POLITIČKA ELITA I NAROD

Srbija je i dalje zatvoreno društvo okrenuto tradiciji, plemenskim totemima, veri, krvnim odnosima iako na prvi pogled izgleda kao modernizovano društvo

Politička elita u Srbiji je upala u takav kon­for­mizam da skoro neće iz njega izaći. Deca neka­dašnjih komunista su ili pobegla iz zemlje ili na­sledila političke titule i funkcije. Taj najviši sloj koji radi samo u interesu svog džepa i daljeg ostan­ka na vrhu vladajuće klase ne brine apsolutno ni za šta. Oni rade isključivo za sebe i svoju familiju.

Srbija je i dalje zatvoreno društvo okrenuto tra­diciji, plemenskim totemima, veri, krvnim odnosima iako na prvi pogled izgleda kao modernizovano društvo. Taj privid modernizma se ogleda u zapad­njačkim medijima koji forsiraju takav simulakrum. Međutim društvo je samo naizgled savremeno. Čim se izađe van prestonice vlada totalni očaj i prizori sa sredine XX veka.

Moderna politička elita je nastavila posao nekadašnjih socijalističkih kraljeva funkcionera, jagnjećih brigada, sa primesama američkog totalitarnog ekonomskog modela akvizicije. Politička elita je mešavina onog totemskog, nasilno ba­kan­skog i pozapadnjačenog japi biznismena. Oni su stvorili, tačnije nasledili, socijalističke ali i milo­ševićevske desničarske mehanizme cenzure, sme­njivanja nepodobnih i podsticanje niže obrazovanih i niže intelektualnih na najviše pozicije na vlasti. Jer političkoj eliti ne treba konkurencija ni u kak­vom smislu.

Svi ostali daleko ispod ove sa Zapada plaćene elite, ostavljeni su na nemilost monopola u svakoj privrednoj grani. Politička elita praši sa neba kem­trejlovima, prodaje GMO hranu, truje vodovode kao u Pančevu kancerogenim materijama ili je pak usled nesposobnosti lokalnih vlasti voda bakteriološki i fiziološki biva neispravna u mnogim opštinama. Oni koji su zaposleni i bliži eliti imaju šansu da prežive, dok oni bez prihoda su jednostavno puki balast koji je pušten da umre usred „izobilja” svega što kapitalizam stvara.

Masa sa dna piramide je još uvek u šoku i zbu­njena masivnošću piramide koja se uzdiže iznad njih. Oni manje upućeni u geopolitiku započinju privatne biznise koji ubrzo propadaju, zato i toliki broj samoubistava preduzetnika. Drugi započinju sa lancima preprodaje koji takođe propadaju jer dolaze još veći lanci supermarketa iz inostranstva (Merkator, Idea, Delhaize...). Proizvodnja je obes­mišljena uvozom škart robe iz Kine ili subvencionisanom hranom iz EU ili neke zemlje Trećeg sveta. Poljoprivreda propada zbog uvoza poljo­privrednih proizvoda dok politička elita profitira iz toga.

Zatim se pokušava otići u inostranstvo ali tamo te čeka još veće robovlasništvo bilo u radu na brodu, u avionu, na Bliskom istoku ili u Americi. Korporativni kapitalizam  nema milosti. A masa pokušava kao pacov u lavirintu da pronađe izlaz.

Bežanje mladih i sposobnih iz Srbije, kuraži političku elitu da još više radi radi u interesu krupnog kapitala. Svako traži lak i bezbolan izlaz iz krize ali njega nema. Izlaz se mora napraviti samo rušenjem političke elite. Ali za to srpska masa još nije sazrela. Ideje, kritika, pokreti, lično shvatanje i kolektivno, daleko su od jasnog cilja kako izaći iz krize. Kriza je postala sastavni deo miliona porodica, a nemanje - način života. Izlaz se štaviše ni ne traži već samo olakšavanje bolova. Čini se da nikoga nije briga čak ni za sebe kamoli za opšte dobro. Čekaju se plaćene demonstracije i plaćeni glasovi jer bez deset evra niko iz mase neće ustati protiv političke elite čak ni za svoj opstanak.

Đorđe Štefan