Posledice poplava

Prilagoditi se nepogodama

Narednih decenija se očekuju sve ekstremnije suše, poplave, orkani, a najbolja zaštita od težih posledica su prilagođavanja novim okolnostima u svim sferama života- urbanističkom planiranju, načinu i kvalitetu gradnje objekata, poljoprivredi, organizaciji specijalizovanih službi i obuci svih građana da efikasno izbegnu nedaću ili da posledice što viže ublaže

Nezapamćen oblak sručio se na Srbiju od 13. do 17. maja i uništio mnogo decenijama građenog; posledice ćemo trpeti godina, posebno žitelji u najviše nastradalim regionima - Obrenovcu, Lazarevcu, Krupnju, Malom Zvorniku, Paraćinu, selima u Bosutskim području... Očajna organizacija saniranja razorenog pokazuju ne samo da su i vlast Srbije i stanovništvo iznenađeni nepogodom, već i da je država potpuno nespremna da pravovremenim reagovanjem spreči, ili barem umanji, štetu. Još je gora egocentrična reakcija političke scene - vladajući su sanaciju osmislili kao početak dugoročne izborne kampanje, dok je gotovo sasečena opozicija nedaću iskoristila da neproverenim i nepreciznim podacima „pljuje po vlasti“. Ništa nam u ovom trenutku nije potrebnije od pravno dobro uređene države, sa razvijenim profesionalnim i administrativnim kapacitetima da stručnu i materijalnu inopomoć maksimalno iskoristi. Katastrofa je takva da sami posledice ne bismo nikada nadvladali u celosti. Podjednako je važno da rastumačimo uzroke nepogode, jer sve ukazuje da ćemo se ubuduće češće suočavati ne samo sa prekomernim kišama, već i sa sušama, požarima, orkanskim vetrovima, i to takvih razmera o kojima smo do sada samo čitali da se događaju širom globusa.

Sudar ciklona i anticiklona

Kako se dogodila provala oblaka? Iimali smo zimu sa svega sedam snežnih dana neujednačenog smeta, te je do treće dekada aprila zemlja bila izuzetno bezvodna, do pola metra dubine. Naišao je dvanaestodnevni veći kišni talas koji je napunio slivove planinskih reka. Usledilo je izrazito toplo vreme, te isparavanje veće količine vode; oko 10. maja sa Jadrana kreće uobičajeni ciklon, koji Bosni, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, pa i delovima Bugarske i Rumunije obično donosi dragocene padavine; otuda poslovica „vredi kao majska kiša”. Ovoga puta ciklon je uvećan snažnim isparavanjem, ali je naišao na snažni anticiklon poreklom iz Sibira, gde je prethodnih desetak dana zabeleženo neuobičajeno hladno vreme. I ciklon se, umesto da se raširi po Balkanu, zaustavio na granici BiH i Srbije i počeo da „lije kao iz kabla”.

Metereolozi su tek u ponedeljak 12. maja najavili izuzetno ozbiljne padavine od 50 do 120 litara po kvadratu za narednih četiri, pet dana; međutim u Valjevu, Šapcu i Beogradi je palo 205, 220 i 210 litara, a ostaće nepoznato koliko se sunovratilo u epicentrima Krupnju, Obrenovcu i Malom Zvorniku - na ovim lokacijama, naime, nema hidrometereoloških stanica. Kolubara i njenih dvanaest bujičnih pritoka su podivljali, nešto kasnije Morava i Mlava. Koliko su razmere kišurine ilustruje podatak da u ovim naseljima obično padne do 700 litara godišnje, u Beogradi i manje. A rečni slivovi su već bili zasićeni kasnoaprilskim padavinama.

Zaustaviti divlju gradnju

Štetu koju je uzročilo petodnevno nevreme još niko nije izračunao. Samo direktna šteta na najviše nastradalom jagodičastom voću, povrću u staklenicima koji se najčešće lociraju uz reke, na preko 105.000 poplavljenih hektara sa drugim poljoprivrednim kulturama, te po osnovu uginuća stoke se ceni na preko 450 miliona evra, a gde je minus usled gubitka tržišta na koje nikada nije lako vratiti se. Potpuno je srušeno 30, drastično oštećeno 50 mostova na kategorisanim, još 200 mostića na nekategorisanim putevima, dok je ozbiljnih oštećenja na ukupno 4.000 kilometara kategorisanih puteva. Skupna šteta na saobraćajnicama ceni se na 275 miliona evra. Još nema podataka koliko je kuća i zgrada poplavljeno, koliko ih je moguće sušenjem i građevinskim radovima vratiti u funkciju, a koliko će se rušiti. Podatak da je oko 40 odsto poplavljenih kuća podignuto divlje i na mestima gde po urbanističkim kriterijumima nikada ne bi smele biti nazidane, ukazuje na raširenu divlju gradnju koja u Srbiji traje od pamtiveka. Možda je sada prilika da se, posle decenija odlaganja, reguliše ovo pitanje, da se neki zaseoci, čitavi kvartovi Obrenovca, Valjeva, Krupnja, Paraćina ne bi obnavljali, već bi se nove kuće zidali na povoljnijim lokacijama. Analiza geneze izliva oblaka govori da nam se ubuduće slične nevolje mogu relativno često događati, pa je korektno urbanističko planiranje i kvalitetnija gradnja prvi preduslov u suočavanju sa prirodnim nedaćama.

