Ima li uopšte srpska saga kraj?
Ima neke kosmičke pravde u činjenici da su sporazum sa Prištinom 19. aprila postigli upravo oni u čijem političkom bagažu ima više "zasluga" za rat i nacionalizam nego dokaza da su nekadašnji protagonisti Miloševićevog i Šešeljevog političkog projekta načinili iskren zaokret ka normalizaciji života u Srbiji i približavanju Evropi. Uz sve priznanje neposrednim pregovaračima – premijeru Ivici Dačiću, vicepremijeru Aleksandru Vučiću i posrednom, predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću za istorijski proboj koji su načinili otvaranjem pregovora sa Kosovom koji Srbiju može da uvede u novu političku eru, mi još ne možemo sa sigurnošću da kažemo da smo stupili na teren kakave takve stabilnosti i izvesnosti. Suviše je u politici, državi i društvu onog što je fluidno i što proces koji je krenuo u jednom pozitivnom pravcu i otvorio neke nade začas može da preokrene u beznađe.
Olivija Rusovac

Naprednjački atak na Vojvodinu
Ključno pitanje je ima li separatizma u Vojvodini, ili ne. Činjenica je da do sada ni jedan ozbiljniji vojvođanski političar, a kamoli neko iz vladajuće garniture nije nikada ni direktno ni indirektno, nagovestio da bi Vojvodina trebalo da se otcepi od Srbije. Uz to, ako bi bila tačna teza da Vojvodina, u kojoj su dve trećine pripadnici srpske nacionalnosti, želi da se otcepi iz Srbije, onda je Srbija u velikoj nevolji.
Aleksandar Popov

Dokumenti: Apel nevladinih organizacija, javnih ličnosti i intelektualaca povodom zbivanja u Vojvodini
Predstavnici nevladinih organizacija, javne ličnosti i intelektualci Vojvodine na skupu „Razgovor o Vojvodini“, održanom 18. aprila 2013. godine u Novom Sadu, usaglasili su stavove o aktuelnom političkom trenutku u kojoj se Vojvodina nalazi i odlučili da ga u formi apela upute domaćoj i stranoj javnosti.
Oko 100 učesnika razgovora, predstavnika organizacija civilnog društva, javnih ličnosti i intelektualaca iz svih delova Vojvodine, zajednički je došlo do sledećih zaključaka, koji su svojim potpisom podržale i mnogobrojne nevladine organizacije i ugledni pojedinci iz svih delova Srbije

Dokumenti: SAOPŠTENJA ZA JAVNOST
Helsinški odbor za ljudska prava
PROVOKATIVNA AKCIJA VEČERNJIH NOVOSTI
Savez antifašista
PROTIV KLERONACIONALIZMA
Radnici Jugoremedije
LOKALNA VLAST PROTIV JUGOREMEDIJE

Projekat Republike "Kuda ide Srbija" - uz podršku i saradnju sa Fondom za otvoreno društvo
Dvadeset četvrtog aprila u Kulturnom centru u Nišu održan je u okviru projekta "Kuda ide Srbija" panel na temu "Zapostavljanje kulture - faktor razaranja društvenog tkiva. Kako promeniti patrijarhalni kulturni model". O toj temi su raspravljali prof. dr Đokica Jovanović i publicista, pisac i dramaturg Zlatko Paković. Moderator panela je bio Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik Republike.

Zaštita ravnopravnosti i promovisanje jednakosti građana
Ideja o ljudskim prava i njihovoj zaštiti se dugo vremena razvijala u različitim društvenim sistemima, ali je univerzalnost ljudskih prava i njihova nedeljivost koncept koji je se pojavio u XX veku i od tada se poboljšava, usavršava i proširuje prilično brzo.
Kosana Beker

Izostanak solidarnosti guši kulturu
Koliko kultura aktivističkog promišljanja stvarnosti postaje opasna sadašnjoj srpskoj političkoj garnituri govori i činjenica da su nakon godina ignorisanja bilo kakvog zakonskog okvira za uređenje odnosa u pozorištu brzopotezno, u poslednjih nekoliko meseci, usvojili Zakon o javnim nabavkama koji kulturu svrstava u robu, a njen sadržaj se ne podvrgava kritičkoj javnosti već tenderskoj proveri čiji je zadatak da odredi prihvatljivo i poželjno u kulturi, sve to u maniru opasne finansijske kalkulacije.
Nenad Obradović

