MAGLE OKO USTAVA
Našu ustavnu magluštinu u kojoj su se samo povlašćeni snašli, još gušćom čini ponašanje vlasti koja nas drži na ovakvom anticivilizacijskom stupnju sa kojeg trud da Srbija postane deo Evrope deluje lažno i cinično
Olivija Rusovac

U SVOM OKU NE VIDE BALVAN, U TUĐEM VIDE TRUN!
Kad bi veći deo srpske javnosti znao istorijsku istinu, ko zna, možda bi ljudi drugačije razmišljali o svom premijeru i njegovom skutonoši. Ne bi tada u tuđem oku videli trun, a da u svom ne vide balvan!
Zlatoje Martinov

PROGLASITI 11. JUL ZA DAN SEĆANJA
Godina 2015. proglašena je godinom sećanja na genocid u Srebrenici. Svakog jedanaestog u mesecu NVO Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Savez antifašista Srbije, organizuju mirovne akcije u znak sećanja i podrške rodbini žrtava da pronađu i dostojno sahrane svoju decu, žene, muževe, roditelje i rodbinu, nastradale 11. jula 1995. godine u Potočarima.
Vera Vujošević

ŽURIM U POZORIŠTE
Juče mi je Lepa Mlađenović pokazala jedan fax – poslala ga je Susan Sontag iz Njujorka. To je pismo koje je Lepi napisala Jasna Diklić, sarajevska glumica, koja je sve vreme rata u svom gradu. Pismo je napisala polovinom januara i dala ga Susan Sontag kada je ova odlazila iz Sarajeva. Pismo je napisala dan nakon – eh – poznatog masakra dece u obdaništu.
Dejan Nebrigić

PROŠLOST KAO PARADIGMA POSTOJANJA
Premijer Srbije putuje po svetu i sa zvaničnicima brojnih država razgovara o evropskom putu za koji se opredelila njegova vlada. Navodno dobija podršku i pohvale za sprovedene reforme u sta­bilizaciji države i obećanja da će napori koje čini biti podržani diplomatski i finansijski. Dok je premijer (samo) verbalno okrenut budućnosti, vlada na čijem je čelu i institucije države trasiraju nove puteve ka prošlosti. Dok relevantni predstavnici većine evropskih država podstiču vladu Srbije na saradnju, kako bi se započeli neophodni procesi u pregovorima oko pridruživanja Evropskoj uniji, dotle srpski predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti šalju poruke da ova država želi da i dalje ostane sama u svom haosu, zagubljena u vremenu i prostoru.
Dragica Stanojlović

TRANZICIJA - PRELAZ IZ CIVILIZOVANOG U VARVARSTVO
Pratim fenomen tranzicije još od sredine devedesetih godina kada je ta reč ušla u javni diskurs. Svaki pokušaj preciznijeg prevoda reči tranzicija umnožavao je značenja i nesporazume. S distance od 20 godina (a "tranzicija" još uvek traje i ne nazire joj se kraj), pouzdano zaključujem da je ona izmišljena iz ideoloških razloga, da bi se iza ove nerazumljive reči sakrila svima dobro poznata reč – pljačka, ili preciznije: besprizorna legalizovana pljačka.
Lela Vujošević

POLITIČKA ELITA I NAROD
Politička elita u Srbiji je upala u takav kon­for­mizam da skoro neće iz njega izaći. Deca neka­dašnjih komunista su ili pobegla iz zemlje ili na­sledila političke titule i funkcije. Taj najviši sloj koji radi samo u interesu svog džepa i daljeg ostan­ka na vrhu vladajuće klase ne brine apsolutno ni za šta. Oni rade isključivo za sebe i svoju familiju.
Đorđe Štefan

SVEST O KULTURNIM DOBRIMA I KULTURNOM IDENTITETU
Veoma često u profanim dijalozima, a nekada i u oficijelnim razgovorima ljudi govore o kulturi ne sagledavajući širinu i kompleksnost ovog pojma. Ma koliko ga površno razumeli svi su saglasni da je kultura vezivno tkivo, involvirano u sve segmente ljudskog postojanja.
Dragica Stanojlović

