IMITATORI, FALSIFIKATORI I PLAGIJATORI
Svaka društvena anomalija koja se javno obznani u Srbiji, rešava se po istovetnom obrascu. Događaj pobudi medijsku pažnju, koja pokreće javne rasprave i reakcije na društvenim mrežama ili tradicionalna kafanska prepričavanja. Stručnjaci problem sagledavaju sa naučnog, kvazi naučnog, sociološkog, istorijskog, psihološkog i ekonomskog aspekta.
Dragica  Stanojlović

Između Boga i protivgradnih raketa
Veliku temu poplava u Srbiji, kao iznenadne bujice, preplavile su u talasima najnovije afere: posle napada na društvene mreže i pojedince sa facebooka, oboren je sajt „Peščanika“ koji je obelodanio mega aferu – sumnjive i lažne doktorate ministra unutrašnjih poslova i njegovog mentora, rektora privatnog univerziteta „Megatrend“, a zatim je usledila i smena cele rukovodeće garniture srpske policije zbog jedne izjave optuženog narko bosa Šarića.
Dragan Stojković

SKRIVANJE ISTINE O (NE)USPEHU PRIVATIZACIJE
U našoj javnosti, čak i u stručnom delu, nije jasna suština ovog sudskog spora. Naime, odbija se otvaranje javnog spora o dominantnom modelu privatizacije i njegovim zabrinjavajućim posledicama: stagnacija i propadanje privrede, rast nezaposlenosti, siromaštva i beznađe.
Slavko Golić

Za radikalizaciju je odgovorna Vlada!
U petak 13. juna uprava Jumka je odbila da razgovara sa štrajkačima. Štrajkači su zatim pokušali da uđu na sastanak rukovodstva koji se održavao u upravnoj zgradi Jumka. Policija ih je fizički sprečila da uđu na sastanak. Povređene su dve radnice, a rukovodstvo je pod zaštitom policijskog kordona napustilo zgradu. Danas je uprava u fabriku uvela i privatno obezbeđenje, koje je isprovociralo fizički sukob sa radnicima u kom je povređen veliki broj štrajkača.

VUČIĆ I NJEGOVI EKSPERTI
Više nego česta upoređivanja Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića, usledila su tek posle preuzimanja dominantne pozicije u javnoj vlasti sadašnjeg premijera, već od jeseni 2012. godine, a kumuliraće pred formiranje 106. vlade u modernoj srpskoj istoriji. Naročito posle njegove nakane da u nju uvuče stručnjake raznih profila, baš poput Đinđićeve vlade, trinaest godina ranije koja (je) između ostalog nosi(la) i epitet ekspertske.
Nebojša Milosavljević

POMOĆ PRI ZAPOŠLJAVANJU
Svetislav Vukmirica, poslanik SNS u republičkom parlamentu, nekadašnji funkcioner DSS, ostaće nesumnjivo zapamćen kao prvi uticajni Kikinđanin koji je potpuno javno, u medijima, priznao da je pomogao svojoj ženi da se zaposli na boljem radnom mestu.
Gordana Perunović Fiat

Prilagoditi se nepogodama
Nezapamćen oblak sručio se na Srbiju od 13. do 17. maja i uništio mnogo decenijama građenog; posledice ćemo trpeti godina, posebno žitelji u najviše nastradalim regionima - Obrenovcu, Lazarevcu, Krupnju, Malom Zvorniku, Paraćinu, selima u Bosutskim području...
Živan Lazić

Mafiokratske vlasti kao rogovi u vreći
Nezapamćene poplave u Bosni i Hercegovini „potresli su“ zemlju iz temelja. U vrijeme pisanja ovog teksta borba protiv prirodne kataklizme još uvijek traje. Prema nepotpunim podacima oko 900.000 građana, ili skoro trećina stanovništva pomjereno je iz svojih staništa. Stotine kuća progutala je ili „razbila“ stihija. Polovini stanovništva poplave su pričinile materijalnu štetu. Razmjere se tek evidentiraju i vjerovatno će, kako neki predviđaju, iznositi najmanje pola milijarde eura.
Vehid Jahić

DA LI NAS ČEKA VRUĆA JESEN?
Bilo je toga i ranije, ali od kako nastaše  poplave  umnožiše se  mračni  nagoveštaj  „vruće jeseni“. Pod ovim se podrazumevaju  veliki  društveni nemiri kumulirani problemima koje su razne vlade i razni režimi nagomilavali do danas. Svakako da je produžavanje roka (do početka oktobra) za prinudno naplaćivanje dugova sa računa nelikvidnih preduzeća – jedan od pokazatelja „kupovine vremena“. Na samom svom početku nova vlada se nije tek tako mogla upuštati u drastične i bolne operacije.
Nenad Ž. Petrović

Praktička nemoć praxis/levičarskog uma
U vlastitoj dugoj istoriji razvijana fundamentalna filozofska samorefleksivna spoznaja sopstvene biti i specifične razlike, u odnosu na sve druge oblike i stupnjeve ljudske racionalne delatnosti, zasnovana je na njenoj sposobnosti da samu sebe radikalno kritički problematizuje i celovito umski promišlja, preispituje i ocenjuje.
Milan Đorđević