Pitanje je i da li sve saobraćajnice obnavljati dosadašnjim trasama; ako se odustaje od pojedinih zaseoka, moraće se korigovati i linije komunikacija, posebno kada se uradi analiza mogućnosti sanacija klizišta, naročito značajnih za funkcionisanje pruga, pre svega magistrale Beograd-Bar.

Ugljokopi postali jezera

Najozbljnije su nevolje u proizvodnji struje, preciznije obnovi centralnih kopova „Tamnava- zapadno polje” i „Veliki Crljani”, koje je Kolubara toliko nalila da su sada veštačka jezera sa 210, odnosno 28 miliona kubika vode, povremene dubine i do 50 metara. Oba kopa su glavni snabdevači “ termoelektrane Nikola Tesla” A i B, te starije „Kolubara”, čiji je ukupni kapacitet oko 2.900 MW i najveći su energetski objekti na Balkanu. Odavde se proizvodi svaki drugi kilovat struje potrošen u srpskom domaćinstvu, uz godišnju potrošnju oko 31 milion tona uglja. U normalnim vremenima, 13 vozova sa po 27 vagona non stop preveze ugalj, ima i više BTU (bager, transport, utovar) sistema kojima se, takođe, napajaju ugljem ložišta termalki. Trenutno je u funkciji samo vađenje uglja sa kopa „D”, I to oko 30.000 tona dnevno, premda je u ovom periodu neophodni lagrovati duplo više, zimi i preko 95.000 tona. Tek se sagledava način isušivanja jezera, od kojih je „Tamnava” veća od Vlasinskog jezera za 40 odsto. Posebno je važan ekološki aspekt isušivanja, kako bi Kolubara i Sava ostale u granicama ekološke regularnosti. Naime, voda u ugljokopima je zagađena česticama prašine, ali i teških metala korišćenih u radu energetskog sistema i zaostalih u ugljokopima. Procene su da će povratak „Velikih Crljana” trajati tri meseca, „Tamnave-Zapadnog polja” godinu i po dana! U boljem slučaju, TENT će predstojeće zime isporučivati 30 odsto struje manje nego što je planirano. Da nevolja bude veća, izgleda da su problem i u snabdevanju ugljem iz Resave u svilajnačku termalku „Morava”, pa jedino ugljeno ležište ostaje u Drmnu, odakle se napajaju elektrane „Kostolac” A i B, isporučioci 20 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji.

Tokom nevremena, u Obrenovcu je radio je jedno TENT B, zahvaljujući uglju sa zaliha, koje sada valja obnoviti, dok je u termalki „Kolubara” B došlo do kvara u podstanicama 110/30 I 110/6,5 preko kojih se struja isporučuje prenosnom sistemu. Sada minimalno rade pojedini blokovi TENT A, ostali blokovi inače u ovom periodu određenim redosledom redovno se remontuju. Aktuelnu dnevnu potrošnju 87 miliona kilovata umnogome smo trošil zahvaljujući kupovini po 3,4 evra za megavat ili pozajmicama od sistema Crne Gore i Republike Srpske. Nestašici je doprinelo i ciljno ispumpavanje svih akumulacija elektrana „Đerdap 1”i “Đerdap 2”, tako što su jezera pražnjena ispuštanjem oko 13.500 kubika vode u sekundi, dok je dotok bio 11.500. Sasvim su ispražnjena, sa idejom da se popune iz očekivanog visokog dunavskog talasa. Posledice su bile da se proizvodilo tek 30 odsto struje spram plana i mogućnosti. Izgleda, da je odluka bila preuranjena i izraz preuveličane procene rasta nivoa vode Dunava.

