O JEDNOM AMBICIOZNOM PODUHVATU
Povodom studije Lekarske komore Srbije „Koliko smo, stvarno, zdravi”
Pismo ministarki zdravlja
Gospođo ministarko,
Danas je u prostorijama SLD bila najveća vest da ste imenovali novog pomoćnika za narodno („javno”) zdravlje.
Kadrovske promene su korisne ukoliko vode afirmaciji stručnosti, ali izaziva zabrinutost Vaša odluka da urolog (!?) savetuje psihijatra o preventivi i narodnom zdravlju. Podsećam da ste već naneli veliku štetu ovoj važnoj oblasti medicine kada ste na čelo Instituta „Torlak” postavili fizijatra (kolosalnost njenog nerazumevanja zrači iz intervjua koji je nedavno dala „Politici”).
Ovo pismo je moj lični protest. Ne laskam sebi da ćete se latiti pera zbog mene, ali poruku prosleđujem na dve-tri stotine adresa, mahom lekarima, među kojima je i pedesetak profesora sa svih medicinskih fakulteta u zemlji. Poput mene, svi oni su željni da ih ohrabrite, a uveravam Vas da zaslužuju bar toliku pažnju s Vaše strane.
Vaš odgovor (ili eventualnu vest da ste nas ignorisali) odmah ću im preneti.
S kolegijalnim pozdravom,
Prof. dr Zoran Radovanović, predsednik Lige za imunizaciju
Ovoga proleća je Lekarska komora Srbije u svom Glasniku pozvala sve članove da popune obiman upitnik, štampan na punih 11 stranica velikog formata . Ambicioznost poduhvata ogleda se i u posebno pripremljenom uvodnom tekstu sa nadnaslovom „LKS započinje sveobuhvatnu studiju o zdravlju lekara“ i podnaslovom „Rezultati analize biće iskorišćeni za identifikaciju problema i preduzimanje aktivnosti u cilju unapređenja zdravlja lekara i povećanja zadovoljstva životom“. Sama po sebi, inicijativa je za svaku pohvalu. Šteta je, međutim, što nisu poštovani osnovni postulati metodologije populacionih istraživanja. Rezultat je da je, uprkos nesumnjivo dobrim namerama, došlo do brojnih grešaka, od kojih su bar četiri kapitalne (na njih se studentima ukazuje u svakom pristojnom udžbeniku epidemiologije). Navodimo ih u uverenju da su jasne i obrazovanim laicima. Dakle:
1. Generalizacija. Izbor ispitanika ne dozvoljava uopštavanje na sve lekare. U pitanju je nereprezentativni, prigodni uzorak („Lekari koji se odazovu pozivu Lekarske komore Srbije i uzmu učešće u istraživanju tako što popune Upitnik predstavljaće uzorak na osnovu čijih karakteristika će se izvršiti procena zdravstvenoga stanja svih lekara u Srbiji.”). Već 80 godina je dobro poznato da takav pristup dovodi do anegdotskih zabluda (školski primer je pogrešna procena o šansama F.D. Ruzvelta na predsedničkim izborima 1932, takođe zasnovana na upitniku objavljenom u jednom časopisu). Čak i ako bi 10-15.000 lekara popunilo upitnik, ostaje realna mogućnost da polovina koja ga je ignorisali sasvim drukčije doživljavaju svoj odnos i prema poslu i prema sopstvenom zdravlju (to je tzv. pristrasnost izbora). 2. Kontrolna grupa. Nepostojanje poredbene grupe onemogućava zaključivanje. Šta znači ako, recimo, 20% lekara ispoljava sindrom izgaranja? Moguće je da je među njihovim parnjacima istog uzrasta, inženjerima ili pravnicima, učestalost tog sindroma 10%, što bi ukazivalo na povećan rizik lekara, ali i 30%, u kom slučaju ispada da rad u lekarskoj ordinaciji deluje protektivno. (Istini za volju, moguće je poređenje između pojedinih specijalnosti, ali deklarisanu ciljnu grupu ispitivanja predstavljaju lekari kao profesija.)
3. Subjektivnost. Saznanja o nekim ključnim pokazateljima zasnivaju se na izjavama ispitanika, a ne na, koliko je moguće, objektivnim merilima. Primera radi, logično je očekivati da će lekari ophrvani ličnim i porodičnim nedaćama ili podložni depresivnom raspoloženju tamnim bojama prikazati i uslove na svom radnom mestu (u pitanju je tzv. merna pristrasnost). 4. Vremenski sled. Na osnovu primenjenog metodskog pristupa nije moguće suditi o uzročno-posledičnim odnosima. Naime, planiranom jednokratno sprovedenom studijom, koja se u teoriji poredi sa fotografskim snimkom, retko se može, a u konkretnom slučaju ne može se nikako, ostvariti željena namera („Cilj je dobiti informacije o tome koliko naporan rad i stresne situacije kojima su lekari izloženi dovode do stanja psihičke, fizičke ili psihofizičke iscrpljenosti.”). Za planirano zaključivanje po pravilu su potrebne dugotrajne studije. Jedino se tako može utvrditi koji je smer eventualne povezanosti, naime da li stres dovodi do psihofizičkih tegoba ili odstupanje od psihičkog i fizičkog zdravlja čini rutinski rad stresnim.
Planirano je da istraživanje traje do kraja 2013, a da se onda podaci analiziraju i učine široko dostupnima. Verovatno do toga neće ni doći jer će organizatori u međuvremenu uvideti uzaludnost svog pregnuća. Postavlja se sada pitanje kako su ozbiljni ljudi počinili toliko elementarnih grešaka i propusta. Moguće je da su bili suviše uvereni u svoju unapred formiranu tezu, te im se činila sporednim njena naučna provera. Ne treba isključiti ni podleganje uvreženim nacionalnim stereotipima kao što su samouverenost i sklonost improvizacijama.
Ma koji razlog da je po sredi, korektnije pripremljenim ispitivanjem bili bi ne samo sprečeni uzaludni gubici novca i vremena, već bi ono donelo i stvarnu korist.
Zoran Radovanović
