Pravosuđe u Srbiji jeste u lošem stanju i njegova reforma je potrebna. Oko toga smo se složili još prošle godine kada smo donosili zakone o reformi pravosuđa. Još tada sam ukazala na dva problema. Prvi je da je rok za izvršenje reforme suviše kratak a drugi se odnosio na zamisao reforme.
Naime, ova vlada je projektovala promene pravosuđa neviđenih razmera koje se ne mogu uporediti s reformama u bilo kojoj drugoj zemlji. Reforma je praktično značila revoluciju. Krenula je od nulte tačke pravosuđa, što je značilo da se u jednom momentu praktično raspuštaju sve sudije i tužioci, da bi se birali ponovo, bilo da se biraju prvi put, bilo da je reč o reizboru. Takvoj radikalnoj reformi morala su prethoditi temeljna istraživanja kako bi se dobila realna slika problema u našem pravosuđu i projektovala reforma koja bi rešavala suštinske probleme. Ovako je izvršena jedna premetačina čiji se efekti ne mogu predvideti. Moram da kažem da ni autoritarni režim Josipa Visarionoviča Staljina nije odlučio da u jednom momentu promeni sve sudije i sve tužioce. Smatram da ni ova vlada, ni ovi ljudi koji su projektovali i radili na reformi i izboru sudija i tužilaca, nemaju ni format ni kapacitet da izvedu takvu zamašnu promenu.
Takođe nije dovoljno jasno u čemu se ogleda problem korumpiranosti pravosuđa i zašto građani nemaju poverenja u te institucije. Verujem da je u pravosuđu bio mali broj onih koji su primali novac. Politički pritisci su stara boljka našeg pravosuđa. Nepotizam i uticaj prijateljskih veza po tradiciji su uticajni činioci. Izvršena je pretumbacija pravosuđa neviđenih razmera bez utvrđivanja uzroka korupcije. Moje duboko uverenje je da baš način izbora sudija i tužilaca i način njihovog unapređivanja jeste onaj ključni uzročnik korupcije u našem sudstvu. Tu je mesto gubitka dostojnosti. A to ima za posledicu nestručnost kao veliki problem naših sudija i tužilaca.
S obzirom na to da je i ovog puta izbor sudija i tužilaca netransparentan, lako je pretpostaviti da je izbor u velikoj meri obavljen voluntaristički, tj. bez striktne primene kriterijuma za ocenu rada sudija i tužilaca. Već sam način na koji su nam se obratili predsednica Visokog saveta sudstva i predsednik Državnog veća tužilaca osnažuje ovakve sumnje. Vi ste morali već danas da odgovorite na sve sumnje koje su se u javnosti pojavile. Umesto toga, vi ste čitali s parčeta papira tekst napisan unapred koji smo mogli i sami pročitati. Trebalo je detaljno opisati kako ste radili, da li ste uvek radili u plenumu ili su postojale neke »radne grupe«, da li ste imali mišljenje višeg suda (odnosno tužilaštva) o svakom kandidatu, koliko vremena ste imali za svakog kandidata (izračunato je da ste imali samo pet minuta po molbi), koju metodologiju izbora ste primenjivali, koje ste dileme imali, da li je vođen zapisnik koji omogućava uvid u vaš rad? O tome nismo čuli ni reč a dužnost vam je bila da odagnate i najmanju sumnju da procedura i primena kriterijuma nisu bili ispravni. Za mene je zapanjujuć vaš lakonski nastup u kojem ponavljate da je sve u skladu sa zakonom, kriterijumima i, naravno, s »evropskim standardima«.
Postaviću konkretno pitanje. Ako imate tri kriterijuma za ocenu – stručnost, osposobljenost i dostojnost, kako ste kombinovali tri kriterijuma? Da li su oni koji su izabrani ispunjavali sva tri kriterijuma ili možda jedan ili dva, ili nijedan? Koji je procenat izabranih koji su ispunjavali sva tri kriterijuma? Da li je dostojnost sudija tretirana kao nužni uslov za izbor? Jer onaj koji nije osposobljen, osposobiće se; efikasnost se može postići. Ali ako sudija ili tužilac nemaju dostojnost i moralne kvalitete ne može baš nikako biti izabran za poziv sudije ili tužioca.
Vraćam se na dostojnost sudija jer je oko toga ispoljeno najviše kritike u javnosti. Taj kriterijum je veoma uopšteno definisan, niste ga kvantifikovali, a moglo je i to da ste imali volje i vremena. Očigledno je da je on primenjivan voluntaristički. Očigledno je da je on pokrivao i pitanje sukoba interesa, iako taj kriterijum nije unapred bio poznat. Pod udar su došle bračne veze sudija i advokata. To je izazvalo dosta velike polemike u javnosti. Dakle, da li ste uzimali u obzir sukob interesa i kako ste ga definisali? Kaže se da ste uzimali u obzir samo bračne veze, a i to nedosledno, od slučaja do slučaja, dok druge, na primer, porodične veze nisu figurirale kao sukob interesa. Na primer, vi niste odgovorili na pitanje da li ste se izuzeli kada je biran vaš sin? Ako ste se izuzeli, mora da postoji zapisnik o tome, da mi to možemo da proverimo. Izvinite, vi se sada nervirate, ali izuzeće je bilo zaista potrebno ukoliko se radi o sukobu interesa. Gospođo predsednice Visokog saveta sudstva, molim vas da mirno saslušate ovakve primedbe.
