U e-novinama poznajem jedino Petra Velikog Lukovića i nešto manjeg, ali takođe velikog Bojana Tončića. Možda nije u redu da ne znam još ponekog u ovoj elektronskoj novini “od obraza”, ali tako je i neka mi ostatak ne zameri. Često ih “posetim”, što sam (u)činio i krajem marta i naleteo na njihov tipičan naslov Srboidni austrijski pisac dobio nagradu “Momo Kapor”. Pogađate, reč je o Peteru Handkeu, jednom u nizu foliranata koji su zarad lične koristi zagrebali po srpskoj nevolji.
“Logično je da Peter Handke dobije nagradu koji nosi ime po Momi Kaporu, jer su se obojica istakla u artističkoj ratnoj akciji koja se iz kulture prelila na frontove devedesetih godina. Tih godina Handke je trampio svoj talenat za podršku srpskom narodu u njegovim genocidnim naporima. Posle Emira Kusturice, koji je takođe podržao Miloševića, normalno je da Handke bude krunisan Kaporovim SMB vencem”, pišu e-novine. Ima još: “Nagrada Momo Kapor za književnost & srpstvo koju dodeljuje njegova Zadužbina pripala je knjizi Moravska noć Petera Handkea u izdanju Srpske književne zadruge, saopštio je predsednik žirija Rajko Otrov Nogo, poznat kao senator Republike Srpske i zagovornik namirivanja krvi od Bošnjaka. Nagradu koja se dodeljuje svake druge godine dodelio je jednoglasno žiri koji je radio u sastavu Nogo (predsednik), prof dr Jovan Delić i Branko Stojanović. Ovom svečarskom prigodom Nogo je održao slovo called beseda pod navijačkim naslovom Pravda za Handkea i rekao da je Handke od "milosrdnog anđela do današnjeg dana u usamljenoj Srbiji našao svoj ljudski i književni zavičaj".
|
Dobar dizajn: KONČAR / pegla |
 |
Obrazlažući odluku koju je doneo žiri on je kazao da je Moravska noć zgodno ime za prekodirane arhajske priče, za srpsku 1001 noć samoće, i to je jedinstvena i stvarna i imaginarna enklava gde se višeglasno pripoveda i govori kao što obični ljudi govore". On je zaključio da zna samo dve knjige, svaka na svoj način, sa ovoliko topline i bliskosti napisane o nama - Crno jagnje i sivi soko Rebeke Vest i Handkeova Moravska noć i dodao da je nagrada Kapor malo uzdarje za veliki Handkeov dar, naša makar i mala pravda za Handkea. Ipak, Handke je talentovani evropski mangup koji je, mnogima ovde, prodao ono za bubrege, poput, recimo, onog francuskog mangupa Danijela Šifera i drugih. Isto to, našima ovde prodaju razni Šobajići, Danojlići i slični...
*
Beograđani, oprezno! Uroš Mišić pušten na slobodu, opet naslov u e-novinama. Obratite pažnju: Huligan Uroš Mišić pušten da se brani sa slobode u daljem toku postupka koji se protiv njega vodi zbog sumnje da je nedavno učestvovao u tuči u beogradskom klubu "Plastik" sa američkim marincima. Mišić se sumnjiči za krivično delo nasilničko ponašanje za koje se sprovodi tako zvani skraćeni postupak jer je za to delo zaprećena kazna do pet godina zatvora. Huliganu je pritvor ukinut na predlog odbrane pošto se američki marinci, koji se vode kao oštećeni, nisu odazvali sudu ni na jedan poziv, a svi ostali svedoci su saslušani, rekao je Tanjugu Mišićev branilac Borivoje Borović. Prema njegovim rečima, niko od svedoka koji su saslušani na predlog tužilaštva nije teretio Mišića, koji je u pritvoru proveo dve sedmice, pošto se prethodno predao policiji, i da stoga nema ni mesta podizanju optužnog predloga od strane tužilaštva. Borović tvrdi da je istražni sudija u više navrata marincima slao pozive na Američku ambasadu u Beogradu, ali da nikakav odgovor nije dobio.
Mišić je bivši osuđenik koji je početkom decembra, posle pet godina provedenih u zatvoru zbog napada na žandarma Nebojšu Trajkovića, amnestiran i pušten na slobodu. Dva puta je bio osuđen na 10 godina zatvora, ali mu je Apelacioni sud preinačio presudu na pet i po godina zatvora. Sudije, advokati, kako spavate?!
