»Trudbenik« – paradigma stradanja i borbe radnika

Dok su na Kopaoniku, srpskom Davosu, članovi vlade i ekonomisti u društvu ovdašnjih najbogatijih privrednika doživljavali komotno suočavanje sa krizom, u beogradskom Medija centru sindikat Nezavisnost organizovao je okrugli sto o »slučaju Trudbenik«, amblematičnom primeru jedne u nizu loših privatizacija koja ipak nadilazi samo nesputanu potrebu da se brzo dođe do novca. Ono što privatizaciju »Trudbenika«, odnosno njegovog dela »Trudbenik gradnje« izdvaja od ostalih je to što u njoj ima elemenata klasične nameštaljke, na šta su ukazivala svedočenja mnogobrojnih radnika tog, sada upropaštenog preduzeća i njihovih pravnih zastupnika. Ukratko, nekada poznata građevinska firma »Trudbenik« kao majka firma prodala je svoj zdravi deo, ćerku firmu »Trudbenik gradnju« privatnom preduzeću »Montera« čiji je vlasnik Dragan Kopčalić, nekadašnji predsednik gradskog odbora Demokratske stranke. Posle privatizacije počinje propast »Trudbenik gradnje«, gubljenje gradilišta i poslova i kalvarija oko dve stotine radnika. Novi vlasnik ignorisao je svoje poslovne i socijalne obaveze iz ugovora o privatizaciji, zbog čega su radnici organizovali više štrajkova. Kasnije su shvatili da nemaju posla samo sa vlasnikom Montere nego i sa državom, pa su stupili u veliki štrajk koji traje već sedam meseci. Sada štrajkuju ne samo zbog plata i izgubljenih radnih mesta, već se bore i za poštovanje zakona i ugovora. Grupa radnika svakodnevno, kao na radno mesto, dolazi na Terazije, najfrekventnije mesto u Beogradu, da ispred Agencije za privatizaciju, prisustvom i transparentima pošalje trpku opomenu koja prevazilazi njihovu ličnu nevolju. Oni sada traže da se u njihovom slučaju postupa po slovu zakona i ugovora. Nažalost, Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije na neubedljiv i mangupski način izvrdavaju i pronalaze nove načine da izbrišu i prepuste zaboravu i »Trudbenik gradnju« i njene radnike. Naime, u trenutku kada se činilo da se za problem nazire početak nekog rešenja, neočekivano je uveden stečaj kako bi se na slučaj koji bode oči i predstavlja smetnju stavila tačka. Zašto je ovaj slučaj neuobičajeno komplikovan, zašto su radnici prepušteni svojoj sudbini, a vlasnik »Montere« Dragan Kopčalić zaštićeniji od medveda? Okrugli sto, u organizaciji UGS Nezavisnost, otvorio je ovu temu koja pruža zanimljive uvide u tokove naše privatizacije.

U organizaciji okruglog stola u Medija centru 10. marta učestvovali su predstavnici UN, MOR-a, Evropske komisije, španskog Instituta za razvoj i Ministarstva za međunarodnu pomoć te zemlje. Brojna domaća ministarstva i ustanove nisu se odazvali pozivu. Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak priznao je na početku da trud tog sindikata nije dao rezultate. Ovu ocenu pojačao je u završnoj reči kada je konstatovao da »sindikat nije položio ispit privatizacije« i da bi »bilo časno da pokušamo da na vreme sprečimo da se nešto ne desi«. Sam štrajk dug preko dvesta dana za radnike i sindikat bio je logičan odgovor na nezakonite postupke vlasnika »Montere« i Agencije za privatizaciju. Jedina koja je opravdanost štrajka dovela u pitanje bila je Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije i do pre nekoliko meseci konsultantkinja Agencije za privatizaciju. Ona je rekla da je za nju štrajk »sporan«. U vezi sa privatizacijom ocenila je da ima nedoslednosti u postupcima Agencije. Kao dugogodišnja sutkinja privrednih

sudova ocenila je da ugovor o prodaji ima elemente obligacionog i privatizacionog odnosa, te da je Agencija jednim delom označena kao punomoćnik, ali da je drugim delom ipak nadležna da nadzire kontinuitet delatnosti i realizaciju socijalnog programa. »Postoje nezvanične informacije«, rekla je Vasilićka, »da Agencija, uprkos saznanjima da se ugovor o privatizaciji ne poštuje, ne želi da raskine ugovor jer ga smatra obligacionim, dok je deo koji se odnosi na
		Na početku debate odata je pošta radniku Habibu Krkoviću, jednom od štrajkača koga su do smrti pretukle nepoznate osobe. Skoro da nema skupa da neko od radnika ne umre ili mu ne pozli. Ovoga puta radniku Milanu Živkoviću u toku govora je pozlilo, te je odvezen u bolnicu.

privatizaciju ne interesuje«. Zaključila je da Agencija »mora da vodi računa o uspešnosti privatizacije, a pozivanje na obligacioni odnos je neka vrsta izvlačenja. Ako 65 odsto delatnosti nema kontinuitet, to je već razlog za raskid ugovora i Agencija mora da odgovori zašto odbija da to završi«, rekla je Jelisaveta Vasilić. S njenom ocenom da je ugovor i obligacioni nije se složio Sima Lončar, advokat Nezavisnosti koji je izneo više argumenata u prilog tumačenju da je ugovor privatizacioni, te da ga zbog kršenja treba raskinuti.

