Između Boga i protivgradnih raketa

Društvo je potrebno vratiti u red poštovanja zakona koji su pogaženi u najezdi i poplavi varvarstva koja traje skoro tri decenije.

Dragan Stojković

Veliku temu poplava u Srbiji, kao iznenadne bujice, preplavile su u talasima najnovije afere: posle napada na društvene mreže i pojedince sa facebooka, oboren je sajt „Peščanika“ koji je obelodanio mega aferu – sumnjive i lažne doktorate ministra unutrašnjih poslova i njegovog mentora, rektora privatnog univerziteta „Megatrend“, a zatim je usledila i smena cele rukovodeće garniture srpske policije zbog jedne izjave optuženog narko bosa Šarića. Ovo su bile glavne i udarne teme naslovnih strana, a u pozadini je bilo i mnogo drugih, isto tako živopisnih i značajnih događaja koji stvaraju mozaik čiji lik još nismo u stanju da prepoznamo, ali ga možemo naslućivati.

Sveto trojstvo

Da li ima i kakve veze odluka suda u Zrenjaninu da odbije tužbu radnika – akcionara „Jugoremedije“ koji su tražili da im država nadoknadi štetu koju im je uzrokovala sa, na primer, reportažom u emisiji za poljoprivrednike  („Dobra zemlja“, 15.jun, TV B92) o tome kako celo selo na čelu sa sveštenikom SPC i đacima nižih razreda osnovne škole, na hrišćanski praznik Cveti, litija po zapisima oko sela i moli se Bogu za rodnu godinu i zaštitu useva. Reče jedan meštanin: „Kad nema protivgradnih raketa, to nam jedino preostaje“. Istog dana, u Vestima RTS saznajemo kako je vojska ceo dan radila na uređenju imanja i okopavala vinograde u manastiru Žiča. Osnovne poluge vlasti u ovom društvu - vojska, sada i policija, u rukama su SNS (koja je u rukama A.V.). Sveto trojstvo zaokružuje Crkva. Koliko je ideologija Crkve kreator politike drastično je pokazala i prva međunarodna poseta novog premijera Sarajevu. On je posetio Begovu džamiju, katoličku i pravoslavnu katedralu ali nije imao vremena da poseti Vijećnicu u kojoj je izgorelo milion knjiga Univerzitetske biblioteke, ili Zemaljski muzej, ili Narodno pozorište, simbole jedinstva naroda i kulture BiH. Budući da se Bosna pocepala upravo po religioznoj podeli jednog istog naroda, pridavanje značaja verskim institucijama u državnoj poseti jeste podrška ideologijama koje i dalje onemoguća-vaju zajednički život građana Bosne i Hercegovine, a izjava A. Vučića o poštovanju celovitosti BiH je samo politička, dakle, neiskrena.

Svi ovi događaji, i brojni drugi za koje ovde nema prostora, predstavljaju znakove prema kojima se orijentišemo u magli svakodnevice. Svi oni imaju svoju unutrašnju vezu i govore veoma jasno o karakteru vlasti, i njenim dometima. Dakle, vlast ima sposobnost, volju i odlučnost da hapsi, da smenjuje, da obećava. Vlast se sprovodi po obrascu ličnog autoriteta jednog čoveka, a ne institucija sistema. I, što je najgore od svega, takav obrazac ponašanja sada ima podršku u narodnim masama koje u svom životnom, ekonomskom očajanju traže zadovoljenje. Bog na nebu i Vučić na zemlji su faktori od kojih sve zavisi. Ako nema protivgradnih raketa, tu je Bog. Ako je za kriminalce i prevarante izostala božija kazna, tu je Vučić. Institucije države, zakoni, struka, služe samo za aplaudiranje. Zanimljiva je, i psihološki, struktura ličnosti koja je od prvih minuta vladavine novu vlast 2000. godine proglasila za „režim“ a cela Srbija je u jednoj noći bila ispisana grafitima sa porukom DOS JE NAJGORI. I mnogim drugim porukama mržnje. O činu ubistva Đinđića da i ne govorimo. Na radio „Fokusu“ godinama su se izlivale fekalije ekstremne mržnje, sve pod pokroviteljstvom najjače patriotske opozicije. A gle, kad je ta opozicija došla na vlast odjednom je zgrožena kritikama i proglašava ih za destrukciju i otpor reformama! Da je vlast DOS imala takvu ideju, jedinstvo i rešenost kao ova danas,  i da je na početku 2001. pohapsila svoje prethodnike za silne prevare i krađe, danas bismo sigurno imali drugačiju političku scenu. Abolicija koju je Demokratska opozicija Srbije učinila tada, obija im se (i svima nama) danas, zasluženo, o glavu. Odluka zrenjaninskog suda je u celom galimatijasu afera najjasniji znak i putokaz u promišljanju puteva i dometa vlasti. Tema ispravljanja ekonomskih i privatizacionih nepravdi jeste centralna tema sudbine ovog društva. Jugoremedija je samo paradigma ove teme a u životu Srbije ona se u raznim oblicima javlja svuda. Ovakvim hapšenjima se ne postiže ništa, osim da se zadovolji gladni puk, pogotovo što takva praksa može da se izrodi i u hapšenje nevinih. Mnoga nedela su zastarela, ne samo formalno-pravno, nego i u svesti građana. Pala su u zaborav. Nemoguće je sve to iskopati a bavljenje takvom arheologijom odnosi vreme i ne donosi ništa. Skuvali ste riblju čorbu, i ne možete više od nje praviti akvarijum, kako je poručivao Zoran Đinđić. Društvo je potrebno vratiti u red poštovanja zakona koji su pogaženi u najezdi i poplavi varvarstva koja traje skoro tri decenije. 