O POSEBNOSTI BOŠNJAKA
U zvaničnoj osmanskoj administraciji ljudi su se identifikovali na različite načine; najčešće samo ličnim imenom i imenom oca. U cilju pouzdanije identifikacije ličnosti, a umesto imena oca, odnosno patronimika, uz lična imena upotrebljavali su se, takođe, nadimak  (lakab/p)  i  apozicija, s tim, što je ista reč mogla biti i nadimak i apozicija zavisno od toga da li stoji ispred ili iza ličnog imena.
Olga Zirojević

Simptom zvani Ćosić
Kultura koja se već više od pola veka gnjavi jednim Dobricom Ćosićem, čiji je opus i onda kad je nastajao bio anahronizam i predstavljao svojevrsni paraknjiževni fenomen, u najdubljem neskladu sa modernitetom (da ostavimo po strani problematično pitanje darovitosti, stila, obrazovanja i umetničkih dometa ovog pisca), ta i takva kultura, da ponovimo onu krležijansku još uvek aktuelnu dijagnozu, “zapuštena je u svemu, a ponajviše u elementarnim stvarima ukusa”.
Zoran Janić

Šest godina Krokodila
Od sada već davne 2009. godine postoji Krokodil, književni festival, koji na jednom mestu okuplja mlade neafirmisane pisce ali i „gromade“ regionalne književnosti. Ova uvek odabrana i sjajna književna skupina razbija iluziju da je pisanje elitistička navika, a pisci bonvivani koji iz svojih ušuškanih poluzatamnjenih soba izmišljaju likove i „stvarnost“ koju mi običan svet treba da proživljavamo da bismo sebi stvorili iluziju „pravog života“.
Vera Vujošević

Pripadnost
Pripadnost je čovjekova vezanost za određene vidove društvene stvarnosti. Manifestuje se aktivnim sudjelovanjem ili samo ispoljavanjem simpatija. Sadrži u sebi vrijednosni sud. Tim činom pojedinac svoja svojstva i osobenosti prenosi na drugoga. Posebno je složena pripadnost udruženjima i organizacijam čiji je cilj usmjeravanje razvoja društva.
Nikola Racković

Smrt oca srpstva i čekićstva
Kad ode na večna lovišta istovremeno naš najbolji i najgori pisac, onda sve breme vremena koje je natovario na svoje krhko književno znanje-imanje ode skupa s njim. I sva briga za njegov narod  ostane da se podeli onako kako sveci blago dele. Preuzimanje brige, baš kao nekad  u jednom od njegovih, samoupravnih, vremena, snošenje i preuzimanje odgovornosti zavlada za kratko, kao histerija ožalošćenih, kao zlatna groznica na divljem zapadu, pa kao što kaza akademik i princ pesnika M.B., nebo se provali od suza i potopi pola Dobričine Srbije.
Predrag Čudić

Prosečnost kao ideal
Sablažnjavajuće mirno  odvijalo se ovogodišnje Sterijino pozorje; sve je bilo u znaku ravnodušnosti, od objavljivanje selektorovog izbora do nizanja brojnih standarnih drama. Pred sam finiš, Andraš Urban je, uz vidiljiv doprinos dramaturga Katalin Djarmati, esejistički roman- hroniku “Neoplanta” Lasla Vegela preveo u sjajni pozorišni igročin kojim relativizuje, pa i osporava, idiličnu predstavu multikulturalnog Novog Sada; tačnije, reditelj pokazuje da dragocena ljudska, jezička, obrazovna, folklorna  raznolikost može da bude, a u povesti grada na Dunavu i jeste bila, ishodište međusobnih sukoba, zločina, ubistava, kolektivnih silovanja, racija, masovnih osveta…
Živan Lazić

OTKUDA TERMIN “ODOCNELA NACIJA”?
Termin „odocnela nacija“ koristimo podstaknuti delima Helmuta Plesnera (Zakasnela nacija, Zagreb,1997) i Ištvana Biboa (Beda malih istočnoevropskih država,1996, Novi Sad). Mada ne samo njima.Termin „odocnelost“odnosno „zakasnelost“ iznedren je u teoriji o dva različita istorijska puta formiranja evropskih nacija, kojom se bave osim ove dvojice i nekoliko drugih autora. (Smit, Hana Arent i drugi). Ova dva puta su,  na neki način, i dve političke filozofije nastanka i razvoja  ne samo nacija već  evropskih demokratskih društava.
Milenko Marković

BRAZIL: ZEMLJA PELEA, SOKRATESA I PAULA FREIRA
Čega je ime Brazil? Beskrajnih prostranstva amazonskih šuma. Velikih i peskovitih plaža. Omamljujućeg plesa u ritmu sambe zgodnih lepotica. Velikog karnevala u Riju. Velike skulpture Isusa Hrista koja sa jedne visoke stene gleda na Rio de Žaneiro. Brazilije i još mnogih arhitektonskih čuda Oskara Nimajera. Zvuka bosanove Antonia Karlosa Žobima. Marakane, najslavnijeg fudbalskog stadiona na svetu. Najboljih fudbalera sveta, velikih majstora i kreativaca koji s loptom mogu da urade sve što požele izluđujući tako odbrambene igrače protivničkih timova.
Milorad Gačević

