Beograd, godina XXII (2010)
Br. 474-475
1-30. april 2010.
 
 
 
   
 

 

Predeli

 
Zorka Cerović
Prirodno je da nas za izvesna mesta vezuju topla osećanja, bilo da je reč o zavičaju ili kakvom krajoliku koji smo zapazili na nekom svom putu.
Uobičajilo se odnedavno da o mestu boravka, sadašnjem ili bivšem, govorimo bezlično, kao o »ovom prostoru«, ili nadlično, kao o mestu neprestane jagme oko nikad dovoljnog »životnog prostora«.
Ipak, neka mesta ne mogu zauvek da izgube svoju draž, uprkos raznim nedaćama koje se preko njih valjaju, pod uslovom da odolimo političkoj upotrebi svojih ličnih osećanja.
  N. P.
Svaštalice
Šešelju, dobro došao u Srbiju – Dragan Marković Palma
Ja sam zdrav srpski nacionalista – Brana Crnčević
Dosta je agonije, vreme je za promene –
Tomislav Nikolić
Prvi put u svojoj istoriji Srbija nema opoziciju, svi su na vlasti – Petar Luković
Grčka zbrka, evrozbrka, zbrka zapadnih nacija, svetska zbrka
Svi raspravljaju o tome šta to časopis Fortune zove »grčkim vrtlogom« i svako upire prstom u nekog drugog. Čija je ovo krivica? Grčka vlada je optužena za varanje i da je dozvolila Grcima da žive iznad svojih mogućnosti. Evropska unija je optužena da je stvorila nemoguću strukturu za evro
Imanuel Volerstin
Prizivanje neograničene vlasti 
Sve su jači glasovi o suvišnim ljudima, mahom radnicima. Otkud sad ovo?
Nebojša Popov

Skup na Brdu kod Kranja
Pet meseci nakon što su postigli sporazum o arbitraži u sporu oko graničnih pitanja i saradnji u procesu evropskih integracija, slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska premijerka Jadranka Kosor organizovali su zajedno neformalni skup lidera zemalja zapadnog Balkana i EU
Bojan al Pinto-Brkić
Jednostrano proglašena celovitost Srbije
Srbija ostaje bez manevarskog prostora i nije više u prilici da putem EU ide na dva koloseka
Matja Stojanović
U Srbiji ničeg novog
Državni sistem, kao sinergički okvir koji diktira kretanja u ostalim društvenim sistemima i podsistemima, nikada nije imao kohezivnu snagu, jer nisu postojali prioritetni zadaci oko kojih bi se složila većina. Ljudi na vlasti nisu bili koordinatori i realizatori dogovorenih aktivnosti
Dragica Stanojlović
Tužilaštvo za sada nije u mogućnosti da pokrene krivične postupke protiv novinara koji su podsticali na ratne zločine
Učešće tužioca za ratne zločine na debati o ulozi medija u ratovima u bivšoj Jugoslaviji nije uobičajen događaj
Olivija Rusovac
Antiteza
Jedan od tri najpopularnija političara u Srbiji, Vuk Jeremić, zauzeo je do sada najeksplicitniji antievropski i antiamerički stav. Obraćajući se studentima Megatrend univerziteta, šef srpske diplomatije grupisao je prioritete spoljne politike u tri osnovne antiteze, nastale u odnosu na ciljeve Evropske unije i Amerike, kada je reč o politici prema državama zapadnog Balkana
Snežana Čongradin
Premontiranje sudskog procesa
Drugo ročište suđenja šestorici beogradskih anarhosindikalista optuženih za terorizam održano je 23. marta ove godine, pred Višim sudom u Palati pravde u Beogradu
Persa Vučić

Odbrana ustavnosti i zakonitosti
Osporena dva predloga Vlade. Uredba o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine i Predlog izmena Zakona o pravu na besplatne akcije u postupku privatizacije
Siniša Jelovac
Poslovna etika i prosečan Srbin
Kad želimo da donesemo koliko-toliko ispravan sud o nekom poslovnom potezu koji zadire i u sferu moralnosti, ne smemo izgubiti iz vida činjenicu o neizbežnom postojanju višestrukih aršina. Ista osoba jednu te istu poslovnu odluku može da procenjuje potpuno oprečno
Dragan Kostić
»Trudbenik« – paradigma stradanja i borbe radnika
Ideje i interese radnika koji štrajkuju zbog nepoštovanja zakona i ugovora niko još organizovano ne artikuliše, kao što ni znaci uspostavljanja neograničene vlasti ne nailaze na otpor
O. R.
Sindikalna previranja
Država sada, kad su posledice pogubne politike počele da ugrožavaju egzistenciju stotina hiljada ljudi, ne želi čak ni da prizna svoje greške
S. J.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministar Mlađan Dinkić
Predmet: Podrška inicijativi za smenu zastupnika državnog kapitala u AD »Vršački vinogradi«
Zašto radnici akcionari ne bi trebalo da prodaju svoje akcije
Apologeti liberalne tržišne privrede već dvadeset godina propagiraju i sprovode svoju neoliberalističku ekonomsku koncepciju na ovim prostorima. Njihovi predstavnici drže ključne pozicije u većini stranaka, ali i u državnoj vlasti. Osnovni njihov stav mogao bi se svesti na to da je sve za prodaju, da sve treba izneti na tržište kako bi dobilo tržišnu verifikaciju, pa ako tamo ne uspe, ne treba ni da postoji
Mohora Doru
Kragujevčani odbranili Veliki park
U Kragujevcu se još uvek ne smiruju strasti povodom odustajanja porodice Novaka Đokovića od izgradnje Teniske akademije. I dok vlast uporno optužuje opoziciju i novinare da su oterali najveći brend Srbije, dotle zaštitnici Velikog parka odgovaraju da je u pitanju velika prevara
Olivera S. Tomić

