravnopravnosti stranaka, ali kada su one obojene fizičkim nasiljem i ubistvima, onda se dovodi u pitanje čak i mogućnost održavanja izbora jer se opravdano strahuje da bi nasilje moglo da eskalira na samim izbornim mestima ili oko njih, da se sasvim otrgne kontroli i ugozi ne samo održavanje i legitimnost lokalnih izbora nego i bezbednost građana. To bi, sa svoje strane imalo dalekosežne posledice kako za celo Kosovo tako i za Srbiju. Srbija je potpisnica Briselskog sporazuma i najodgovornija je za svoje sunarodnike na Kosovu. Isto tako njen imidž u Evropi bio bi ozbiljnio narušen, a proces evropskih integracija usporen ili čak zaustavljen. Ako se to dogodi, (a nadajmo se da ipak neće), onda punu odgovornost jednako snose zvanični Beograd, koji ništa ne čini da strasti smiri (naprotiv on ih posetama i zapaljivim govorima svojih funkcionera samo intenzivira) i, naravno, predstavnici i nosioci državne Srpske liste.