Početna stana
 
 
 
   

SRBIJA IZMEĐU EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA
PRAVA I PRAVNE DRŽAVE

Savet Evrope je uspostavio Evropski sud za ljudska prava (1998) i proglasio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (1950). Posebno je značajna uloga u ujednačavanju pravne i socijalne prakse kada se radi o demokratizaciji društva i uspostavljanju vladavine prava u postkomunističkim zemljama istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

SCG (Srbija i Crna Gora) je postala članica ES (Evropskog saveta) 2003. godine i potpisala Evropsku Konvenciju ljudskih prava, na osnovu koje se građani mogu od 2004. godine obraćati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Zapaža se :
1. Srazmerno beznačajan broj pristiglih žalbi iz Srbije.
2. Preko 95 % žalbi uopšte nisu ni ušle u proceduru

Presuđivanja; unapred su oglašene kao neprihvatljive.
1. Brojka dosadašnjih predstavki Sudu na pov­rede prava iz Konvencije od 2004 do 2013. godine je bila 13.000. Uzimajući u obzir da je većina flagrantno ugrožena u svojim pravima, ta brojka je ne samo simbolična, nego je i praktično potpuno beznačajna. Pogotovo, jer je u 2013. godini bilo 3.878 predstavki iz Srbije, samo 193 predstavke su bile presuđivane, kod kojih je u 23 ustanovljena povreda prava iz Konvencije.

Dobro je poznato da je Srbija zemlja koja se nalazi u vrlo dubokoj krizi, prouzrokovanoj masovnim zloupotrebama moćnika, koji su se iz prethodnog poretka u metežu tranzicije, pretvorili u tajkune i novopečene bogataše, sada u navodnom višepartijskom sistemu. Pri tom su većinu obespomoćenih građana u pravnom vakuumu tranzicije opljačkali, i zaveli svoju strahovladu, sa ciljem da cementiraju zauvek status quo. (EU zahteva zakonite privatizacije i poštovanje ljudskih prava). Alarmantno je da su se ukrstile krivulje rađanja i umiranja, svake godine je Srbija manja za jedan istinski grad.

Uzimajući u obzir ovakvo stanje u zemlji, postavlja se sasvim umesno pitanje: otkuda tako mali broj žalbi ovome Sudu?

Uvreženo je uverenje da je postupak pred ovim Sudom spor i krajnje neizvestan, da su procedure vrlo komplikovane. Ili se plaše „da tuže Srbiju”. Zvaničnici u medijima učestalo ističu da je svega nekoliko žalbi presuđeno u korist žalioca, pri tom uporno naglašavajući da su kriterijumi vrlo strogi, da za najmanju sitnicu predstavku odbace, da postupak traje dugo.
U ovakvim okolnostima, građani Srbije zaključuju, da bi se obraćanjem ovome sudu, samo zamajavali, gubili vreme, energiju i novac.

2. U 2013.godini bilo je 3.878 predstavki iz Sr­bije, od kojih su 3.685 pre presuđivanja proglašene neprihvatljivim, jer prema ovom Sudu, nisu ispunjavale elementarne propisane kriterijume. U toj godini samo 193 predstavke su bile presuđivane, kod kojih je u 23 ustanovljena povreda Evropske konvencije.

Ako je u zemlji ovakvo dobro poznato teško stanje, kako je onda moguće da Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, unapred odbacuje preko 95 % predstavki, kao neprihvatljive? I prihvata u 2013.godini kao opravdane, samo 23 predstavke?

Odgovor na ovo delikatno pitanje se nalazi u činjenicama, da su, sa jedne strane vrlo rigorozne procedure i preoštri kriterijumi prijemčivosti podnesaka. U isto vreme ogromna većina podnosioca predstavki su pravno neuki, nemaju novca da plate advokate.

Žalosno je da u Srbiji ima onih koji se pozivaju na izveštaje Evropskog suda u Strazburu kao dokaze da nisu u pravu svi oni koji tvrde, da u Srbiji ne funkcioniše u dovoljnoj meri pravna država.

Nažalost, umesto evropskog kursa Srbije, kroz reforme i usaglašavanje svog pravnog poretka sa evropskim, u praksi se od 2004. godine odvija suprotan proces, konzervira se zatečeno stanje.

Jasno je da Evropski sud ne bi mogao razrešiti milione osnovanih, ili neosnovanih, žalbi iz Srbije. Jer bi praktično bio pretrpan. A ovome Sudu se ne obraćaju samo građani Srbije, nego i iz drugih država. Ali je isto tako nesporna činjenica, da ne mo­že opstajati ovakva proizvoljna slika o pravnoj državi u Srbiji.

Naš narod je vekovima očekivao integraciju u Evropu. Naš narod, uprkos višedecenijske duše­gupke, je opstao sposoban za racionalan odgovor: očekuje od međunarodne zajednice podršku.