Blokada socijalnom učenju II deo
Političar koji je pružio najveći otpor na putu Srbije od Miloševićevog do Koštuničinog ustava bio je nesumnjivo Zoran Đinđić. Rekonstruisati vrlo dinamičnu, višestranu i slojevitu ulogu koju je Đinđić odigrao u postkomunističkom političkom životu Srbije predstavlja vrlo ambiciozan posao i prevazilazi zadatak koji se ovde postavlja i koji je fokusiran na put recepcije, modifikacije i političke primene odgovarajućih ideja
Aleksandar Molnar
Šta nam znači vreme: shvatanje vremena, kulturni obrazac i razvojne šanse
Pitanje brzine života je stvar vrednosti, odnosno prioriteta – za društvo, kao i za pojedinca
Vesna Mujičić

Neoavangarda i granice kulturalne politike: slučaj Katalin Ladik
Katalin Ladik je delovala u vreme otvaranja oblika života umetnosti i kulture unutar kontradikcija i konflikta socijalističke Jugoslavije prema internacionalnim praksama i hibridnim oblicima delovanja omladinskih kultura od hipi pokreta preko undergrounda do nove levice
Miško Šuvaković

Sećanje na Momu Kapora
Koincidencije su po prirodi nasumične i često ironične. Zahvaljujući jednoj od tih neobičnih ironija svakodnevice, za smrt Mome Kapora i Michaela Foota saznao sam istoga dana, iako je Kapor preminuo dan pre Foota
Bojan Bujić

Rade Neimar
Uz pitanje ko je bio Rade Neimar upravo imamo još jednu aktuelnu nepoznanicu; čija je firma »Rade neimar« d. o. o.?
Olga Zirojević
Trotomna antidemokratska biblija
Projekat Rusija. Pouke iz prošlosti, poruke za budućnost, I–III, izd. Akademija za diplomatiju i bezbednost...
Mirko Đorđević

O nezamenljivosti slobode
Sedmog marta u Beogradu završio se život Mihajla Mihajlova koji je počeo rođenjem u ruskoj bolnici u Pančevu, 26. septembra 1934. godine
Nastasja Radović
Prisutnost i odsutnost
Šta zaista znači biti prisutan i biti odsutan? Miša se tokom poslednje dve godine života u Srbiji povukao iz javnog života, kao da je iz Srbije bio odsutan. Na dan smrti, ponovo je bio prisutan u srpskoj javnosti
Tatjana Jovanović

Oproštaj
Svi mi ovde, poštovani građani, koje je okupila smrt Mihajla Mihajlova, delimo tugu sa sestrom Mašom u dalekom svetu i sa prisutnim sestrićem. Na ovom tužnom zboru poštovalaca lika i dela Mihajlova znamo – ja sam u to siguran – da je otišao sigurno najbolji među nama
M. Đ.
Slovo Mihajla Mihajlova
Na večeri priređenoj 22. jula za prijatelje, u restoranu Zdravka Gvera na Novom Beogradu, ovako je govorio u svetu poznati disident Mihajlo Mihajlov
D. M.
Ispraćaj
Na zahtev prijatelja i poštovalaca, nadležne službe grada Beograda dale su dozvolu da Mihajlo Mihajlov bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju
N. R.
Reč na grobu
Napustio nas je čovek beskrajno uljudan u ophođenju, pun lepih manira, iskreno srdačan, ljubazan bez obzira na to ko mu je sagovornik: kralj ili čistačica, državnik ili komšija, ambasador ili prosjak
Ana Pejović

Sedam godina na klocnama
Nekoliko teških sedmica. Pokušavam da obiđem izraz obeležavanja dana smrti ali teško nalazim valjane reči. Sličan problem isprečio se i pri pokušaju da podvučem radikalski pomen sedmogodišnjeg tamnovanja njihovog zadriglog šefa koji im i dalje komanduje iz ševeningenskog apsa
Dragan Banjac
Danas
Danas
 
 
 
 
Copyright © 1996-2010