Više učesnika govorilo je o pozadini nastanka ugovora o prodaji »Trudbenik gradnje« i umešanosti raznih aktera i interesa koji doprinose tome da privatizacijom neko dobija sve, a drugi sve gubi. Dragan Golušin, direktor nekadašnjeg preduzeća, rekao je da je 2004. godine »Trudbenik gradnju« hteo da kupi jedan slovenački konzorcijum, ali nekome nije odgovaralo da se prodaje firma bez dugova, već da se zaposli »Dilojt i Tuš« i slični konsultanti, da bi dobili proviziju. On je istakao da su na pet licitacija ozbiljne firme iz Slovenije i Hrvatske uvek nailazile na nepremostiv problem uknjiženja, »ali kada je firma prodata Kopčaliću, više niko ne pominje uknjiženje«. »‘Montera’ se pojavila prvi put na

licitaciji i već sutradan sva dokumentacija je bila tu, mada ja lično nisam verovao da će ‘Montera’ prikupiti dokumentaciju«, rekao je Golušin. Nada Crnja, pravna savetnica Nezavisnosti, podsetila je da je u preduzeću do prodaje radilo 460 radnika, a danas ih je 35, da se vodi 180 radnih sporova i da je Inspekcija rada zatajila, da je podržavala novog vlasnika i da nije imala sluha za radnike. Rekla je da sastanci u Inspekciji, Privrednoj komori grada, Ministarstvu za ekonomiju, Ministarstvu rada i u kabinetu predsednika Tadića nisu doneli ništa, da su sistem i država odbacili radnike i da je stečaj proglašen u trenutku kada je ugovor o privatizaciji trebalo da bude raskinut. Dobrivoje Gavrilović je rekao da je radnicima od početka bilo sumnjivo kako je »Montera« mogla da se pojavi na tenderu mada nije položila obavezni depozit. Agencija za privatizaciju objasnila je da je Kopčalić podneo bankarsku garanciju. Međutim, bankarska garancija se naplaćuje za 48 sati, a Kopčalić je

depozit uplatio nakon kupovine firme, čime je već na početku kršen Zakon o privatizaciji. »Ovde se radi o nameštenoj prodaji, a pet prethodnih licitacija je propalo«, rekao je Gavrilović i izneo još jedan podatak, naime da je Kopčalić pokušao da »Trudbeniku« otme 17 hektara koji se nalaze u zoni Luke Beograd. »U Ministarstvu ekonomije smo više puta prevareni. Govorili su nam da će se ‘naći neko rešenje’«, rekao je Gavrilović. Radnik Vladimir Novaković izneo je, pored ostalog, podatak da je njegovo preduzeće u blokadi zbog duga koji je prvo iznosio 217, a sada je narastao na 317 miliona dinara. Pomenuo je da su se obratili i Agenciji za borbu protiv korupcije, ali da nikakav odgovor odatle nisu dobili i da im je najviše pomogao Savet za borbu protiv korupcije. Jedno logično pitanje postavio je Zoran Ristić i ono je glasilo: kako to da su u više navrata raskidani ugovori o privatizaciji kada nije ispoštovan kontinuitet proizvodnje, a samo u slučaju »Trudbenik gradnje« to nije razlog.

Boško Savković iz Unije poslodavaca rekao je da je u nedoumici da li ovde vlada crvena, crna ili crveno-crna diktatura. Ocenio je da deo problema izvire iz Zakona o privatizaciji čiji je nastanak ovako opisao: »Dali smo 20 hiljada nemačkih maraka da nam se napišu modeli zakona o privatizaciji. U tom poslu učestvovali su Madžar, Cvetićanin i Dinkić, tada asistent na Ekonomskom fakultetu. Hteli smo model prema kojem neće država dobiti novac, već je dužna da ga ubrizga u proizvodnju. Desilo se obrnuto i sad nema ni novca ni proizvodnje, ali država uzima novac, a Agencija proviziju od pet odsto«. Savković je još rekao da se zakon primenjuje zavisno od firmi i da »zna da će njemu interventna policija upasti u preduzeće, a nekima neće«. Kao sociolog koji je dugo pratio štrajkove od njihovih početaka 60-ih godina, u Titovo vreme i kao urednik Republike koja prati probleme radnika u privatizaciji, Nebojša Popov je rekao da je paradoksalno što ne vidimo ono što je očigledno. A to je da kršenje zakona govori o ubrzanom i temeljnom obezvređivanju rada i radnika koji se proglašavaju pijanicama, komunjarama i lenjivcima, potrošnim materijalom – suvišnim ljudima. Popov je rekao da treba videti razne boje totalitarizma. Diktaturu o kojoj je govorio Savković, Popov je povezao sa borbom protiv radnika i štrajkova i izneo tezu da sadašnji sistem teži da se stabilizuje kao neograničena vlast koja se ne obazire ni na zakone, ni na ugovore ni na moralne norme. »Neko u ovoj zemlji priziva neograničenu vlast i želi da je stabilizuje. Zato je važno da vidimo ono u šta gledamo«, rekao je Popov. On smatra da sindikat pokušava da raščlani fenomen neograničene vlasti, ali niko još ne artikuliše ideju radnika koji traže da se poštuju zakoni i ugovori, a takođe se niko ne suprotstavlja znacima uspostavljanja neograničene vlasti. S upozorenjima Popova složio se Branislav Čanak rekavši da mi još uvek gledamo u privid umesto u suštinu. »Biće tužno uknjižiti još jedan poraz«, dodao je Čanak i obećao da će sindikat ostati uz »Trudbenik« mada su članovi sindikata progonjeni. Naglasio je da sindikatu i radnicima nedostaje prisustvo medija, posebno zato što je u ovakvim slučajevima reč o pitanju ljudskih prava. Da je bio u pravu potvrđuje podatak da je najavljena konferencija za štampu posle okruglog stola izostala i da su od njega kratku izjavu zatražili samo novinari Radio Beograda, Blica i Privrednog pregleda.