Savet za borbu protiv korupcije

Odbrana ustavnosti i zakonitosti

U pres sali Vlade Srbije 10. marta je održana konferencija za novinare Saveta za borbu protiv korupcije na dve teme. Prva, koja je pobudila veliko interesovanje srpskih medija, odnosila se na Uredbu o kriterijumima i postupku za utvrđivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju prava na konverziju uz naknadu (Sl. glasnik RS br. 72/09 i 81/09), odnosno uredbu koja reguliše cenu po kojoj će se privatizovati zemljište preduzeća prodatih u privatizaciji.
Članovi Saveta na čelu sa predsednicom Vericom Barać istakli su da je ova uredba neustavna, nesaglasna sa zakonom i ekonomski štetna. Ustav Republike Srbije ne dozvoljava donošenje uredbi sa zakonskom snagom. Uredbe su podzakonski akti kojima se bliže razrađuju odredbe zakona i ne mogu sadržati odredbe kojima se reguliše materijalno pravo, niti uredbe mogu biti suprotne odredbama zakona.
Savet ocenjuje da zakonom nije bilo propisano da se u troškove pribavljanja zemljišta ubraja cena plaćena za kapital i imovinu preduzeća u privatizaciji, pa to ne može biti propisano ni uredbom Vlade. Takođe, ovo rešenje je, po mišljenju Saveta, ekonomski štetno, jer faktički znači poklanjanje velike vrednosti vlasnicima privatizovanih preduzeća, koji za građevinsko zemljište u državnoj svojini nisu ništa platili. Zemljište je, naime, u postupku procene vrednosti kapitala za privatizaciju vrednovano – nulom.

Sporna uredba stvara mogućnost da se kupcima privatizovanih preduzeća u celosti pokloni građevinsko zemljište koje je bilo u državnoj svojini ili se građevinsko zemljište delimično plaća, ali se preduzeće koje je privatizovano, poklanja u celini.
Dobar primer je slučaj »Luke Beograd«. Vlasnici će imati mogućnost da izvrše konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad oko 120 hektara građevinskog zemljišta, uz plaćanje izvesne nadoknade za ovih 120 hektara, ali će im celokupna imovina »Luke Beograd« ostati besplatno, jer je sadašnja tržišna vrednost ovog zemljišta veća od ukupne cene kapitala koja je plaćena za »Luku« tokom privatizacije.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić je, braneći uredbu od Savetovih prigovora, istakao da će ona doneti dosta novca u budžet, a istovremeno doskočiti onima koji su u privatizaciji kupovali firme samo zbog zemljišta, a ne zbog nastavka proizvodnje, jer će sada morati da plate za to zemljište. Međutim, upravo je tu problem – zbog čega je Vlada preko svoje Agencije za privatizaciju, nakon prodaje firmi tolerisala da novi vlasnici gase osnovnu delatnost preduzeća, iako im je i zakonom i kupoprodajnim ugovorom to bilo zabranjeno?
Uzmimo kao primer Industriju poljoprivrednih mašina »Zmaj« iz Zemuna. Ovo preduzeće spada u one malobrojne koji su imali »sreću« da budu prodati na tenderu, to jest u

postupku koji je naročito osmišljen da zaštiti proizvodnju u preduzeću, da obezbedi razvojne investicije i zaštiti radna mesta (za razliku od aukcijskog postupka, u kojem je najvažnije postići dobru kupoprodajnu cenu). Decembra 2006. godine »Zmaj« je prodat konzorcijumu pravnih lica. Na stranu sada to što se među tim pravnim licima nalazi i jedna od firmi pod kontrolom Darka Šarića, nije to ni najveći ni jedini problem privatizacije u Srbiji. Štaviše, što ova afera više uzima maha čini se da baš ide naruku ostalim tajkunima, jer bez obzira na to što su podjednako godinama pljačkali firme i kršili sindikalna i radnička prava, jedna policijska akcija je sada povukla crtu razliku između Šarića, čiji je kapital »prljav«, i, recimo, Miškovića, koji je »čist«. Tako se, na primer, iza ostalih off-shore firmi u konzorcijumu koji je kupio »Zmaj« krije i »MB Rodić«,
		Zorka Cerović

poznat po lancu marketa širom Vojvodine i Srbije. Rodići su na zemljištu »IPM Zmaj« pre dva meseca otvorili novi hipermarket po imenu »Hiper Cort«, a prethodno je njihova i Šarićeva uprava u preduzeću pootpuštala praktično sve radnike i potpuno ugasila proizvodnju. Dakle, zbog čega su Rodići i Šarić kupili »Zmaj«? Naravno, zbog lokacije i zemljišta, a ne zbog proizvodnje poljoprivrednih mašina. Međutim, umesto da vlastodršci sada objasne javnosti zbog čega je Agencija za privatizaciju godinama dozvoljavala kršenje zakona i ugovora, ministar Dulić nas teši da će se pravda zadovoljiti time što će on odrati nove vlasnike za tržišnu cenu zemljišta minus ono što su platili u privatizaciji. Ne znam samo kako bi to trebalo da obešteti radnike »Zmaja« koji su ostali na ulici?
Ovom uredbom, kako tvrdi Savet za borbu protiv korupcije, ne mogu se ispraviti nezakonitosti u privatizaciji, već će se nastaviti preraspodela bogatstva u Srbiji u korist one nekolicine koji su u privatizaciju svesno ulazili s namerom ne da prestrukturiraju i učine efikasnim kupljena preduzeća, već da dođu do skupog građevinskog zemljišta, a da za njega ništa ne plate i tako dođu do velike koristi, naravno na štetu države i građana.