*
Dvanaestog aprila pohodio sam Novi Sad. Tamo se ispred Banovine okupila svetina namerena da spreči Bojana Pajtića, premijera vojvođanskog, da ne stavi Pokrajinu pod ruku i odnese je negde. Stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou, nakon poraza i poraza Borisa Trapavog hoće da sve bude kao što je u Nemanjinoj ulici i u Narodnoj skupštini. Presvučeni šešeljevci i miloševićevci pre svega, poduprti sa “gigantima”, strančicama Vojislava Kiselog Koštunice, Velimira Drznika Ilića i kojekakvim zverima) kiksnuli su: ne ponesoše po čašu jogurta. Za mlađe pojašnjenje: u leto 1988. godine u Novom Sadu su počeli protesti pod nazivom “antibirokratska revolucija” a vlast 6. oktobra predala fotelje pristalicama Slobodana Miloševića. Kasnije, nakon slične “revolucije” u Crnoj Gori novosadska više nije zvana antibirokratska nego “jogurt revolucija” jer su slobisti na prozore zgrade Vlade i Skupštine bacali – jogurt.
Na mitingu pod nazivom “Stop razbijanju Srbije” govoriše: Sava Stambolić - predstavnik “Ravnice srpske”, predsednik Parlamenta Novosadskog univerziteta Boris Novaković, predstavnik Slovaka Mihal Spevak (iz organizacije “Slovaci i suživot”), Nikola Ćirović iz narodnog pokreta “Dinara-Drina- Dunav”, sekretar Pokrajinskog odbora socijalista Bojan Torbica, Žika Gojković iz Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove (Vuka Draškovića), predstavnik Nove Srbije Vanja Vučenović, izvesni Milenko Jovanov iz Iđoša (DSS), predsednik Pokrajinskog odbora SPS Dušan Bajatović, Igor Mirović, predsednik SNS za Vojvodinu i Miloš Vučević, prvi Novosađanin, kadar Vučićeve SNS.
Pajtić je, dakle, crn i ružan jer za Vojvodinu i Vojvođane traži samo ono što je regulisano važećim zakonima i Ustavom. Ništa više. Da vidimo kako izgleda sastav Skupštine Vojvodine, prema narodnj volji od 6. maja 2012. godine: LDP (0,83%) – jedan poslanik, DSS (3,33%) – četiri poslanika, SRS (4,17%) – pet poslanika, SVM (5,83%) – sedam poslanika, LSV (8,33%) – 10 poslanika, SPS-PUPS-JS-SDP (10,83%) 13 poslanika, SNS (18,33%) – 22 poslanika i DS (sa liste “Izbor za bolju Vojvodinu Bojan Pajtić”) sa 48,33% podrške i 58 poslaničkih mesta za “pokrajinskog neprijatelja”. Tomo, ovi tvoji su, izgleda, slabi iz računa.
*
Podosta neverovatno. Počasni predsednik Demokratske stranke (DS) i bivši predsednik Srbije i svega u Srbiji sa svojim pajtosima) Boris Tadić susreo se nedavno u glavnoj varoši sa bivšim ministrom inostranih poslova Italije Frankom Fratinijem. Besedili su o nastavku evrointegracija Srbije, saradnji dve zemlje, saradnji Srbije sa NATO i o globalnim bezbednosnim izazovima, saopštila je Demokratska stranka. Pača li se sv. Boris Poraženi u nečija posla? Da, ali što s njim razgovara Fratini koji je, govorka se, kandidat za generalnog sekretara NATO.
*
Šestog aprila u pravom trenu sam startovao jedan sportski kanal. Barcelona (koju poštujem ali nikad ne navijam za nju jer godinama već sređuje moj Mančester junajted) je pobedila Majorku (5:0), a od rezultata je bio važniji povratak na teren Erika Abidala (Lion, 11. jula 1979) posle pauze od 13,5 meseci i uspešnog lečenja (tumor jetre). Dok je trčkarao da se “zagreje” sve vreme su ga bodrili, a kada je u 70. minutu Erik ušao u igru svi na Camp Nou su ustali u dugo pljeskali. Kakva slika! Učimo od drugih.
*
Ovi potpisaše nešto u Briselu. Ne bih o tome, samo podsećanje da sam to najavio u prvom ovogodišnjem broju (540-541).
*
Klanjam se NJ.E. ambasadoru Vensanu (Vinsentu) Dežeru, šefu delegacije Evropske unije u Beogradu. Francuski diplomata, (29. juna 1960, Strazbur) dan pred start 26. beogradskog maratona na pres-konferenciju pojavio se u majici, a sutradan istrčao polumaraton. Znam neke domaće koji su se ovdašnjim receptom (nema veze sa sposobnošću) dokopali diplomatije ili sličnih državnih nameštenja u inostranstvu. Većina je brzo okuljavila i stekla problem vezivanja kravate. A da pretrče 20 kilometara!?
*
Da završim sa sportom i malo zloupotrebim prostor. Mančester junajted je u ponedeljak (22. aprila) nakon meča sa Aston Vilom (3:0) na “teatru snova”, kako mnogi zovu stadion Old Trafford, četiri kola pre kraja sezone obezbedio dvadesetu titulu. Sir Alexander Chapman Ferguson, I congratulate!
