Ako bi, širom sveta, pitali ljude šta misle
o SAD kao zemlji i svetskoj sili, dobijali bi
vrlo jasne odgovore. Svako ima mišljenje – sever
i jug, bogati i siromašni, muškarci i žene,
politički na desnici ili levici, mladi i stari.
Mišljenja variraju od ekstremno pohvalnih do
ekstremno neprijateljskih. Pri tom ljudi osećaju
da znaju kako treba misliti o SAD.
Pre trideset godina isto je, verovatno, važilo
za Kinu. Više ne. Mnogi, možda čak većina ljudi
širom sveta više nije sigurna šta misli o Kini
kao zemlji ili kao svetskoj sili. Naprotiv,
ona je predmet ne samo nesigurnosti već i oštrih
debata. Što je korisno možda i da bi se videlo
o kojim pitanjima ljudi izvan Kine žele da raspravljaju
kada je o njoj reč. Postoje tri takva glavna
pitanja.
Prva i možda najpoznatija debata je o tome da
li misliti o Kini kao o zapravo socijalističkoj
ili kao, u biti, o kapitalističkoj zemlji. Kina,
naravno, i dalje sebe proglašava za socijalističku.
Kinom i dalje upravlja komunistička partija.
S druge strane, izgleda da Kina zasniva sadašnje
operacije svojih unutrašnjih ekonomskih odnosa
i, sigurno, svoje svetske trgovine, na tržišnim
principima.
Povodom ovog pitanja, viđenja svetske političke
levice i svetske političke desnice uopšte nisu
jedinstvena. Ima onih na desnici koji su ubeđeni
da su tržišne operacije puka fasada za to šta
i dalje radi vlada i smatraju da će vlada nastaviti
s istorijskim ciljevima tradicionalne marksističko-lenjinističke-maocetungovske
ideologije. Ali ima i mnogo njih na političkoj
desnici koji vide zemlju u »tranziciji«, usmerenu
prema potpunoj tržišnoj ekonomiji, a što se
tiče ideologije smatraju da je ona samo fasada
u vidljivom odsustvu tržišnih operacija.
Isto važi i na levici. Ima onih koji vide Kinu
koja je još privržena istim socijalističkim
ciljevima i vide »tržišne« operacije ili kao
taktiziranje ili kao fasadu. Ali ima i onih
na levici koji su ili cinični u vezi sa kineskom
tekućom politikom ili su otvoreno razočarani.
Sledeće pitanje koje izaziva podeljena mišljenja
je da li je Kina još deo juga ili je sada postala
deo severa. Pre trideset godina nije bilo sumnje.
Kina je pristupila afro-azijskoj konferenciji
u Bandungu 1955. godine. Kina je sebe svuda
predstavljala kao militantnog promotera geopolitičkih
stavova i interesa juga. Ali danas se Kina klasifikuje
kao najjača od »nastajućih« nacija i druga najjača
ekonomija na svetu. Svetska štampa govori o
G-2 (SAD i Kina), koje, u stvari, dele mesto
svetske sile. Koliko je to različito od kasnih
1960-ih, kada je Kina govorila o SAD i Sovjetskom
Savezu kao o dvema »supersilama«, protiv kojih
svi ostali treba da se ujedine.
To je dovelo do toga da danas ima mnogo onih
i na severu i na jugu koji smatraju Kinu delom
severa. Ali ima i onih, i na severu i na jugu,
koji nastavljaju da smatraju Kinu vodećim glasom
juga. Posle svega, kažu oni, veliki deo kineskog
naroda živi na vrlo niskom ekonomskom nivou.
Konačno, možda najkontroverznije pitanje jeste
da li nastaviti misliti o Kini kao o vodećoj
antiimperijalističkoj sili, ili misliti o samoj
Kini kao o imperijalističkoj sili. O ovome se
manje raspravljalo na severu nego na jugu. Ima
mnogo onih koji misle da Kina nastavlja da igra
ključnu ulogu u uništenju imperijalizma SAD,
koje su, kažu, i dalje glavna imperijalistička
sila sveta.
Osim toga, oni ukazuju na načine davanja kineske
pomoći zemljama u Aziji, Africi i Latinskoj
Americi, i to bez uslova po kojima pomoć daju
Evropa i SAD. Kinezi, kažu, nude veoma potrebnu
ekonomsku polugu moći na jugu – prvi primer
socijalističke kooperacije.
Ali ima i onih na jugu koji misle da je kineska
pomoć put do garantovanog pristupa ključnim
sirovinama na način koji se ne sreće nužno s
optimalnim potrebama tih zemalja. A ima i nekih
koji su uznemireni ulaskom malih kineskih prodavnica
u te zemlje, tvrdeći da njihove aktivnosti uništavaju
male lokalne trgovine i predstavljaju formu
naseljeničke kolonizacije.
Danas je debata zatamnjena, a linije podele
neizvesne. Nije verovatno da ovo može da potraje.
Verovatno za deset godina, sigurno za dvadeset
godina, svako će znati, još jednom, kako da
misli o Kini. Mišljenja (za i protiv) ponovo
će se učvrstiti.
Komentar br. 273, 15. januar
2010.
Prevela Borka Đurić