Iz zemlje nemanjića PREPOZNAVANJE, PERIPETIJE...
U Periklovo, a naše doba, kako lamentiraju naši površni poznavaoci istorije i tvorci loših analogija, koje baš ne piju vodu, kako ti isti vole da kažu, na čelu vlada nemanjićkog naroda bili su Bjedići i Sirotkovići, a na novcu se potpisivao guverner sa zlata vrednom podlogom svog prezimena Guzina.
Predrag Čudić

Esej-Ukinuti Ministarstvo kulture
Zvanična kultura u našoj državi svedena je na kusur ideologije: ona je oblast koja služi za nacionalno uzdizanje kad je već ono moralo izostati iz visoke državne politike, pošto je ona u pretprošloj deceniji pretrpela niz poraza koji su, posledično, doprineli njenim novim porazima u dvadesetprvom veku.
Igor Marojević

Jedno čitanje Rečnika grešaka Srđana Damnjanovića
Evidentna kalendarska, premda ne i istinski ljudska kvalitativna, vremenska distanca između datuma  publikovanja i prezentovanja čitaocima  Republike  imanentnog duha i teorijsko-praktičkog potencijala ovog značajnog domaćeg filozofskog dela (Zavod za udžbenike, 2009)  nije u protivrečnosti s bitnim smislom i svrhom rubrike u kojoj se objavljuje.

April i knjiga
Svake godine, 6. aprila, ožive sjećanja na bombardovanje Beograda 1941. godine, kada je u znatnoj mjeri oštećen fond Narodne biblioteke Srbije; spaljene su mnoge rijetke knjige, nestale su u nepovrat. Uništeno je kulturno blago neprocjenjive vrijednosti. Do punog izražaja su došla svojstva osvajača: rušenje i paljenje.
Nikola Racković

PREDRAG LUCIĆ ili KONGENIJALAN PROLAZAK FAŠISTIČKOM OPSESIJOM DARIJA KORDIĆA
Ljudi značajnijeg dara, kakav Predrag Lucić jeste, van svake sumnje – funkcioniraju kao osobe bez distance prema bilo kakvim pojavama u kulturi, umjetnosti i životu, makar trajao i rat. U ovom primjeru, riječ je o Lucićevoj pjesmi: Ići, mići, Ahmići.
Atif Kujundžić

"Ubij me, Srbin sam!" - KO, STVARNO, SKRNAVI?
"... Festival koji ukaže takvu čast Emiru Kusturici, ideološki se jasno opredeljuje, pristaje na nacionalističku retoriku i daje joj legitimitet. Na takvom festivalu ne želim da učestvujem...", poručila je predstojećem, 58. Sterijinom pozorju, Selma Spahić, rediteljka predstave Grebanje ili kako se ubila moja baka (koprodukcija Fondacije Hartefakt, Bosanskog narodnog pozorišta Zenica i Bitef teatra u Beogradu).
Slavica Vučković

Izložba "Polet" u Kulturnom centru Beograda Gubitak nadanja, uvod u tragediju
Ako je manje upućeni posetilac Kulturnog centra Beograda tokom marta i aprila ušao u Galeriju i susedni Podrum, mislio je da je neki supermodernistički umetnik našao inspiraciju u Elektrobosni i Jugoslovenskim železnicama.
Živan Lazić

Oltar i tribina NEPRAVDA UZROK SIROMAŠTVA
Živimo u civilizaciji kapitala/bogatstva koja se temelji na tlačenju i izrabljivanju siromašnih te na razaranju našega planeta koji se zove Zemlja. Činjenice su zastrašujuće jer pokazuju kako siromašni postaju još siromašniji, a bogati još bogatiji.
Mile Babić

Slavljenje Uskrsa i Prvog maja PRAZNOSLAVLJE
Slavljenje dana kada je po hrišćanskom verovanju Isus iz Nazareta uskrsnuo, ponovo se rodio posle smrti na krstu, i Prvog maja, dana kada su u sindikalnim demonstracijama 1886. godine u Čikagu poginula četvorica radnika u borbi za osmočasovno radno vreme, često se kalendarski poklapa. Ti dani spojenih praznika, neradnih dana, pretvaraju se u jedan mali godišnji odmor.
Dragan Stojković

