Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja



Beograd, godina XXII (2010)		Br. 470-471		1-28. februar 2010.

Krčkanje

Zoran Jovanović Jus, Pitanje slobode

Postoje jela, omiljena u ove zimske dane, koja se naročito cene ukrčkana i podgrejana (sarma, na primer).
Ima, pak, stvari u kojima ne važe ista, kulinarska pravila. Recimo, rat. Tu se očekuje da se okonča što pre i da se ne ponovi. Dešavalo je, zna se, da su, pogotovo u Evropi, razni ratovi dugo trajali, bivali i stogodišnji, bezmalo neprekidni. Takvo iskustvo navelo je, barem one razumnije, da stvaraju savremenu Evropu bez ratova.

To nije važilo za Jugoslaviju, ona je razarana kroz duga i besomučna ratovanja. A i danas se njihovi uzroci i posledice krčkaju i podgrevaju, i iznutra i spolja, podjaruju oganj pod »karakazanom«.
Preuzimanje raznih tehničkih normi od savremenog sveta je, svakako, korisno, ukoliko prepisano poštujemo, ali je sve to uzaludno ako sami ne savladamo vlastite ratničke porive, stare i nove. Tada se, neviđeno dugo, krčkamo u svome loncu, uz svakojake začine.


	N. P.


Svaštalice Vladaću Srbijom – Tomislav Nikolić Evropa je milo groblje, ali groblje – Mitropolit Amfilohije Radović Sve vas novinare treba poslati na pusto ostrvo – Vladika Atanasije Jevtić Samo najuspešnji mogu da predvode Srbiju – Mlađan Dinkić



Kako misliti o Kini Ako bi, širom sveta, pitali ljude šta misle o SAD kao zemlji i svetskoj sili, dobijali bi vrlo jasne odgovore. Svako ima mišljenje – sever i jug, bogati i siromašni, muškarci i žene, politički na desnici ili levici, mladi i stari. Mišljenja variraju od ekstremno pohvalnih do ekstremno neprijateljskih. Pri tom ljudi osećaju da znaju kako treba misliti o SAD. Pre trideset godina isto je, verovatno, važilo za Kinu... Imanuel Volerstin



Kiselo grožđe Lako bi se moglo desiti da, ako DS bude nastavila sa prizemnim kalkulantstvom, jednog dana prvi srpski »Evropljanin« bude neki današnji »radikalski« naprednjak... Nastasja Radović




Saplitanje o Srebrenicu Da se kojim slučajem portparol Slobodana Miloševića, u vreme kada je u Srebrenici počinjen genocid, ne bi uvredio i uslovio svoju podršku koaliciji na vlasti, vladajuća Demokratska stranka odlučila je da u tekstu rezolucije o srebreničkom masakru umesto pojma genocid – upotrebi, za Ivicu Dačića i ostatak ekipe socijalista prihvatljiviji termin – zločin... Snežana Čongradin Apeli i vapaji upućeni narodu Grupa od dve stotine intelektualaca objavila je jedan apel i javnost se uzburkala. I oprezniji komentatori dodaju da nisu jasne sve namere iako je jedna sasvim jasna: valja postupkom urgentne reanimacije vratiti u život jednu političku partiju – reč je o DSS – i ugled njenog vođe koji svoje vlastoljublje i ne prikriva... Mirko Đorđević Podrška borbi radnika i akcionara U Zrenjaninu je 29. januara, u prisustvu oko 500 aktivista i gostiju, formiran Gradski odbor nedavno osnovane Socijaldemokratske partije Srbije... Slavko Golić »Kosovo je Srbija« "Odlazak iz Konga je bio komplikovan. Ne znam da li sam ti već pisao da se ovde u gradu Mbuji Mayi, gde sam živeo i radio, 'ladno pojavio, srpski ministar spoljnih poslova! Bio sam tada na terenu i čitao sam njegove izjave o Kosovu u stilu 'Kosovo je Srbija'. Kad čovek zna na šta liči taj grad i u kojim groznim uslovima živi stanovništvo, njegove izjave o Kosovu (a i ostale) zvuče kao da bi neko zahtevao da se na Marsu obezbedi moderna mreža kanalizacije"... Slavko Golić Vlast preduhitrila sudije Sudije kao nosioci sudske vlasti protraćili su čitavu deceniju u letargijskom snu o unosnoj ličnoj karijeri, umesto da – kao što su nekad javno obećali – svojski prionu na reforme unutar sopstvenih redova... Zlatoje Martinov O izboru sudija i tužilaca Pravosuđe u Srbiji jeste u lošem stanju i njegova reforma je potrebna. Oko toga smo se složili još prošle godine kada smo donosili zakone o reformi pravosuđa. Još tada sam ukazala na dva problema. Prvi je da je rok za izvršenje reforme suviše kratak a drugi se odnosio na zamisao reforme... Skraćen i redigovan govor Vesne Pešić u Narodnoj skupštini Srbije (Re)izbor nosilaca sudijske funkcije Dominus negotii (Visoki savet sudstva) je završio posao. Kako? Pročitasmo u Službenom glasniku RS br. 106/09. Oni koji nisu izabrani (većina) ne znaju razlog. Sumnja u legitimnost tog (re)izbora postoji, a razlozi su brojni... Dragica Jovanović