Stranke preče od preduzeća

U EPS - u ističu da su spasili najveću elektranu „TENT A” od pretećeg izlivanja Save. Tačno, ali i ta odbrana je dobrim delom učinak pomoći, u ljudstvu i opremi, pristigloj iz Slovenije, Češke, Nemačke, Rusije i Francuske. Elektroprivreda Srbije, rasparčana na 12 podsistema i zavisnih društava, čiji rad nije podređen direktoru, već Upravnom odboru EPS- a, a predsednik UO je iz različite stranke u odnosu na direktora, pokazao se neefikasnim. Partijska podvojenost se ispoljila kroz niz propusta, naročito u odbrani ugljokopa „Kolubara”. Neverovatno, ali u sredu u podne, kada je Valjevo već bilo potopljeno, iz EPS- a stiže saopštenje da „su ugljokopi dobro zaštićeni i da sve funkcioniše po planu”. Pola dana kasnije postavljaju stražu na Kolubari, ali, pokazaće se, na pogrešnu obalu. Nije se ni pokušalo da se ciljnim bušenjem nasipa, voda iz Kolubare slije u davno iskorišćene i napuštene ugljokope. Pokazalo se lošim i što brana Rovac, premda izgrađena, nije u funkciji; kako je investitor gradio gde nije smeo, Srpska pravoslavna crkva stalno dobija sudski spor i ne dopušta rad. Prazna akumalicija elektrane bi lagerovala najmanje 75 miliona kubika vode. Stranačka pripadnost se pokazala i pri osiguranju imovine. Novi direktor EPS-a je poželeo da sistemom javnih nabavki obezbedi najpovoljnije osiguranje, ali uspeo je samo kada je reč o objektima i opremi TENT A i B, dok su ugljokopi zadržali staru praksu da se osigiraju kod domaćih državnih osiguravajućih kuća, „Dunava”, ranije i DDOR „Novi Sad”. Nije jasno je li uopšte uspeo pokušaj da se ugljokopi osiguraju. Kako su naše elektrane, naročito rudarska oprema, prilično stari i amortizovani, pa, prema standardima osiguranja, odštetna svota neće biti ni blizu onog koliko se očekuje, sem u slučaju da država napravi, izmoljaka, poseban tretman u sklopu opšte ino-pomoći, bez koje neće biti korektnog, ili čak bilo kakvog, izlaska iz očajne situacije našeg energetskog sistema, do pre dva meseca ponosa srpske privrede.

Junaci iz "Drmna"

Na pitanje kolike su štete u ugljokopima „Kolubara”, direktor Grčić nevoljno kaže „više stotina miliona evra, možda i milijarda”. Neodređenost nije slučajna, pod vodom je čak devet bagera, gotovo celokupna rudarska oprema; visina štete će umnogome zavisiti hoće li sve biti sačuvano do isušivanja jezera. Veoma je bitno da se bageri ne prevrnu, kakvo je trenutno stanje teško može da se sagleda. Da bi ronioci mogli specijalnim kamerama da snime precizne pozicije najvažnijih mašinskih sistema, neophodno je da imaju bar pola metra vidljivosti u vodi. Za sada, tekućina u ugljokopima je toliko zagađena da ne zadovoljava ni minimalan uslov. Sa druge strane, radnici i dobrovoljci u „Drmnu” reagovali su mnogo efikasnije. Mlava jeste potpuno potopila selo, ali su ljudi, svesni da je ugljokop ono od čega žive i oni i dobar deo Srbije, džakovima napravili snažan zaštitni bedem i uspeli sprečiti Mlavu da i ugljokop, praktično jedini preostao u funkcionalnom stanju, pretvori u jezero. Tako je sada „Kostolac” glavni proizvođač struje. Ali, za život Srbije je ključno da se osposobe svi ugljokopi i sve energane.

Koliko je Srbija neorganizovana u sučeljavanju sa nesrećama, videlo se već pri prvim sanacijama. Voda se veoma sporo povlači sa područja usled zastarele opreme, pumpi skromnih kapaciteta. Pokazali su se i slabost komunalnih sistema, pa u Obrenovcu još nema pijaće vode iz vodovoda, dok kanalizacija svaki čas popušta na pojedinim mestima, te se fekalna voda meša sa poplavnom.

