U »Srboleku« se štrajk nastavlja

Sindikalna previranja

Država sada, kad su posledice pogubne politike počele da ugrožavaju egzistenciju stotina hiljada ljudi, ne želi čak ni da prizna svoje greške

Štrajk radnika »Srboleka« i dalje je u toku, ali je od poslednjih događanja o kojima je pisano u prethodnom broju Republike došlo do nekoliko veoma važnih promena, koje će možda preokrenuti sudbinu preduzeća i zaposlenih, a za sada je sigurno da su produbile sukob na relaciji Jovica Stefanović Nini – štrajkački odbor.
Podsećanja radi, Stefanović je od privatizacije »Srboleka« kontinuirano radio na propasti preduzeća i slamanju svakog pokušaja radnika i malih akcionara da se spasu od stečaja. Štrajk je počeo još 2008. godine, i s nekoliko prekida traje do danas. U međuvremenu je Nini većini članova štrajkačkog odbora u vreme trajanja štrajka uručio otkaze, na šta su se oni žalili Inspekciji rada. Prekidi štrajka ostvarivani su isključivo dobrom voljom Štrajkačkog odbora i samostalnog sindikata na čelu sa Zoranom Gočevićem, koji su povremenim ustupcima pokušavali da dođu do bilo kakvog sporazuma, pre svega kada je u pitanju kolektivni ugovor za zaposlene, nastavak proizvodnje i registracija Veledrogerije. Pošto je početkom ove godine štrajk ponovo »odmrznut«, Gočević i članovi Štrajkačkog odbora konstantno su tražili susret sa Ninijem ne bi li se kroz razgovor pronašlo rešenje. Stefanović je to uporno izbegavao, održavajući komunikaciju isključivo preko pravnika iz svoje mašinerije.
Kao reakcija na Ninijevu pljačku fabrike (konkretno, na činjenicu da je iz magacina izneo robu vrednu 60 miliona dinara, a da nijedan dinar nije legao na račun »Srboleka«), Štrajkački odbor je krajem prošle godine zaustavio isporuku robe i uspostavio stalnu blokadu magacina, što je zapravo bila uvertira za nastavak štrajka.

Upravo ovde dolazimo do novih okolnosti koje bacaju drugačije svetlo na uloge različitih strana u sukobu.
Predstavnici kompanije »Nelt« koja, između ostalog, trguje lekovima (ova široj javnosti malo poznata firma, a u stvari jedna od vodećih veletrgovina u Srbiji, svoje vlasnike krije iza off-shore adrese na Kipru), 10. marta su došli u magacin preduzeća i uprkos blokadi od strane Štrajkačkog odbora na prevaru uzeli deo robe čiju su isporuku pre više meseci ugovorili sa »Srbolekom« (posle celodnevnog natezanja između Ninijevog privatnog obezbeđenja i štrajkača, tokom kojeg je intervenisala i policija kako bi razdvojila sukobljene strane, Ninijevi i »Neltovi« ljudi su uveče iskoristili trenutak nepažnje premorenih radnika i izvukli robu preko sporednog ulaza u fabriku). Prethodnih nedelja predstavnici »Nelta« su se više puta sastajali sa Zoranom Gočevićem, moleći ga da pusti robu, uz obećanje da će oni zauzvrat posredovati kod Ninija da pristane na razgovore sa sindikatom oko spornih pitanja. Dogovor nije postignut, pa je deo robe, vredan oko tri miliona dinara, izvučen manevrima od 10. marta. Istovremeno, međutim, Gočević i Štrajkački odbor počinju da trpe pritiske i sa strane na kojoj su od početka štrajka imali konstantnu podršku.
Ljubiša Nestorović, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, poručuje štrajkačima da ukoliko žele razgovor sa Ninijem moraju pristati na njegov uslov da odblokiraju magacin i distribuciju robe. Našavši se između dve vatre, štrajkači pristaju da se roba pusti, i »Nelt« u petak 12. marta odvozi ostatak svog kontigenta. Već u ponedeljak 15. marta stiže nalog da se ugovorena roba isporuči i »Velefarmu«, jer su oni još i raniji potražioci od »Srboleka«, koji su pri tom za svoju isporuku pribavili sudsku odluku. Sve u svemu, blokada magacina kao snažan (ako ne i jedini delotvoran) adut u rukama štrajkača izbijen je na vrlo nepredviđen način – prvenstveno zbog pritiska granskog sindikata koji je prihvatio da se tim činom uslovi početak pregovora.