VITEZOVI U NEVITEŠKO DOBA
Svedoci smo inflacije nagrada i priznanja dode­ljivanih učestalošću koju je teško i pratiti. Otuda pažnju medija obično privuku naši ljudi koji se podiče odličjima iz dalekog sveta. Često se radi o zvučnim, ali potpuno bezvrednim titulama nabavljenim za pare od ustanova specijalizovanih da parazitiraju na račun tuđih sujeta ("Naučnik veka" i sl.). Tako je poslednjih godina poseban publicitet dobila "Sokratova nagrada" lažnog londonskog doktora nauka i vlasnika "Megatrenda", notornog Miće Jovanovića. Kada se malo rastera magla i pogleda ko su "sokratovci", sve postaje kristalno jasno.
Zoran Radovanović

SRBIJA IZMEĐU EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I PRAVNE DRŽAVE
Savet Evrope je uspostavio Evropski sud za ljudska prava (1998) i proglasio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (1950). Posebno je značajna uloga u ujednačavanju pravne i socijalne prakse kada se radi o demokratizaciji društva i uspostavljanju vladavine prava u postkomunističkim zemljama istočne Evrope, uključujući i Srbiju.
Tomislav Krsmanović

OBLICI POLITIČKOG EKSTREMIZMA U SRBIJI
Srpski kapitalizam kao najočigledniji dokaz ekstremizma, brutalizacija društva i nepostojanje otpora karakterišu aktuelno stanje u Srbiji. Gde su koreni ove patologije, kako su se preplitali da bi dali ovakve rezultate i kako sistematizovati zamršeni splet revolucija i populizma da bi se našlo rešenje za državu i društvo istraživali su Nebojša Popov, sociolog, Vesna Pešić, sociološkinja i Vladimir Pavićević, politikolog i narodni poslanik u okviru projekta Republike Oblici političkog ekstremizma uz potporu Fondacije za otvoreno društvo. Kao polazište za debatu uzet je ogled Popova "Srpski kapitalizam", objavljen u prethodnom broju Republike. Debatu su moderirali Zlatoje Martinov, glavni urednik i Olivija Rusovac, novinarka.
Olivija Rusovac

Pola godine nakon izbora – stanje duha primitivno i zapaljivo
PPobjednici poslednjih izbora u Bosni i Hercegovini SDA, SNSD- i HDZ bili su i ostali prilično primitivni, njihove izjave još u predizbornoj kampanji, a i sada kada su na vlasti, obilježene su idolatrijskim manipulacijama, obiljem laži, secesionističkim i porukama koje negraju dejtonski ustavni poredak Bosne i Hercegovine.
Vehid Jahić

IDEJE ANTISEMITIZMA KOD SRPSKIH INTELEKTUALACA
Ako pođemo od pretpostavke da je antisemitizam posebni rasizam usmeren prema Jevrejima, onda on kod srbijanskih intelektualaca u 30-im godinama XX veka nema isključivo rasno-biološko obeležje. Naprotiv, on se pre nalazi na terenu religije, ideja, ekonomije i politike. Jevreji i Jevrejstvo posmatraju se kao "Svetsko Jevrejstvo" koje je u zaveri protiv hrišćanstva, njegovog morala i kulture. Jevrejin, to je debeli kapitalista sa cilindrom i zlatnim časovnikom, berzanski špekulant – krvopije na narodnom organizmu hrišćanskih naroda Evrope. On je taj koji je smislio kult novca i zlata odnosno on je stvorio ekonomski sistem zasnovan ne na radu već na kapitalu.
Nenad Ž. Petrović

ČVARAK NA TANJIRU – TRANZICIONA TRPEZA U SRBIJI
Činjenica da je nekada čvarak, sirotinjsko jelo, koštao petinu cene svinjskog buta, a sada je sedamdeset odsto skuplji od kvalitetnijeg mesa, ukazuje da je siromaštvo drastično izmenilo svakodnevnu trpezu i primoralo većinu stanovištva da jede nekvalitetnu, ali izdašnu hranu.
Živan Lazić

PEDAGOGIJA AUTONOMIJE I ETIKA OBRAZOVANJA
Cilj obrazovanja nije da učenik samo pasivno "prima" predavanu materiju, nego je uloga profesora da pomogne učeniku da kroz razmišljanje o ponuđenom gradivu i kroz diskusiju sa profesorom, on izgradi svoje sopstveno mišljenje o sadržaju predavanja, sebi i svetu u kojem živi.
Branislava Gonthier-Pešić