Muke sa otpadom

Posebna je konfuzija nastala oko škartiranja otpada, svega što je voda uništila, nameštaja, kućnih aparata, tepiha… Mada je još 2003.godine usvojena Strategija upravljanja otpadom, dopunjena 2009, u praksi ovaj komunalno-ekološki proces ne funkcioniše. Gro naselja decenijama smeće odlaže na divlja smetlišta, čak je i Krizni štab naredio da svaka opština otpad lageruje na dosadašnjoj ili novoformiranoj deponiji na svojoj teritoriji. To su nova đubrišta, izvori zaraze, tim pre što nema razvrstavanja otpada. Aktuelna vlast je ukinula nadoknadu reciklerima elektronskog otpada, pa se odlaže zajedno sa ostalim, odakle će kad-tad olovo, živa, kadmijum.., iz kompjutera, svetiljki, TV- aparata, dospeti u podvodne vode. Samo na deponiju Vinči je lagerovano preko 7.500 tona novog otpada, a ceni se da će iz Obrenovca do kraja jula dnevno izbacivati po 450 tona. Za sada reč je o lagerovanju, kako će se, i hoće li, definitovno razvrstati i uništiti opasan otpad, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, nedostaje nam organizacija za efikasno delovanje pri elementarnim nepogodama. To može biti prepreka prispeću inostrane materijalne i stručne pomoći. Nakon iskustva Haitija, više zemljotresa u kratkom periodu, svetska zajednica je shvatila da je uludo davati novac državi koja nema stručnih i administrativnih kapaciteta da pomoć efikasno upotrebi. Haićani su uprazno trošili novac, vrh države se prilično okoristio, a svaki sledeći potres, mada uvek slabiji od prethodnog, uzročio je sve teže posledice. Jednostavno, vlast i građani Haitija nisu znali efikasno rešiti problem ili nisu blli dobro organizovani; donatori su od shvatili da takvima ne vredi pomagati, te insistiraju na prethodnoj proveri efikasnosti eventualne pomoći. Oštriji pristup nas obavezuje, pre svega vlast.

Nakon uklanjanja otpada i poplavnih voda slede osetljivije i finije faze suočavanja sa posledicama elementarne katastrofe. Valja obaviti remedijaciju, dezinfekciju, dezinsektizaciju. Brze smene kišnih i vrelih dana su idealni za nagli razvoj vaši, bakterija, virusa, glodara, insekata, ponajviše komaraca. Svi oni su potencijaslni izazivači epidemija humanih, stočnih ili biljnih bolesti, te su masovna oboljenja ljudi, ali i ostale flore i faune, često posledica ovakvih nedaća. Borba protiv kliconoša je ponaosobna i uvek valja voditi računa da se ne uništavaju pčele, čiji je broj u svetu, kao i u Srbiji, unazad desetak godina sveden na trećinu, čime je ugroženo oprašivanje biljaka. Stoga se valja koristiti sredstvima skupljim, ali racionalnijim u smislu da uništava vaš, ali ne smeta pčelama. U poslednje vreme su pooštreni uslovi, pa se zabranjuje bilo kakvo zaprašivanje dok traje cvetanje pčelama zanimljivih biljaka, kada ovi korisni insekti oprašuju.

Komarci, novi izazov

Naročito će biti ozbiljna, teška i večna borba sa komarcima, prenosicocima brojnih oboljena, čiji broj se prošle sezone znatno, ove i drastično umnožio. Lane je u svakoj u klopci postavljenoj na mernim stanicama u Apatinu dnevno hvatano do 650, a uništavanje započinje kada se broj uveća na 30 do 35 komaraca. Ove godine je još gore. Na „Mačkovom sprudu”, dunavskom izletištu Novosađana, u vazdušnoj liniji udaljenom tek 1,2 kilometara od centra grada, dnevno se u klopku upeca po 1.000, u Kaćkom ritu i po 4.000 komaraca. Problem je toliko veliki da su Novosađani kupili specijalizovane bespilotne letilice sa daljinskim upravljanjem koje usmeravaju u larvinjake kojima se čovek na standardan način teško može približiti. Pre nekoliko meseci kupljeno je i par namenskih čamaca, iz Švedske polovni helikopter takođe u iste namene. Oprašivanje se kombinuje sa biološkim uništavanjem, tako što se u žarišta pušta manji broj životinjica koje tamane komarce. U uslovima kada se kiša i sunce tako reći dnevno smenjuju, kada će dezinfkcijom morati biti obuhvaćeno gotovo četvrtina teritorije Srbije, borba sa komarcima će biti ispit od posebnog značaja, tim pre što su poslednjih godina postali i prenosioci novih virusnih oboljenja, „Zapadnog nila”, „Mersa”… Biće to veliki izazov za osiromašenu i nastradalu zemlju. Velike poplave zadesila su Srbiju; međutim, po prvim reakcijama i vladajućih i opozicionih stranaka, izgleda da su nekompetentna vlast i nevičan administrativan aparat, sačinjen od partijskih aparatčika nakon niza sukcesivnih izbora, prva i najveća prepreka da se ova država uz, za ovakve prilike uobičajenu međunarodnu pomoć, izvuče iz nevolja.

Živan Lazić