Savet je najavio da će se obratiti i Ustavnom sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti uredbe. Šta god da se desi, karte su otkrivene. Vlast je praktično priznala da stvaranje uslova za privredni razvoj nikada nije bio cilj privatizacije, već da su tenderi i aukcije simulirani kako bi Miškovići, Rodići i ostali što jeftinije došli do zemljišta i nekretnina.
Druga tema koju je Savet izneo na konferenciji mogla je vrlo lako dovesti do toga da se »digne kuka i motika«, međutim, izveštaj o tom delu konferencije niste mogli pročitati čak ni kao kratku vest u beogradskim medijima. O čemu se radi? Vlada je na sednici održanoj 4. februara 2010. usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. U članu 1 ovog predloga sledi da imaoci prava na besplatne akcije neće dobijati akcije u određenim pravnim licima koja su pobrojana u članu 18 Zakona o pravu na besplatne akcije (Sl. glasnik RS br. 123/07), nego će dobiti akcije novoosnovane institucije, tzv. Akcionarskog fonda i samo će preko ovog fonda moći da ostvaruju svoja prava koja su, kako kaže Savet, Predlogom zakona veoma ograničena.
Član Saveta Milić Milovanović je detaljno objasnio da se Akcionarski fond osniva kao sui generis (»svoje vrste«, »jedinstveno«) pravno lice, koje nije ni investicioni fond, ni brokerska organizacija, ni privredno akcionarsko društvo, niti ustanova, institut ili uprava, ali je od svega navedenog pomalo. U prevodu, na njega se ne primenjuju propisi koji važe za navedene vrste pravnih lica. Ovaj mutant će imati veliku imovinu, brojna ovlašćenja, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti. Profesor Milovanović je istakao da će osnivanje Akcionarskog fonda dovesti do toga da se imovinom preduzeća koja nisu privatizovana i dalje manipuliše na netransparentan način. Drugi motiv vlasti da osnuje ovo telo, smatra Savet, jeste da obezbedi novi život Agenciji za privatizaciju, kojoj završetkom procesa privatizacije polako ponestaju poslovi. Naime, Akcionarski fond neće imati zaposlene, a sve poslove u ime i za račun fonda obavljaće Agencija za privatizaciju.

Treći i najskandalozniji motiv za osnivanje fonda je, po mišljenju profesora Milovanovića, pokušaj da se prikrije da od obećanih 1.000 evra od besplatnih akcija neće biti ništa.
Akcionarski fond predstavljaće posrednika između građana i imovine fonda, koju je ranijim zakonom trebalo da dobiju građani u privatno vlasništvo. Pored očigledne činjenice da se ovim hoće zamutiti informacija o pravoj vrednosti akcija (koju bi građani izlaskom na berzu vrlo lako i brzo ustanovili), upadljiv je i cinizam vlasti koja je za račun tajkuna proćerdala najvrednije privredne subjekte u zemlji, a sada pretpostavlja da će građani protraćiti svoje akcije i zato uzima sebi za pravo da o njihovoj imovini odlučuje umesto njih. S druge strane, građani nisu ničim zaštićeni od eventualnih neodgovornih poteza Agencije i fonda. Ne samo da nemaju nikakvu moć odlučivanja o tome kako se raspolaže akcijama koje su navodno njihove, već nemaju ni mogućnost utuženja. Savet ističe da Agencija za privatizaciju neće moći da se utuži, jer je ona samo punomoćnik fonda, a punomoćnik ne odgovara za obaveze i štete koje nanese fond. Pored toga, članom 10g Predloga zakona izričito je predviđeno da imovina fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu, niti može biti predmet prinudne naplate u cilju potraživanja.
Vlada je javnosti ponudila tri razloga zašto je potrebna izmena zakona: svetska kriza je obezvredila akcije, u Privatizacionom registru se vode akcije nejednake nominalne, knjigovodstvene i tržišne vrednosti i okončava se privatizacija. Međutim, nijedan od razloga ne stoji, smatra profesor Milovanović, jer akcije su obezvređene još pre svetske krize i sada se pre svega želi pokriće za nerealna obećanja.
Složiću se s tim da je prva tema konferencije za štampu za Srbiju mnogo važnija od druge, jer privatizacijom zemljišta Vlada pokušava da na poguban način trajno reši jedno krupno svojinsko pitanje. Druga tema je ipak samo još jedno u dugom nizu populističkih predizbornih obećanja za koja se kasnije ispostavi da su bila svesna laž. Međutim, iz ugla slobode medija u Srbiji, treba primetiti da su sa konferencije za štampu jedne ugledne institucije svi mediji detaljno izvestili o pitanju koje hiljadama otpuštenih radnika i opljačkanih akcionara ne otkriva ništa što već nisu znali (da je privatizacija nameštana za Miškovića i njemu slične), ali da niko ni reč nije rekao o tome da građani mogu da se oproste od obećanih 1.000 evra, zbog čega se Dinkiću lako može desiti da na sledećim izborima napokon ostane ispod cenzusa.