TEKST KAO PREDLOŽAK
Mada su mišljenja o kvalitetu ovogodišnjeg Sterijinog pozorja veoma različita, svi se slažu da su ovogodišnje izdanje našeg najznačajnijeg pozorišnog festivala obeležili reditelji i njihova praksa da svako dramsko štivo primere današnjim prilikama
Živan Lazić

OAZA SLOBODE I KRITIČKE SVESTI
Ako biste upitali neko dete da li zna šta je to oaza, dobili biste, u geografskom smislu, zadovoljavajuć odgovor: «To je pustinjom okruženo mesto u kojem ima dovoljno vode za život biljaka i životinja, a u nekima od njih žive i ljudi.» Izvan kruga fizičke geografije, na primer, u kontekstu društvenog uređenja, političkog sistema, ili kulture, odgovor bi bio manje precizan i tačan. 
Ljubiša Vujošević

ZUKO JE U DOBROM DRUŠTVU
Jedan od znakova prepoznavanja u kakvim vremenima živimo jeste i preimenovanje ulica i trgova, revalorizacija prošlosti i zaslužnih imena u istoriji grada. Nedavna polemika o dodeljivanju ulice piscu i veštom crtaču Momi Kaporu završila se preimenovanjem polovine Mačvanske ulice, na elitnom Vračaru, u blizini Hrama Svetog Save.
D.Stojković

KUR'AN AL-KARIM (KUR'AN ČASNI)
Sveta knjiga muslimana, osnov celokupnog du­hovnog i materijalnog života, temelj musli­manske zajednice (umme). Sama reč znači "ono što je za čitanje, recitovanje" (od arap. reči qara′ a - čitati, glasno recitovati). Uz naziv al-Kur′an obavezno se mora staviti pridev časni (al-karim). Kur′an se, takođe, naziva i al-Kitab (knjiga), al-Furkan (znači razlikovanje istine od neistine), al-Mushaf (rukopisni primerak Kur′ana, Kur′an uopšte), Džuz (deo Kur′ana).
Olga Zirojević

PARTIJE PROTESTA
U zemljama sa takmičarskim izborima obično postoje dve glavne partije, za koje se smatra da su negde u centru ili blizu centra, po viđenju birača te zemlje. Poslednjih nekoliko godina dogodio se relativno veliki broj izbora u kojima su protestni pokreti ili pobedili na izborima ili dobili toliko sedišta u parlamentu da se njihova podrška mora uzeti u obzir kako bi glavna partija vladala.
Imanuel Volerstin

Varufakis: Interes naroda nam je najpreči
Novi grčki ministar finansija, Janis Varufakis, nedavno je u Njujork Tajmsu, odgovorio kriti­čarima koji tvrde da on igra igru u pregovorima kao školski zastupnik teorije igara.
Hening Mejerć

SLUČAJ ĐORĐA MARTINOVIĆA – TRIDESET GODINA KASNIJE
Maj 1985. godine bio je prepun jubileja koji su svečano obeleženi: najpre Praznik rada, potom peta godišnjica Titove smrti, Dan pobede za koji je upriličena velika vojna parada te konačno Dan mladosti proslavljen sletom i štafetom na stadionu JNA. U svečanom prvomajskom broju POLITIKA je donela proglas društveno-političkih organizacija Odlučno napred: "Pouzdanje nam ulivaju napori i rezultati u posleratnoj izgradnji, koji su iz temelja promenili lice naše zemlje. Nikome nećemo dozvoliti da obezvređuje ili potkopava naše tekovine. /.../ Okrenuta čoveku i budućnosti, revolucija će beležiti nove uspehe zato što njenu pokretačku snagu predstavlja radnička klasa koja je, zajedno sa svim radnim ljudima, neposredno zainteresovana i odgovorna da postiže stalno nove domete u izgradnji boljeg, humanijeg i slobodnijeg života."
Nenad Ž. Petrović

MAŠTA, KRITIKA I SLOBODA
Nemoguće je raspredati o kraju ili ne-kraju filozofije, a da se ne postavi pitanje šta je to za šta se pretpostavlja da je došlo do svog kraja? Svaka tvrdnja o kraju filozofije odmah uvodi u igru koncepcije o tome šta je filozofija i pretpostavke o tome šta bi mogla biti njena istorija... Ali takođe, i tu je ono gore, to je ono podmuklo uvođenje teza ne samo o onom šta je filozofija, i o tome šta je njena istorija , već i o onome šta je istorija kao takva, o tome šta je istorijska sadašnjost koju mi živimo i šta mi imamo da činimo ili da ne činimo, onakvi kakvi smo, u toj sadašnjosti...
Iz: Kornelius Kastoriadis, Mašta, kritika i sloboda, izd. Res pubilca, 2001. Izabrala O.R.

