Grafičko preduzeće »Mladost« iz Ćuprije do 2006. godine je uspešno poslovalo i bilo jedno od najpoznatijih u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Do marta 2006. godine, radnici su po starom zakonu o privatizaciji postali vlasnici i imali su 63% kapitala preduzeća. Agencija za privatizaciju u januaru 2005. godine prodala je na aukciji 37% akcija preduzeću »Živković-Bresje« iz Jagodine, koje je kao osnovnu delatnost obavljalo promet pića na veliko i malo.
Kupac je unazadio poslovanje odmah po ulasku u preduzeće. Radnici su uslovljeni da se odreknu otpremnina za godine provedene u preduzeću, jer je u protivnom poslodavac odbijao da birou rada dostavi rešenja o proglašenju viška zaposlenih, i time ih onemogućavao da ostvare pravo na materijalnu nadoknadu za vreme nezaposlenosti. Radnici koji na ovo ne bi pristali dobijali su neosnovane otkaze. Pre nego što je prodato 37% kapitala, u stalnom radnom odnosu je bilo 255 radnika. Jula 2008. godine broj radnika je pao na 133. Danas ih ima samo pedesetak, a i oni su na plaćenim odsustvima. Fabričke mašine su u pogonu, ali nema sirovina za pokretanje proizvodnje. Kupac je, umesto da investira u proizvodnju i u sredstva za rad, izvršio dokapitalizaciju unošenjem u proizvodni pogon mašine za pravljenje krunskih zatvarača za flaše. Ta mašina je radila samo mesec dana, dok se zbog neispravnosti na njoj nije teško povredila radnica. Kroz ovakvu dokapitalizaciju kupac je postao većinski vlasnik preduzeća. Jula 2007. godine firma »Živković-Bresje« je prodala »Mladost« preduzeću »Beta trejd« Dragoslava Jovanovića. Počelo se sa radom, a novi vlasnik je odmah uzeo kredit od banke, opteretivši hipotekom prvog reda nepokretnu imovinu »Mladosti«.
Aprila 2008 godine vlasnik Kurira i Glasa javnosti Radoslav Rodić pozajmio je Jovanoviću oko 60 miliona dinara za isplatu ličnih dohodaka, a pošto Jovanović nije vratio pozajmicu Rodić je u »Mladost« postavio svoje organe upravljanja i direktora, da bi potom zaključili ugovor o prenosu vlasništva na Rodićevu »ABC kompaniju«. Novi, treći vlasnik preselio je sedište preduzeća u Beograd, a pogoni i preostali radnici su ostali kao radna jedinica u Ćupriji. Radnike koje su inspekcija rada ili sud vratili na posao poslodavac bi prijavio na rad, pa bi im opet dao otkaze jer se ne javljaju na rad iz Ćuprije u Beograd.
Zarade se od 2006. god nisu isplaćivale redovno. Poslodavac nije obezbedio ni isplatu minimalnih zarada, već su radnici primali različite iznose »na ruke«. Od maja 2008. godine prestale su bilo kakve isplate, pa su radnici 11. septembra stupili u štrajk. Vlasnik je reagovao otpuštanjem ukupno 86 radnika, kojima je zabranio ulazak u preduzeće ne samo kao radnicima, već i kao akcionarima.
Agencija za privatizaciju je godinama ostajala gluva na obraćanje radnika i ukazivanje na nezakonite radnje kupca, kršenje ugovora o kupoprodaji i obezvređivanje kapitala. Tek 30. jula 2009. godine, kada je već bilo prekasno da se pokrene proizvodnja i obezbedi minimalna egzistencija radnicima, raskinut je ugovor o privatizaciji. Po saznanju radnika i malih akcionara, bez uračunatih dugova za plate i doprinose, obaveze preduzeća iznose oko 130 miliona dinara. Bivši vlasnik Dragiša Živković uhapšen je krajem 2009. godine upravo zbog kriminalnih radnji u vezi sa poslovanjem »Mladosti«, drugi bivši vlasnik i direktor Dragoslav Jovanović je u bekstvu, a sudbina Radoslava Rodića je poznata javnosti. Međutim, šta to sada znači radnicima »Mladosti«? Nastala šteta je nenadoknadiva, oni i njihove porodice nemaju od čega da žive.
S obzirom na to da su sudski postupci dugotrajni, radnici »Mladosti«, bivši i oni koji su u radnom odnosu, ali ne rade i ne primaju zarade, rešili su da radikalizuju svoje aktivnosti. Od 12. januara 2010. godine počeli su sa blokadom regionalnog puta Jagodina–Paraćin. Blokade su u početku trajale pola sata, ali postaju sve duže, a radnici drugih preduzeća koje je neuspešna privatizacija uništila najavljuju da će im se pridružiti.
Ovo je samo još jedna od neuspešnih privatizacija koje govore da je državi, odnosno Agenciji za privatizaciju bilo bitno samo da proda preduzeće, ne mareći za nezakonito i neodgovorno postupanje kupca. U potrazi za rešenjem radnici se sada mogu osloniti samo jedni na druge.