Ova pitanja se odnose koliko na već (re)izabrane sudije toliko i na predlog novih sudija, koji se prvi put biraju u to zvanje i koje je predložio Visoki savet sudstva (nove tužioce je predložilo Državno veće tužilaca). Njihov izbor je danas na dnevnom redu Skupštine. Na spisku novih sudija nalazi se se 876 predloženih kandidata. Mi smo taj spisak dobili u petak uveče, kada više nikoga od poslanika nije bilo; mogli smo da ga vidimo tek u ponedeljak, dakle pred samu sednicu, kada više nije bilo šansi da analiziramo listu na kojoj je stajalo samo ime kandidata. Doduše svaki poslanički klub je dobio po jedan primerak materijala sa ličnim podacima i biografijama, ali za obradu tih podataka nije bilo vremena. A mogli ste to vi da uradite i da tu listu učinite transparentnijom tako što biste dostavili listu kandidata po redosledu, tj. po visini dobijene ocene. Jer, za one koje Skupština bira prvi put na predlog Visokog saveta postoje kvantifikovani kriterijumi i zbirna ocena u koju spada uspeh na studijama, dužina studiranja i ocena njihovog rada. Naravno, računala se i dostojnost.
Zaista moram da postavim pitanje zašto niste dostavili njihove ocene. Vi ste na sajt stavili samo imena, a ocene ste sakrili, verujući da niko neće kopati po deset kila materijala o tim kandidatima. Znali ste da ni vremena za to nema. Vidite, ja sam uspela nešto da

neizabrani sudija Vrhovnog suda Srbije, prosek 8,6, dužina studiranja 5 godina; Maja Peković-Savić, otac Novica Peković, neizabrani sudija Vrhovnog suda, takođe, dužina studija 6 godina, prosečna ocena 8,6. Ima još jedan kuriozitet kod ovih predloženih sudija. Predložena je Tanja Trkulja-Vasić čiji je muž vođa Zvezdinih navijača, Dragan Vasić, i vođa je grupe Ultras. Ni to nije sve. Njena sestra, Maja Trkulja, radi u advokatskoj kancelariji zajedno sa advokatom Jugoslavom Tintorom i oboje su plaćeni od fudbalskog kluba Zvezda da brane njihove navijače koji dođu pod udar zakona zbog izazivanja nereda.
Nizak nivo transparentnosti vašeg rada govori o tome da je nepristrasnost rada Visokog saveta najslabija tačka. Nadam se da se možemo složiti da ako je neki sudija klečao pred političarima, ili ako je donosio presude pod uticajem političkih odluka ne može biti dostojan za reizbor i vršenje sudske dužnosti. Jer, vi ste morali biti upoznati s tim da ste izabrali sudije koje su primenjivale političke kriterijume u donošenju sudskih odluka, pod vidom primene prava, a naročito u izbornim sporovima 1996, 1997. i 2000. godine, u sporovima u kojima su kao stranke sudelovale političke partije, u postupcima u kojima su kršena ljudska prava, npr. protivpravnim pritvaranjem, kao i da među izabranim sudijama ima onih koji su razvlačenjem postupka doveli do zastarelosti.
Da ne bi bilo da vam to govorim napamet, takve sudije koje su donosile presude pod političkim uticajem, a znate da je tada bio spor u više od 67 opština u Srbiji i u svim beogradskim opštinama, da su sudovi donosili odluke kojima su kršili izbornu volju građana. Takve sudije vi ste smatrali dostojnim i oni su opet izabrani za sudije. To su: Ana Popović, Vesna Obradović, Smiljka Nigarac-Niciforović, Miroslav Vučetić, Jasna Belović, Bojana Paunović, Milomir Nikolić, Danijela Nikolić, Jasminka Obućina. Nažalost, ovaj spisak nije potpun jer nismo imali vremena da obradimo sve podatke. Na toj istoj izbornoj listi ima takođe i onih poput, npr., Vesne Mitrović, Okružni sud Požarevac, koja je potpisala zahtev za pokretanje istrage i odredila dvomesečni pritvor pripadnicima Otpora: Veljkoviću, Lukoviću i Sokoloviću.
I kad je reč o izboru tužilaca situacija je ista. Lično sam dobila žalbe građana, evo, na primer, iz Zrenjanina, gde se građani svojim potpisima žale zašto njihov najbolji zamenik tužioca – Zoran Đuran – nije ponovo izabran.
Najmanje što sada možete da uradite jeste to da svim kandidatima koji nisu izabrani dostavite detaljna obrazloženja zašto nisu prošli. Uvid u celokupan posao koji ste obavili, i u to kakvo smo pravosuđe dobili, mogli bismo da saznamo ukoliko biste obrazložili sve kandidature – i onih koji su izabrani i onih koji nisu.