NOVINARI I LEKARI - NAJČEŠĆA META KRITIKE
Brojni su autori koji smatraju da su novinarska i lekarska profesija veoma slične. Lekar obavlja odgovoran, složen i stresan posao lečenja pacijenata, poštujući odredbe Kodeksa profesionalne etike, a zdravstvena delatnost je javna delatnost; novinar pomaže ostvarivanju prava javnosti da bu­de upoznata sa činjenicama, oblikuje vesti, učestvuje u formiranju stavova poštujući odredbe Novi­narskog kodeksa. Kao što su česti napadi na lekare u obavljanju svoje delatnosti, česti su i napadi na novinare u obavljanju svoje delatnosti. Izlišno je i pominjati koliko novinara izgubi život zbog istine koju želi da predoči javnosti.
Sandra Radenović

LAZAR, ČOVJEK KOJI PRKOSI I SAMOJ SMRTI
Obično je čovjek bez znanja jadan, bijedan i nesrećan, ali čovjek sa (pre)više (sa)znanja i spoznaje (je još nesrećniji) one tamne strane čovjekove ličnosti i naličja svijeta, kao i zbog surovosti mračne dimenzije ljudske povijesti kako najnovije tako i one najdrevnije, one vjerne pratilje ljudskog roda kao sveprisutnog zla što se ne može nikako i ničim izbjeći, ublažiti, zaboraviti niti promijeniti – e to je ono zbog čega je ova Lazarova knjiga – najtužnija knjiga na svijetu, a Lazar kao njen autor (Lazar, onaj koji se diže iz mrtvih i prkosi i samoj smrti) je najtužniji čovjek u svojoj Bijeljini, svojoj Semberiji, svojoj Bosni i Hercegovini.
Viktor Dundović

Nove knjige - Iz riznice Republike
Bibliografija Mirka Đorđevića (1938-2014) obuhvata broj od­red­nica koji je teško utvrditi. Veliki broj njegovih tekstova - prevoda knjiga, predgovora, studija, članaka i intervjua u stručnim časopisima, dnevnoj i nedeljnoj štampi u zemlji i inostranstvu, u poslednjoj deceniji i na elektronskim portalima, zahtevaju dugo­trajan i sistematski istraživački rad. Posebnu oblast, koju je u kraćem roku bilo moguće obraditi, predstavlja njegova saradnja u listu Republika. Tokom pune dve decenije Mirko Đorđević je u listu Republika objavio ukupno 372 teksta, koji se mogu razvrstati u tematske oblasti, koje će u suizdavačkom projektu Zadruge Res publica i preduzeća Mostart ispuniti četiri knjige.

Vapaji iz rupe - NABORAN
Proleteše tri godine i nešto, u kojima se raji naobećavah vešto! Da će evo, samo što nije, dok letujete širom ekološke Srbije, dok jalovina na sve strane bije, Evropa i ovde gnezdo da svije. Premda će većina ostati kod svojih kuća, da zbog dugova ne postanu imovina putujuća. Ne znam baš kog će se to zbiti leta ali mogla bi se zalomiti dvehiljadedvadesetpeta. Pošto su mi javili oni spolja, da unutra ne smem raditi šta mi je volja.
Vesko Ivanović

Frljića za predsednika
Koje, od dva naša, valjda još uvek ravnopravna, pisma više volite/lakše čitate – ćirilicu ili latinicu? Još davno sam (uzmite ovo s dovoljnom dozom rezerve) u "najstarijem listu na Balkanu" pročitao navodnu tvrdnju jednog nemačkog pesnika koji je, hvaleći lik i delo Vuka St. Karadžića, ustvrdio da se ćirilica najlakše čita. Radi se (pitati malo bolje lekare i psihologe!) o tome da ljudsko oko lakše i brže do mozga "pošalje" slikovni doživljaj koji imaju jedno pisme (slovo) nego više njih, kakav je slučaj u mnogim jezicima.
Dragan Banjac