Delo na videlo
Kada je napokon Srbija u Briselu parafirala sporazum s Prištinom pokazalo se da "državni vrh" nakon neizvesnosti udara u pravi klin problema u vezi Srbije i odnosa s Kosovom. Hrabrost da se prizna realnost pobudila je mnoge nade - i u Beogradu i u Briselu nije malo njih koji pominju istorijski sporazum.
Mirko Đorđević

Savremena biblijska priča Treći krug Nikole Džafa
U galeriji REMONT u Beogradu od 8. aprila do 3. maja trajala je izložba renomiranog novosadskog umetnika, slikara i performera Nikole Džafa pod nazivom Kružni put - treći krug.
Vera Vujošević

Zapisnici sa skupštine Republike Srpske (1991-1996)
Devetnaestog aprila ove godine u zgradi Aero kluba u Beogradu održana je promocija knjige Roberta Donia u kojoj je autor sakupio transkripte poslaničkih govora kao i istupanja najviših rukovodilaca tzv. Srpske republike B i H, docnije nazvane Republika Srpska. Iz njih se belodano očitavaju politički koncepti zločina prema nesrpskom stanovništvu Bosne i Hercegovine.

Svi naši disidenti: MIHAJLO MIHAJLOV (1)
Mihajlo Mihajlov(1934–2010), sin ruskih emigranata, rođen u Pančevu, postdiplomske studije završio je u Zagrebu 1961. radom Dezintegracija ruskog realizma 1890-1917. Doktorska teza Motivacija ličnosti u romanima Dostojevskog, završena 1964. nikada nije odbranjena.
Ljubiša Stavrić

EU i svetska kriza
Srbija, mada nije član Evropske unije je na različite načine povezana sa ekonomskom politikom ove organizacije država. Stoga mora da se pridržava odrednica stroge fiskalne štednje jer joj od toga zavisi nastavak procesa učlanjenja i nastavka finansijske podrške
Simeon Pobulić

Bosna i Hercegovina u raljama naciokratskih oligarhija
Bosna i Hercegovina – po ocjeni američkih i evropskih asocijacija – je u grupi 25 najjadnijih zemalja svijeta. Taj podatak ovdje je praktično bez komentara. Dok zemlja propada glavni problem naciokratskih elita je – kako zadržati izvore korupcije u vlastitom posjedu?
Vehid Jahić

Praxis Isusa iz Nazareta
Iako je knjiga eseja Mirka Đorđevića svojim sadržajem knjiga za sva vremena, ona je svojom pojavom krajem prošle (2012) godine na najbolji način popunila izdavačku produkciju u susret događajima koji su usledili ove 2013. godine – obeležavanju 1700 godina Milanskog edikta i smeni na tronu Sv Petra u Vatikanu, povlačenjem Pape Benedikta XVI i ustoličenjem pape Franje I.
Dragan Stojković

Nov doprinos pomirenju
Ne znam da li su Stefan Barth i Nenad Novak Stefanović znali koliko će njihov poduhvat biti važan i šta će sve otkriti tragajući za srpsko-nemačkim vezama u prošlosti. Tek, knjiga "Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu" je retko uzbudljivo i za ovu sluđenu zemlju važno štivo.
Nadežda Radović

Izložbe - Muzej istorije Jugoslavije - DOBAR DIZAJN
Muzej istorije Jugoslavije organizovao je seriju izložbi pod nazivom DOBAR DIZAJN, u saradnji sa Muzejem za umjetnost i obrt iz Zagreba i Muzejem za arhitekturu i dizajn iz Ljubljane, sa ciljem da skrene pažnju na važne pojave i autore u oblasti dizajna na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru kao i potrebu da se istraživanja istorije dizajna i vizuelnih komunikacija nastave.

Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE
Nagrađen / Trag / Limb štivo.

Pljesak za Erika Abidala
U e-novinama poznajem jedino Petra Velikog Lukovića i nešto manjeg, ali takođe velikog Bojana Tončića. Možda nije u redu da ne znam još ponekog u ovoj elektronskoj novini "od obraza", ali tako je i neka mi ostatak ne zameri. Često ih "posetim", što sam (u)činio i krajem marta i naleteo na njihov tipičan naslov Srboidni austrijski pisac dobio nagradu "Momo Kapor". Pogađate, reč je o Peteru Handkeu, jednom u nizu foliranata koji su zarad lične koristi zagrebali po srpskoj nevolji.
Dragan Banjac