Lični slučaj

Dopisom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od 4. decembra 2014.godine, pozivajući se na član 35 Konvencije, podnosilac predstavke (autor ovoga teksta) je obavešten, da je njegova žalba ovom Sudu podneta 6. marta 2014.godine proglašena neprihvatljivom, jer je neosnovana, budući da nije bilo povreda njegovih ustavnih prava i odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima .

Autor ovoga teksta je ispunio uslove prihvatljivosti iz člana 35 Konvencije. Stav 1: iscrpeo je sve unutrašnje pravne lekove, u roku od šest meseci kada je doneta pravosnažna sudska odluka. Stav 2: predstavka nije: a. anonimna, ili. b. u suštini istovetna sa predstavkom koju je Sud već razmatrao, ili koja je već podneta nekoj drugoj me­đu­narodnoj instanci radi ispitivanja odnosno rešavanja. Stav 3: i očigledno ne predstavlja zlo­upo­trebu prava na predstavku.

Moglo bi se dakle pretpostaviti, budući da podnosilac žalbe ispunjava zahteve prihvatljivosti iz člana 35 Konvencije, Stavovi pod 1. i 2, da Sud pro­glašava njegovu predstavku neprihvatljivom, po članu 35 Konvencije, pozivajući se jedino na stav 3: da je predstavka nespojiva sa odredbama Konvencije očigledno neosnovana

Ukoliko se radi o klauzuli „nespojiva s odredbama Konvencije”, ispunjeni su propisani zahtevi Suda: ratione personae, kao i zahtevi ratione loci ,ratione temporis, ratione materiae.

Logički posmatrano moglo bi se zaključiti da je predstavka oglašena kao neprihvatljiva, pozivajući se isključivo na klauzulu „jer je očigledno neosnovana”, tj. „da je jasno, ili očigledno, da povreda prava iz Konvencije nije bilo”.

Da je očigledno da je povreda bilo i da žalba nije neosnovana vidi se i iz Rešenja o rehabilitaciji Višeg suda u Beogradu (Reh.br.82/10 od 14.12.2012. godine), u kome doslovce stoji: da je podnosilac predstavke žrtva zloglasne zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe, iako je bio duševno zdrav proglašen neuračunljivim, da je decenijama bio žrtva progona verbalnog delikta i nasilja iz političkih razloga, i da je iz istih razloga bio lišavan slobode, imovine i drugih građanskih prava. Organi tužilaštva su od 1975. godine, pa sve do pod­neska Sudu u Strazburu 6. marta 2014. godine, podnosiocu predstavke u kontinuitetu, u paketu, počinili preko dve stotine težih i teških delikata, i posledično prouzrokovanih šteta. A to su drastične povrede odredbi Konvencije Suda i protokola uz nju, što se vidi iz priloženih argumenata, dokaza, i izjava svedoka, u predstavci.

Pogotovo je ovakva odluka nezasnovana na činjeničnom stanju, uzimajući u obzir zasluge podnosioca predstavke, pohvale i priznanja koja je dobio od međunarodnih organizacija, njegova intelektualne ostvarenja i obrazovanje, njegove go­dine, zdravstveno, porodično i imovno stanje. Podnosilac predstavke je dugi niz godina bio podr­žavan od EEZ (sada EU), uključujući i pojedine države članice Evropskog saveta, od strane OUN, Uneska, Amnesti Internešenel, i drugih organizacija, od vlada pojedinih zapadnih država, koji su se za njega zauzimali kod Vlade Jugoslavije, kao žrtvu flagrantnih kršenja prava iz Evropske konvencije o ljudskim pravima , i davali mu pohvale i priznanja kao zapaženom borcu za implementaciju ljudskih prava i integraciju Jugo­slavije u Evropsku zajednicu. On je osnovao 1. marta 1975. godine prvi jugoslovenski neformalni odbor za ljudska prava, koji se pretvorio u Pokret za zaštitu ljudskih prava, i inspirisao i mnoge druge da pođu njegovim primerom, 1980-ih godina je stavio na dnevni red zloupotrebu psihijatrije u političke svrhe u Jugoslaviji. Podnosilac predstavke sada ima 78 godina, krhkog je zdravlja, prima vrlo skromnu penziju.

Odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da je predstavka neprihvatljiva, da povreda Konvencije nije bilo- nije zasnovana na argumentima.

Autor ovoga teksta poznaje više žalioca ovome Sudu, čije su predstavke u sličnim okolnostima odbijene. Da li je logično da je u 2013.godini samo u 23 žalbe ustanovljena povreda Evropske konvencije?. Dok Srbija u isto vreme kopni u raljama svakojakih mafijaša i tajkuna.

Moglo bi se sa pravom zapitati: da li Evropski sud za ljudska prava u Strazburu podstiče vladavinu prava u Srbiji?

Tomislav Krsmanović

     
1. jul - 31. avgust 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015