Izvestan skori dolazak Vojislava Šešelja iz Haga i njegovo vraćanje na političku scenu, jer, kaznu koju dobije već je odležao pa su „uslovljavanja“ relativna, idealna je prilika za rekonstrukciju prava i pravde u Srbiji i proveru iskrenosti i rešenosti aktuelne vlasti da „sprovodi reforme“. Osim ružnih reči koje su razmenili sa svojim bivšim šefom prilikom razlaza, aktuelni Predsednik i Premijer  nisu priznali ni osudili, a pogotovo sankcionisali i vratili u nomalu ni jedno od brojnih nedela iz oblasti raspolaganja imovinom i budžetom opštine Zemun u kojoj su zajednički radili šta su hteli za vreme prve radikalske vladavine 1997-2000. Evo jednog predloga, za početak: neka se ispita vlasništvo na parcelama u naselju Busije koje su prodavane uglavnom izbeglicama. Ko je bio u katastarskim knjigama upisan kao vlasnik zemljišta, i koje su bile cene zemljišta isparcelisanog za gradnju kuća i obližnjeg poljoprivrednog zemljišta. Da li je vlasnik tog zemljišta i dalje Mišković (Delta agrar)?  Ima još ovakvih tema zemunskih, a prilika će biti da Vlast zasluži legitimitet ner samo izbornom većinom, nego javnim izjašnjavanjem o vraćanju u pravni poredak mnogih bezakonja i prevara tada učinjenih. Prva prilika sa Jugoremedijom je propuštena, ali takvih pitanja ima isuviše da mogu dugo da se skrivaju i guraju pod tepih.

Otvorena je kutija sa pitanjima

Da bi se postavljala ovakva suštinska pitanja potrebno je imati za to kadru političku snagu. Političku opoziciju koja to nije da bi se borila za vlast, nego za politički, demokratski ideal. Današnja opozicija, koja nije imala snage da sebe preispita i pronađe identitet, teško da će postavljati ovakva pitanja. Pre svega zbog toga što je u periodu vršenja vlasti, i sama činila nedela koja nije nikada priznala. Jedan od pokazatelja je, na primer, nezainteresovanost za slučajeve poput „Jugoremedije“,  u poređenju sa masovnim prisustvom viđenih opozicionih faca na tribini o slobodi twitera i facebooka. Za razumevanje sudbine DOS i svih nas poučna je i povest o jednom zemunskom kadru, koji je u lokalu bio poznat kao Jaza. Sada novine („Blic“ 23.jun) otkrivaju ono što su svi više od decenije znali: da je ovaj mega magistrant i doktorant, imao biografiju delinkventa više puta osuđivanog u Italiji za učešće u krađama, pripadnika Arkanove paravojske, „uspešnog privrednika“ u ratnim godinama, zakupca Zemunske plaže LIDO u vreme radikalske vladavine, koji se odmah posle 5. oktobra presvukao i pod pokroviteljstvom DS, postao predsednik Privredne komore Beograda. Nisu pomogla ni pisanja u javnosti i sudske presude o lažnoj diplomi Ekonomskog fakulteta u Sarajevu. U Privrednoj komori Beograda našao je utočište posle 2004. godine (kad su se radikali vratili na vlast u Zemunu) i potpredsednik opštine Zemun iz redova DS (Arkanov rođak) čije su veze sa „zemuncima“ javno dokazane. Dotični demokrata je bio revnosni izvršitelj rušenja čuvenog objekta u Šilerovoj koji je ipak mala vikendica u odnosu na hacijendu Dragoslava Kosmajca. Tajne veze rasplitanjem klupka pipaka Hobotnice dovešće i do jedne činjenice od koje su svi okretali glavu. Svi glavni lideri „Zemunskog klana“ u leto 1997. godine, kad su instalirani u Zemunu, dali su u policiji lažne iz-jave, kao tobožnji očevici, braneći Petra Panića, telohranitelja V. Šešelja u slučaju premlaćivanja jednog građanina Zemuna (B. Munjiza) koji se usprotivio divljoj gradnji na travnjaku ispred njegove kuće...

Za pohvalu je što Vlast otvara neka pitanja. Ali kad se kutija sa pitanjima otvara onda izlaze sva pitanja, pa i ona za vlast neugodna. Ćutanje o nekim pitanjima može lako da se pretvori u ućutkivanje onih koji takva pitanja postavljaju. Umesto ćutanja i ućutkivanja postoji najlakši i jedini korisni put - odgovora i odgovornosti prema istini i zakonima. Od ovog izbora zavisi naša sudbina, ali i sudbina vlasti.