Rusko-kineska  geopolitička igra

Meni se čini da su obe zemlje u stvari zainteresovane za različito restrukturiranje međudržavnih saveza. Ono što Rusija zaista traži jeste sporazum sa Nemačkom. A ono što Kina stvarno traži je sporazum sa SAD. A njihov je trik objavljivanje ovog „zauvek” međusobnog saveza.

Vlade, političari i mediji u „zapadnom” svetu izgleda kao da nisu u stanju da shvate geopolitičke igre koje neko, na drugom mestu, igra. Za to su dobar primer njihove analize novonastalog sporazuma Rusije i Kine.  Rusija i Kina su 16. maja objavile da su potpisale „prijateljski sporazum”, koji će trajati „zauvek”, a koji nije vojni savez. Istovremeno, objavili su i gasni sporazum po kome će dve zemlje izgraditi gasovod za izvoz ruskog gasa u Kinu. Kina će dati Rusiji novac kojim će izgraditi svoj deo gasovoda. Izgleda da je Gasprom (glavni ruski proizvođač gasa i nafte) učinio Kini neke ustupke u ceni, zbog čega je neko vreme sporazum i odlagan.

Ako čitate novine od 15. maja, videćete da su pune članaka o tome da takav sporazum nije verovatan. Kada se on ipak dogodio sledećeg dana, zapadne vlade, političari i mediji podelili su se između onih koji su mislili da je to geopolitička pobeda ruskog predsednika Vladimira Putina (i osudili je) i onih koji su tvrdili da to neće doneti neku naročitu geopolitičku promenu. Sasvim je jasno iz diskusija i glasanja u Savetu bezbednosti UN poslednjih nekoliko godina, da Rusija i Kina dele averziju prema različitim predlozima koje ulažu SAD (i koje, često, podržavaju i neke evropske zemlje) da se odobri direktno uključivanje (što je otvaranje puta jedino vojnom angažovanju) u građanska previranja u Ukrajini i u mnogobrojnim konfliktima na Bliskom istoku.

Jednostrane sankcije koje su SAD već izrekle Rusiji, zbog njenog ponašanja u Ukrajini, i pretnja sa više sankcija, bez sumnje su požurile Rusiju u želji da nađe dodatne priključke za svoj gas i naftu. A to je, sa svoje strane, dovelo do priče o oživljavanju „hladnog rata” između Rusije i SAD. Ali da li je to stvarno glavni cilj novog sporazuma Rusije i Kine? Meni se čini da su obe zemlje u stvari zainteresovane za različito restrukturiranje međudržavnih saveza. Ono što Rusija zaista traži jeste sporazum sa Nemačkom. A ono što Kina stvarno traži je sporazum sa SAD. A njihov je trik objavljivanje ovog „zauvek” međusobnog saveza.

Nemačka je jasno unutar sebe podeljena u vezi sa izgledima uključivanja Rusije u evropsku sferu. Prednost Nemačke zbog takvog aranžmana bila bi konsolidacija nemačke potrošačke baze u Rusiji u korist nemačke proizvodnje, garancija njenih energetskih potreba i inkorporiranje ruskih vojnih snaga u njeno dugoročno globalno planiranje. Pošto bi to neminovno značilo stvaranje posle-NATOvske Evrope, postoji opozicija toj ideji, ne samo unutar Nemačke, već, naravno, i unutar Poljske i baltičkih država. Sa ruske tačke gledišta, cilj prijateljskog sporazuma Rusije i Kine je ojačavanje položaja one strane u Nemačkoj koja je naklonjena sporazumevanju sa Rusijom. Kina, s druge strane, fundamentalno je zainteresovana za obuzdavanje SAD i smanjivanje njihove uloge u istočnoj Aziji. Ali, ona ipak želi da ojača, a ne da oslabi svoje veze sa SAD. Kina želi da investira u SAD po povoljnijim uslovima nego što su sada ponuđeni. Ona želi da je SAD prihvate kao dominantnu regionalnu silu na istoku i jugoistoku Azije. I želi da SAD koriste svoj uticaj kako bi sprečile Japan i Južnu Koreju da postanu nuklearne sile.

Naravno, ono što Kina želi nije saglasno sa preovlađujućim ideološkim jezikom u SAD. Ipak, izgleda da postoji tiha podrška takvom razvoju savezništva, posebno unutar glavnih korporativnih struktura. Baš kao što Rusija želi da iskoristi prijateljski sporazum da bi ohrabrila određene grupe u Nemačkoj da se kreću u pravcu koji ona smatra najkorisnijim, tako i Kina želi to isto sa SAD. Da li će takva geopolitička igra uspeti? Možda, ali ne i sigurno. Ipak, iz perspektive i Rusije i Kine, one mogu da dobiju sve i vrlo malo da izgube, koristeći se ovim trikom. Pravo pitanje je kako će se unutrašnja debata u Nemačkoj i SAD razvijati u bliskoj budućnosti. A što se tiče argumenta da se svet vraća hladnom ratu između SAD i Rusije, predlažem da mislimo o ovom argumentu kao o kontratriku onih koji shvataju igru, koju Rusija i Kina igraju, i pokušavaju da joj se suprotstave.

Imanuel Volerstin

Komentar br. 378, od 1. juna 2014. 
Prevela Borka Đurić