Okrugli sto »Uloga medija i novinara u ratnim sukobima u SFRJ«

Učešće tužioca za ratne zločine na debati o ulozi medija u ratovima u bivšoj Jugoslaviji nije uobičajen događaj. Na jednoj strani ono svedoči o ozbiljnosti teme koja nije samo naša bliska prošlost nego i neposredna sadašnjost koja sve više podseća na povampirenu prošlost osamdesetih i devedesetih godina. Na drugoj strani postavlja se pitanje da li će Tužilaštvo imati snage da procesuira zločinačko delovanje medija i novinara ili će se sve završiti na spektaklu u kojem je bitno da je Srbija jedina u regionu otvorila dosije o krivičnoj odgovornosti medija i novinara, pokazaće budućnost. Za sada ne postoje pretpostavke za donošenje odluke o tome da li će biti pokrenut krivični postupak, rekao je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Ipak, obimna građa koju je Tužilaštvo prikupilo za sada nije dovoljna za donošenje konačne ocene navoda iz prošlogodišnje krivične prijave Izvršnog odbora NUNS-a protiv NN lica – rukovodilaca i novinara u RTV Beograd, RTV Novi Sad, Politici, Večernjim novostima i drugim listovima zbog krivičnog dela koje se kvalifikuje kao organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina iz čl. 145 Krivičnog zakona SRJ. Vukčević je podsetio da je u krivičnom zakonodavstvu 90-ih postojalo krivično delo raspirivanja rasne i verske mržnje, ali ono pripada sudovima opšte nadležnosti, i kada su u pitanju dela počinjena pre jedne decenije, ona su zastarela. Vukčević je ocenio da su javno mnenje u Srbiji i regionu u to vreme kreirale poluistine i laži koje su putem medija hranile patriotizam na način koji je za posledicu imao pljačku, mučenje i zversko ubijanje civila, ratnih zarobljenika, progone i uništavanje dobara. Zastrašujuće je koliko je ljudi bilo zavedeno zlom koje je javni prostor dobio u medijima, a prejaka, huškačka reč odvela je na frontove hiljade njih i probudila motive za radnje za koje smo teško nalazili reči da bismo ih opisali, rekao je Vukčević. On je naglasio da delatnost Tužilaštva nije uperena protiv slobode novinara i javnog govora. Ukazao je i na činjenicu da pojedini mediji ne žele da sarađuju i dostave dokumentaciju, što otežava istragu i onemogućava, za sada, pokretanje krivičnog postupka.
Okrugli sto u organizaciji NUNS-a, Misije OEBS-a i Beogradskog centra za ljudska prava otvorili su Vojin Dimitrijević (Beogradski centar), Ljubica Marković (direktorka Bete) i Dejan Ilić (izdavač). Dimitrijević je rekao da je, prema shvatanju koje je najčešće u nacionalnim zakonodavstvima, za optužbu dovoljno pozivanje na genocid i da uzročno-posledična veza ne mora da postoji. Pozivanje na genocid mora biti kažnjivo čak i kada nije bilo rezultata koji se želeo, rekao je Dimitrijević. Ljubica Marković je istakla da je srpsko novinarstvo, sa časnim izuzecima, prevagnulo na sramotnu stranu dajući legitimitet nasilju, ali da je izbora bilo, jer su se pojavili nezavisni mediji. Uprkos kontroverzama u vezi sa suđenjima u Hagu i ocenama da otvaranje pitanja odgovornosti novinarima izgleda kao cepidlačenje, moramo da pokažemo da se nismo privikli na istoriju. Suočavanje sa prošlošću je neophodno da bi se uspostavio drugačiji sistem vrednosti i kritičko mišljenje, rekla je Ljubica Marković i zaključila da propaganda u korist rata mora biti sankcionisana. Dejan Ilić je rekao da prijavu NUNS-a Tužilaštvu za ratne zločine doživljava kao deo obaveze da se raskine sa kulturnim obrascem koji je doveo do rata i da uprkos šizofrenoj situaciji u društvu novinari imaju odgovornost, a postupak NUNS-a je pokušaj da se artikuliše jedan stav, ocenio je Ilić dodavši da dokle god se ova tema drži otvorenom ima nade da će sudska odluka biti prihvaćena u jednom delu javnosti. Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće rekla je da je to udruženje pokrenulo postupak kod Tužilaštva da bi se »izašlo iz opšte priče o sučeljavanju sa prošlošću« i da je teško verovati da rukovodioci medija i političke elite nisu znali šta se dešava, već da su svesno učestvovali u ratnoj propagandi.

Nebojša Popov, sociolog i glavni i odgovorni urednik Republike, založio se za utvrđivanje odgovornosti za ratno huškanje, »jer bi se u protivnom moglo desiti da se novinari izmire kao Tadić i Dačić«. Popov je naglasio da nije reč samo o etničkoj, religioznoj i rasnoj nego i o ideološkoj, političkoj i socijalnoj mržnji, prema svima koji se proglašavaju »suvišnim ljudima«. I nije reč samo o mržnji već i o konkretnim interesima, pogotovo onima koji su usmereni na pljačku. A sve to traje duže od rata. I danas ovde vladaju sukobi s nultom opcijom, a lažna izmirenja stvaraju provizorijum normalnog stanja, umesto da društveni poredak utemelje na racionalnim socijalnim, privrednim i kulturnim normama.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić izrazila je nadu da će sud proceniti odgovornost medija i novinara i rekla je da je Tanjug doživeo najveći pad kada se stavio u službu ratnog projekta. Tanjug, kako je rekla, spada u medijske kuće koje u punoj meri sarađuju sa Tužilaštvom.
Članovi UNS-a Momir Turudić i Ljiljana Zorkić rekli su da je deo članova tog udruženja pokušao da skine ljagu isključenjem osmoro članova, ali da je ubrzo preispitivanje zataškano kada je za predsednika izabran Nino Brajović, dok su izbor Ljiljane Smajlović na predsedničku funkciju ocenili kao spornu stvar. Oboje smatraju da je krivična prijava NUNS-a veoma važna, a da je UNS propustio šansu da utiče da se ne ponove devedesete godine. Učesnici skupa, a to su bili beogradski novinari, novinari iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kao i nevladine organizacije, podržali su krivičnu prijavu NUNS-a i izrazili očekivanje da Tužilaštvo neće odustati od optužnice.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović pismom je obavestila organizatore da neće doći na okrugli sto jer bi dolaskom dala legitimitet tužbi NUNS-a.