Bilo ih je mnogo – i svi su bili u nekom vremenu-nevremenu istorije i sudbine države i naroda.
Sada je grupa od dve stotine intelektualaca objavila jedan apel i javnost se uzburkala. I oprezniji komentatori dodaju da nisu jasne sve namere iako je jedna sasvim jasna: valja postupkom urgentne reanimacije vratiti u život jednu političku partiju – reč je o DSS – i ugled njenog vođe koji svoje vlastoljublje i ne prikriva. Tu su imena – naravno, svako ima pravo da se javno izjašnjava – intelektualaca i crkvenih dostojanstvenika uz imena onih koji ozbiljno ime u javnosti još nisu stekli. Da li će se Srbija priključiti NATO-u ili istupiti iz neke vojne alijanse, o tome valjda odlučuju institucije i Vlada sve dok ona može legalno i legitimno da deluje. Ovde nije tako. Prvi čovek SPC i čuvar trona patrijarha Amfilohije mirno stavlja svoj potpis uz imena novinara i pesnika. Kažu da ovo i nije neki ozbiljan apel, no sve govori da on to jeste i da će imati posledica jer postoji i jedna Srbija koja hoće nazad. Ona vapi za tim i svakodnevno se oglašava. U svakom slučaju, ovo nije mala grupa za pritisak niti je bez uticaja.
Godine 1941. avgusta meseca državu Jugoslaviju Hitler je bombardovao i razbio – te podelio svojim satelitima. Nekakva vlada u Beogradu koju niko nije ni izabrao – kvislinška vlada generala M. Nedića – sazvala je u Beogradu u zgradi KNU javne ličnosti i intelektualce da se oglase protiv boljševizma i zapadnih saveznika koji prete srpskom narodu uništenjem. Pohrlio je bio cvet srpske inteligencije u KNU da stavi svoj potpis i apel je potpisalo 420 ličnosti. Od članova SANU do bivših profesora univerziteta. Kada je ponestalo uglednika apel je potpisalo nekoliko običnih trgovaca i zanatlija, te nekolicina protojereja SPC. No, nije baš sve tako bilo – apel su potpisale vladike ali ne i patrijarh niti njegov zamenik. Ostalo je upamćeno da je patrijarh G. Dožić – bio je pod stražom zatvoren, bez prava izlaska iz sobe – kazao ne, jer »sužnji ne potpisuju«, a prvi čovek SPC pod okupacijom J. Cvijović je hrabro i u oči M. Nediću kazao da neće potpisati apel jer se u Srbiji već vodila antifašistička borba. Šta je slavni helenista M. Đurić kazao to i deca znaju – o tome i nećemo ovde. Nekim poređenjem ćemo se drugde pozabaviti, a za sada još jednom – reč intelektualaca je uvek bila reč koja obavezuje.

U Zrenjaninu je 29. januara, u prisustvu oko 500 aktivista i gostiju, formiran Gradski odbor nedavno osnovane Socijaldemokratske partije Srbije. Nastanak prvog gradskog odbora baš u Zrenjaninu simbolički izražava poštovanje dosadašnje borbe radnika i akcionara. Za predsednika Gradskog odbora SDPS izabran je Zdravko Deurić, nekadašnji predvodnik borbe malih akcionara u »Jugoremediji« i njen sadašnji direktor.
U prigodnom govoru, burno pozdravljen, Rasim Ljajić, predsednik SDPS, odao je priznanje dosadašnjoj borbi radnika i akcionara »Jugoremedije«, »Šinvoza« i BEK-a i izrazio uverenje da će nova socijaldemokratija biti uspešnija od dosadašnjih i postati snažan činilac razvoja Srbije.

Jedan naš sugrađanin je nedavno dobio od svog prijatelja, građanina Francuske, koji je više godina radio u Kongu kao humanitarni radnik, e-mail poruku sledeće sadržine:
"Odlazak iz Konga je bio komplikovan. Ne znam da li sam ti već pisao da se ovde u gradu Mbuji Mayi, gde sam živeo i radio, 'ladno pojavio, srpski ministar spoljnih poslova! Bio sam tada na terenu i čitao sam njegove izjave o Kosovu u stilu 'Kosovo je Srbija'. Kad čovek zna na šta liči taj grad i u kojim groznim uslovima živi stanovništvo, njegove izjave o Kosovu (a i ostale) zvuče kao da bi neko zahtevao da se na Marsu obezbedi moderna mreža kanalizacije".
Da se na tlu Afrike snažno čuje "Kosovo je Srbija" potvrdio je i drugi prijatelj, Tunižanin, koji je u gradu Tunisu prisustvovao uspešnom i dobro posećenom koncertu "Zabranjenog pušenja" Emira Kusturice. U toku koncerta jedan mlađi čovek se neplanirano ispeo na pozornicu i počeo da viče "Kosovo je Srbija". Posetioci su bili zbunjeni i nisu shvatali o čemu se radi. A sve je tako jednostavno. Nije samo "Srbija do Tokija"! Srbija je, celovita, sa Kosovom, snažno zakoračila i u Afriku.