Famozni sastanak dogodio se u utorak 16. marta, sa dve teme na stolu: kolektivni ugovor i tehnološki višak (ponuđeno »rešenje« za ljude koji su u štrajku). Uoči sastanka, Nini je poručio da je za njega neprihvatljivo da se u ime Štrajkačkog odbora i sindikata pojave njihovi izabrani predstavnici, Gočević i ostali ljudi koji su prethodnih godina bili najistrajniji u otporu. S obzirom na to da je granski sindikat već bio preuzeo inicijativu, Gočević nije imao izbora nego da prihvati i ovaj uslov, pa su na sastanak, pored funkcionera granskog sindikata, otišle jedna članica sindikata »Srboleka« i jedna iz Štrajkačkog odbora koje nisu bile na Ninijevoj listi nepoželjnih.
Stefanović je na sastanku izneo dva predloga. Prvo, da oni koji su već podneli tužbe za nezakonito otpuštanje potpišu da ih povlače, a da će on zauzvrat povući otkaze, to jest da oni koji planiraju da podnesu tužbe odustanu od toga. Drugo, ponudio je mogućnost da

štrajkačima (za 37-oro najupornijih) isplatiti otpremnine ali da prvo oni potpišu da odlaze dobrovoljno. U članu 4 Stefanovićevog predloga sporazuma piše: »Uslovi i visina otpremnine biće određeni naknadno«. Što se simultanog povlačenja tužbi i otkaza tiče, Gočević i Štrajkački odbor su izrazili sumnju da će im Nini čim povuku tužbe po istom osnovu ponovo dati otkaze. Imajući u vidu prethodna iskustva, bilo kakav sporazum s njim koji se zasniva na datoj reči može da zaključi samo blesav čovek. Drugim rečima: »Vuk dlaku menja, ali ćud nikada«. Pored ovoga, štrajkački odbor je Ninijevim predstavnicima (ne njemu, jer on ne želi da razgovara sa članovima odbora, ali očekuje
		Zorka Cerović

da se sporazumeju) prigovorio da se radnicima koji su prošle godine poslati na prinudni odmor ne može u eventualnoj ponudi za otpremnine uračunavati zarada koju imaju tokom tog statusa. S obzirom na to da se Nini žalio na odluku inspekcije rada od jesenas, da su rešenja o prinudnom odmoru nezakonita, nema dileme da sada kalkuliše i s tim da, ako mu inspekcija uvaži žalbu, umanji otpremnine koliko god bude mogao.
U četvrtak, 18. marta, na kućne adrese 12 članova štrajkačkog odbora stiglo je rešenje Inspekcije rada u kojem piše da su nezakonito otpušteni i da je poslodavac dužan da ih vrati na posao. Ova činjenica može biti značajna ukoliko ne dođe do dogovora s Ninijem oko otpremnina, što se vrlo lako može desiti imajući u vidu stepen nepoverenja štrajkača prema poslodavcu. Nini će sve učiniti da se reši tereta buntovnih radnika na što jeftiniji način, a imajući u vidu da štrajkački odbor nije zadovoljan pravcem u kojem idu pregovori ova odluka Inspekcije rada je vrlo važna.
Gočević i Štrajkački odbor prikupljaju kompletnu dokumentaciju od početka sukoba s Ninijem i razmatraju dalje poteze. Izvesno je da će svi radni sporovi koje su do sada pokrenuli na sudu biti rešeni u korist radnika, uključujući najvažniji, za otkaze kompletnom Štrajkačkom odboru. S druge strane, još uvek ništa konkretno nije preduzeto u vezi sa krivičnim prijavama malih akcionara. Postavlja se pitanje kakva se borba može voditi na takvim osnovama?

Ono na šta od početka ukazuju i štrajkači i mali akcionari, a to je Ninijevo namerno vođenje preduzeća u stečaj, i dalje se nezaustavljivo odvija. Dakle, dugi sudski proces oko povratka na posao zbog nezakonitog otkaza može biti besmislen ako odluku pretekne propast preduzeća. Pravni savetnici nude utehu u tome što bi se radnici potom namirili iz stečajne mase. Da li je to rešenje? Sigurno da nije. »Srbolek« je farmaceutska fabrika, bio je najveći proizvođač aminofilina i nitroglicerina u zemlji, što znači da čovek koji ima imalo preduzetničkih sposobnosti lako može takvoj kompaniji da povrati stabilnost i učini je profitabilnom.
Nema sumnje da Jovica Stefanović Nini nije preduzetnik već čovek koji hoće profit bez ikakvih pravila, muljajući, podmićujući i ko zna šta još. Međutim, ako je Nini takav, to je zaista njegov lični problem. Naš problem je država koja je u privatizaciji napravila bazen u kojem takav Nini može plivati do mile volje, bez ikakvih sankcija. Država sada, kad su posledice pogubne politike počele da ugrožavaju egzistenciju stotina hiljada ljudi, ne želi čak ni da prizna svoje greške.
Zoran Gočević i ljudi oko njega u Štrajkačkom odboru se ne predaju. Do sada su pokazali da će u svojoj borbi ići do kraja, ali ako i naprave dogovor s Ninijem, uzmu otpremnine i napuste firmu, opet im se nema šta zameriti. Naročito nakon pozicije predsednika grane Ljubiše Nestorovića, koji se složio s Ninijevim uslovom da se iz pregovora o sudbini radnika »Srboleka« isključe legitimni predstavnici tih istih radnika.