Rusko-kineska  geopolitička igra
Vlade, političari i mediji u „zapadnom” svetu izgleda kao da nisu u stanju da shvate geopolitičke igre koje neko, na drugom mestu, igra. Za to su dobar primer njihove analize novonastalog sporazuma Rusije i Kine.
Imanuel Volerstin

ZAŠTO BAŠ TAKO?
Događaji u Ukrajini kako god da se tumače nikoga u Evropi ne ostavljaju ravnodušnim. Nije to samo zato što je u pitanju zemlja sa 46 miliona stanovnika već i zbog njenog položaja, prošlosti, a i ekonomskih potencijala. Možda bi stvari izgledale drugačije da to nije evropska zemlja koja je nekada pripadala moćnom Sovjetskom savezu. Stoga neka ne čudi često postavljeno pitanje: zašto se to tamo događa? Ko je to želeo i kome to treba ?
Simeon Pobulić

Ponovno promišljanje demokratije
Po mnogim merilima, svet nikad nije bio demokratskiji. Zapravo, svaka vlada je, barem deklarativno, posvećena demokratiji i ljudskim pravima. Iako izbori možda nisu slobodni i fer, masivna izborna manipulacija je retka, a dani kada su samo muškarci, belci i bogataši mogli da glasaju, davno su za nama. Globalne ankete pokazuju, od 1970-tih , stalni rast u procentu zemalja koje su „slobodne” – trend koga je Semjuel Hantigton nazvao “trećim talasom” demokratizacije.
Deni Rodrik

ISTRAŽIVANJA O DELIBERATIVNOJ DEMOKRATIJI
Jurg Steiner je profesor emeritus na Odsjeku za političke nauke na Univerzitetu Bern i Univerzitetu North Carolina. Kao koautor pojavljuje se u izdanjima knjige 'Deliberative Politics in Action' (Cambridge, 2005) i udžbenika European Democracies (8. Izdanje iz 2012.) Knjiga 'The Foundations of Deliberative Democracy' predstavlja značajan pristup studijama demokratije i političkog ponašanja ljudi u slučajevima odlučivanja, bilo u esperimentalnim uvjetima ili uvjetima odlučivanja o pitanjima od javnog interesa.
Adnan Tatar

VANJSKA POLITIKA U MESIĆEVO VRIJEME
Prvo tromesečje  godine 2001. Još traje moje „ vatreno krštenje“ kao savjetnika za vanjsku politiku. Vrijeme je to kada se s Hrvatske podizala tamna koprena koja ju je zakrivala u Tuđmanovim godinama. Promjene su „bile u zraku“ ili - što je još točnije-želja za promjenema osjećala se na svakome koraku.
Izbor i obrada: O. Rusovac

BOMBE IZ VRTIĆA
"Ima onaj u svetu, isto je Bin Aladin, samo se drugačije zove, on naredbava svima u svetu, onaj predsednik one zemlje, on hoće da napravi neku zlu stvar, pa je napravio još takvih čika robota pa ih šalje da bacaju bombe po svetu."

ROZA LUKSEMBURG O VELIKOM RATU I SRBIJI
Imperijalistička politika nije djelo jedne ili nekoliko država, ona je produkt određenog stupnja zrelosti u svjetskom razvoju kapitala, od svojeg je postanka internacionalna pojava, nedjeljiva cjelina koja se može spoznati samo u svoj uzajamnosti svojih odnosa i kojoj ne može izmaći ni jedna pojedina država.

DA SE LUDILO RATA VIŠE NIKAD NE PONOVI
Oživljavajući prošlost u ovoj knjizi, Ljubo Babić, učesnik NOB-a, većnik AVNOJ-a i docnije visoki politički funkcioner i ambasador, iskreno je izneo zbivanja u kojima je bio akter, a trudio se da verodostojno čitaocu prenese i događaje u kojima nije neposredno učestvovao ali ih je po prirodi svojih političkih funkcija koje je obavljao, ne samo pratio nego i pomno analizirao.
Zlatoje Martinov

Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE - Detektor
Nikakav detektor laži, tragikomediju ovu ne može da ublaži. Pezimo kod nogu podmuklog Baćuške, koji nam snishodljivo lupa ćuške.

Himna se peva, a Mile sedi
Predsednik otcepljenog dela Bosne i Hercegovine, s priznatim dejtonskim imenom Republika Srpska, Milorad Dodik odbio je da ustane u vreme intoniranja himne BiH tokom prijema koji je (10. aprila) u sarajevskom hotelu “Evropa” priredio ruski ambasador u toj zemlji Aleksandar Bocan-Harčenko. Dok su svi stajali, Milorad se ustremio prema obližnjoj fotelji i svalio se.
Dragan Banjac