Radnička raskršća Različita iskustva u Koordinacionom odboru radničkih protesta otvaraju puteve za izlazak iz zajedničke krize... Ivan Zlatić »Mladost«, Ćuprija Grafičko preduzeće »Mladost« iz Ćuprije do 2006. godine je uspešno poslovalo i bilo jedno od najpoznatijih u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Do marta 2006. godine, radnici su po starom zakonu o privatizaciji postali vlasnici i imali su 63% kapitala preduzeća. Agencija za privatizaciju u januaru 2005. godine prodala je na aukciji 37% akcija... Dragana Mitrović Smisao radničke borbe danas Tribina o aktivnostima Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji... Milenko Srećković Direktna akcija i radnicka samoorganizacija Prvo čega radnici trebaju biti svjesni ako se odluče boriti za svoja prava jest to da su njihovi interesi suprotni interesima vlasnika/poslodavaca. Nažalost, i državne su vlasti u pravilu sklone zamijeniti javni interes interesima kapitala. Već zbog toga borba za prava često znači i borbu s različitim državnim tijelima... Iz: "Radnici i radnička prava"



Pravo na odgovor Odlukom glavnog urednika da ne štampa moj tekst u listu Republika br. 468–469 pod naslovom: »Kada ljudska neumnost proizvodi bol, tada je mudrost jedini pravi lek« uskraćeno mi je pravo da odgovorim mojim kritičarima koji su se svojim tekstovima oglasili u listu Republika br. 466–467 u okviru dogovorene polemike o tranzicionim problemima Srbije. Odbijanjem štampanja mog teksta naneta mi je moralna šteta jer sam ovakvim postupkom sprečen da odgovorim na kritike... Ivan Ahel



Vidovdan 2009. Vidovdan je crkveni i državni praznik, ali naša analiza govora, članaka, komentara objavljenih povodom proslave Vidovdana 2009. godine pokazuje da se te dve dimenzije prepliću, tako da se dobija jedan sinkretički versko-politički diskurs, svojstven onim vrstama svetkovina, mitova i simbola koje se u političkoj filozofiji i sociologiji religije nazivaju civilnim ili političkim religijama... Ivan Čolović



Spomenici kulture u eri savremene kreacije Kontinuitet civilizacije kao vid nadograđivanja vrednosti svakako se oslanja na memoriju kao kolektivno iskustvo, pri čemu znanje igra važnu ulogu kao regulator razvojnih tokova i oslonac ponašanjima pojedinca i društva... Milan Prodanović Smrtna kazna: traganje za količinom nužnog bola Smrtna kazna još postoji u: SAD, Iraku, Iranu, Avganistanu, Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Kini, Japanu, Severnoj Koreji, Mijanmaru, DR Kongo, Zimbabveu, na Kubi... Tatjana Jovanović Sporovi i sukobi u visokom školstvu Srbije Visoke školarine u našoj zemlji, kao i postojanje privatnih univerziteta, nužno doprinose društvenom raslojavanju gde je sve manji broj veoma bogatih i sve veći broj siromašnih građana i deo su jedne šire slike nepravedne redistribucije bogatstva koja je otpočela sa procesom privatizacije... Jelena Veljić Humana strana obrazovanja Napuštajući prošli vijek, napustili smo i vijek klasičnog vaspitanja i obrazovanja. Naglasimo, i ovaj put, da je to vijek humanog školstva i nehumanih ratova. Stalno se sudaralo dobro i zlo. Smjenjivali su se rat i mir, čovječnost i neljudskost, nada i beznađe, dobročinstvo i egoizam, a često se sve završavalo zločinima... Lazar Manojlović Vaspitači u kavezu U nadolazećoj racionalizaciji državnih ustanova zatvori kao totalne ustanove će, najverovatnije, ostati najžilaviji autokratski sistemi koji će svrhu svog postojanja opravdavati svojom specifičnošću, ne polazeći od pretpostavke da postojeću zatvorsku politiku treba menjati iz korena... Željko Krstić Ko kaže – antifašizam? U novijoj istoriji antifašizam i antiratni pokret nikada nisu označavali istu pojavu. Pacifizam je uvek bio širi i dosezao je dalje od antifašizma, kao i od mnogih organizovanih religija, ali zato nije imao ni njihovu oštricu ni snagu. Tridesetih godina prošlog veka avangarda antifašizma bio je komunizam ili, bolje rečeno, radnički pokret... Ljubiša Vujošević Odbrojavanje Međunarodnom festivalu aktuelne muzike Interzone Kuda vodi odsustvo jasno definisanih kulturnih politika, strategija razvoja kulture i prioriteta u kulturi... Bojan Krivokapić



Gorčina pesničkog razočaranja Postoji u poetskom stvaranju jedna vrsta pronicljivosti koja ponire u stvarnost sa mnogo većom merom nego što tradicionalna poezija zahteva. Nju bez sumnje poseduje poznati pesnik srednje generacije Duško Novaković (1948) čija zbirka pesama Klupe nenagrađenih odiše jakim socijalnim kontekstom ali i pesničkim viđenjem naše najnovije ratne (1991–1999) i poratne prošlosti... Z. M. Verska podvojenost i svakidašnji život Knjiga Hagar Salamon Ljudi hijene* govori o Jevrejima koji su živeli na severu Etiopije sve do pred kraj prošlog veka. Skoro celokupno stanovništvo, oko 40.000 ljudi, odselilo se za Izrael avionskim letovima u okviru tajnih operacija »Mojsije« i »Solomon« koje je organizovala izraelska vlada u vreme opasnosti od građanskog rata i gladi u Etiopiji. Knjiga je antropološka studija o životu u etiopskoj primarnoj zajednici koju je autorka predstavila kao značajan povod za duboko preispitivanje kulturnog identiteta savremenog društva... Dragan Mišković



Stotinu trideset Božidarevih otkucaja Imaju li političari pravo na privatan život? Imaju, to niko ne spori, ali ako ste se, gospodo, već jednom popeli gore (čemu ste težili i svim silama se upinjali) treba da se ponašate u okvirima koji vam, iako nisu opisani i propisani, ne dozvoljavaju da radite baš sve... Dragan Banjac

Copyright © 1996-2010