Ako se osvrnemo desetak godina unazad i pokušamo da navedemo šta je to što Novi Sad čini gradom koji promoviše vrednosti građanskog društva i interkulturalni dijalog – onda svakako ne možemo da zaobiđemo Međunarodni festival aktuelne muzike Interzone.
Festival je nastao 1997. godine, sa željom da utiče na određene tokove i shvatanja, stavove koji se odnose na poimanje muzike, u svim njenim oblicima. Dakle, predstaviti nešto što je novo i drugačije u vremenu kada te kategorije i nisu bile baš najpoželjnije, u vremenu jedne sveopšte devastacije države i društva – nije bio nimalo lak zadatak. Ipak, dvanaest godina nakon toga može se reći – vredelo je pokušati, vredelo je početi. Ideja Interzone festivala nije postavljena pretenciozno. Cilj Festivala nije bio da se po svaku cenu promeni kulturna klima (scena) grada, pokrajine, regiona – nije se želelo na silu ići protiv dominantnih obrazaca življenja i delovanja. Cilj je bio da se stvore (stvaraju) alternativni obrasci, mogućnosti za delovanje na nov i drugačiji način – da se kreiraju novi diskursi. To je proces; to se događa sporije nego što mnogi očekuju, ali su nakon određenog vremena kvalitativne promene evidentne. U dosadašnjim festivalskim izdanjima učestvovalo je preko 300 izvođača/ica iz preko 35 zemalja: i to gotovo iz svih evropskih; a sa ostalih kontinenata tu su: Mali, Senegal, Australija, Kuba, Amerika, Kanada, Brazil, Indija i Japan.1
Možda je jedna od najvećih vrednost Interzone festivala baš u tome da je, svih ovih godina, uspeo da ostane osoben, da nije postao populistički, iako je to danas poželjno (neophodno), da nije podlegao raznim negativnim uticajima iz okruženja. Nonkonformizam u vremenu konzumerizma i neokonzervativizma, a uz površnost kao osnovni element svakodnevice – zvuči nemoguće. Ipak, iskustvo pokazuje da je moguće. A moguće je samo uz neprestano istraživanje i rizik. Iz godine u godinu, Interzone festival je menjao svoj koncept. Ne zato da bi, po svaku cenu, opstao, već da bi evoluirao, da bi postao kvalitetniji. Društveno-politički kontekst u kojem je Festival nastao, ali i u kojem se razvijao, kroz nepostojanje kvalitetnih kulturnih politika (a o strategijama razvoja kulture da ne govorimo), te surovim mehanizmima istrebljenja drugih i drugačijih, dakle alternativa u kulturi i umetnosti, ne predstavlja samo izazov već i pretnju. Sada je sasvim jasno da dominantni diskurs ne prepoznaje kulturu u dovoljnoj meri kao jednu od osnovnih poluga za razvijanje demokratskih procesa u zemlji u tranziciji. Paušalne procene vrednosti savremenih kultura i umetnosti, njihovo podvođenje pod isto, isto za sve (da bude zabavno i veselo), konstantni pokušaji stvaranja (što manje) velikih grupacija konzumenata kulture – predstavlja nešto što je katastrofalno za budućnost građanskog društva. Sve to je doprinelo da sada, dvanaest godina nakon prvog izdanja Festivala, i nakon promene svih političkih garnitura koje su na vlasti – baš ova, takozvana i samo(pro)zvana demokratska – Interzone dovede u fazu odbrojavanja i gašenja.
I uprkos svemu navedenom, Interzone je uspeo da promoviše i afirmiše nove muzičke (scenske) oblike, muzike raznih žanrova i međužanrova, aktuelnosti na domaćoj, evropskoj i svetskoj (umetničkoj) muzičkoj sceni.
Kao što je već navedeno, njegov koncept nije (bio) uvek isti. Njegova jedinstvenost se ogleda/la u spremnosti na promene, na upuštanje u manje očekivane obrte i polja istraživanja. Tako se, od pre dve godine, osnovni fokus Festivala usmerio na afirmaciju i promociju umetnica, dakle žena u muzici, što kompozitorki, autorki, što izvođačica i promoterki. Ideja je bila da se više pažnje posveti drugima i drugačijima (u odnosu na dominantne prisutne) u muzici – to je mali doprinos i apel da je položaj žena još uvek daleko od zadovoljavajućeg, ne samo u muzici već i u svim ostalim sferama života. Interzone će sigurno nastaviti da, na neki, sebi svojstven način, egzistira u međuzonama, u drugačijim prostorima, što fizičkim, što mentalnim – i da promoviše svoju ideju o mogućnosti postojanja alternativa i njihovih vrednosti.
U oktobru ove godine je trebalo da se održi deseto, jubilarno izdanje Festivala. Međutim, usled neadekvatne podrške Gradske uprave za kulturu i potpunog odsustva podrške Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, umesto Festivala, od 15. novembra pa do kraja godine biće organizovano Odbrojavanje – Interzone. U okviru Odbrojavanja održaće se jedanaest akcija (po jedna za svako izdanje Festivala i poslednja, nulta), nakon kojih će se Međunarodni festival Aktuelne muzike Interzone – ugasiti. Akcije će činiti koncerti, video-projekcije, izložbe, tribine, performansi itd.
Pokrovitelj Odbrojavanja – Interzone je Gradska uprava za kulturu (Novi Sad).
I za kraj, da se podsetimo samo nekih od imena koja su obeležila ovaj festival u proteklih devet izdanja: Iva Bitova, Maria Kalaniemi, Boris Kovač, Celia Mara, Tamara Obrovac, Svetlana Spajić, Katalin Ladik, Erzsi Kiss, TAJJ Kvartet, Julie Joslyn, Milica Paranosić, Alfia Nakipbekova, Sabina Mayer, Miona Babič... I još mnogi/e drugi/e.
Za više informacija o samom Festivalu, ali i o akcijama Odbrojavanja www.interzone.in.rs.