Početna stana
 
 
 
   

Sterijino pozorje 2015.

TEKST KAO PREDLOŽAK

Mada su mišljenja o kvalitetu ovogodišnjeg Sterijinog pozorja veoma različita, svi se slažu da su ovogodišnje izdanje našeg najznačajnijeg pozorišnog festivala obeležili reditelji i njihova praksa da svako dramsko štivo primere današnjim prilikama

Besedeći prigodom otvaranja Sterijinog pozorja, bard Predrag Ejdus je naglasio da živimo u vremenu ekonomske depresije koja je dovela do posrnuća, beznađa i dezorijentacije ljudi. Međutim, siva svakodnevica je, sudeći po našem najznačajnijem pozorišnom Festivalu, inspirisala redi­telje; bili su glavni akteri preuzimajući na sebe i punu odgovornost za konačni epilog predstave. Defi­nitivno, ovo je vreme reditelja, a naši su i ovoga puta pokazali maštovitost i inovativnost kakva se ređe viđa i na evropskoj umetničkoj sceni. Ostali učesnici pozorišne čarolije se, kako ne bi ostali marginalni, moraju prilagoditi rediteljskoj viziji. Mladima je lakše; Filip Vujošević, dramski pisac alternativnog izraza, ističe da se pre početka pisanja usaglasi sa rediteljem i producentom oko glavne ideje, a svaku etapu procesa pisanja sagledava, u određenoj meri i koriguje, dramaturg.

Fasbinderovska atmosfera

Polazni tekst je tek predložak za predstavu, u izvedbi često toliko promenjen da ostane jedino osnova radnje i simbolike. Tako je bilo i sa prvom festivalskom predstavom „Providencom“ u režiji Egona Savina i produkciji Dramskog centra Tivat. Samo je atmosfera melanholije sa razarajućom dosadom ukazivala da nije u pitanju nova drama, već pobokeljeni Čehovljev „Ujka Vanja.“ Savin i dramaturg Stevan Koprivica su u prvi plan istakli figura lažnog autoriteta - porodičnog despota, čoveka koji zloupotrebljava one koji ga vole, a de­strukcija je podstaknuta i izolacijom sredine. U tom smislu, Boka, ograničena tmurnim brdima sa tri i beskrajnim morem sa četvrte strane, je idelna loka­cija dešavanja. Uvodeći u predstavu od aktera ne-primećeni zvuk bombardera, kao najave dola­ze­ćeg fažizma i italijanske okupacije, reditelj ukazuje i na ograničenost percepcije u zajednicama zagle­dane samo u sebe. Savin je išao do kraja; u atmosferi razaranja strada sve, ljubavi, prijateljstva, poslovi, nadanja, ali najviše privatan, intiman život.

Snežana Trišić je na Pozorju imala dve za­pažene predstave, „Kazimir i Karolina“ Ateljea 212 i „Mister dolar“ Narodnog pozorišta iz Subotice.

Popularni beogradski teatar Edena fon Horvata, apatrida nemačkog jezika, mađarskog držav­ljan­stva, rođenog u Rijeci, koji je jedno vreme živeo i u Begradu, rado izvodi i Trišićčeva mu je pristupila studiozno, u čemu su je precizno sledili scenograf Darko Nedeljković i kostimograf Maja Mirković. Smeštena na lumperaju Oktobefest, priča odiše sivilom i degradacijom 30- tih godina. Dočarano je opšte posrnuće, lako skliznuće u nedostojno i društveno žigosano ponašanje. Novac oblikuje konstituciju svakog pojedinca, predočavaju fon Horvat, Trišićeva i Atelje 212, toliko uverljivo da je žiri Sterijinog pozorja ovom činodejstvuju fasbinderovske atmosfere dodelio čak šest nagrada, za režiju, za predstavu kao celinu, scenografiju, kostomografiju i dve glumačke, Jeleni Đokić i Katarini Žutić.

Čerečenje partokratije

Ovakvom odlukom je skrajnuta druga Trišićeva predstava, „Mister dolar“. Rediteljka i dramaturg Dimitrije Kokanov su dopisivanjem i sažimanem izvornog teksta Nušićevo delo stavili u savremeni kontekst i postavili pitanje oko čega se okuplja današnja elita, šta je koheziono tkivo koje povezuje „uspešne u tranzicionoj buri“. Predstava Narod­nog pozorišta iz Subotice raskrinkava interesnu strukturu stranke kao sociološko- političke institucije. Brehtovskim songovima se dodatno vivsekcira partokratija u nastajanju, a i dinimazira predstava. Preispituje se potreba pojedinca da pripada partiji i dovodi u vezu sa idolopoklonstvom novcu. Epizoda uvođenja bogatog šeika je u funkciji uticaja kapitala na raspad privatnog, intimnog života kada opšta trka za novcem, potiskujući sve druge sadržaje, postaje opsesivni smisao života.

Publika je najvišom ocenom, 4,86, vrednovala predstavu „Doktor Nušić“ u režiji Kokana Mladenovića i zajedničkom izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora i Kruševačkog pozorišta. Držeći se motiva iz Nušičevih drama, najviše „Dr“, reditelj iz Niša je dopisivanjemi preveo tekst u savremeni trenutak, direktno se fokusirajući na u nas odomaćenu praksu kupovine diploma. Naravno, u širem kontekstu se vidi tok i logika posrnuća koje počinju ignorisanjem sistema vrednosti. Ekipa glumaca iz dve varoši unutrašnjosti, udaljenih od prestonice, živom igrom punoj songova brehtovske jetkosti sto minuta drži tenziju i pokazuje da Nušić nije lokalni komedijant kakvim smo ga decenijama posmatrali, već pisac čije drame imaju mnogo veći potencijal i lako se prevode u aktuleni trenutak. Žiri Okruglog stola kritike je ovu predstavu proglasio naboljom i time ukazao da je ovogodišnje Pozorje bilo moguće vrednovati i bitno drugačije nego što je oficijelno odlučeno.

Alterativni iskorak

Ostala je dilema nije li nagrada za inovativnost u režiji izmakla Zlatku Pakoviću čije predavanje- performans „Ibzen po Brehtu“ ogoljuje aktuelni kapitalizam kao uzročnika tranzicionog osiroma­šenja radničke i srednje klase, baš kao što je uzročnik i propasti Ibzenovog doktora Stokmana. Alternativni scenski izraz se u nas često, sa razlogom, vezuje za Bitef teatar; ovoga puta mlada autorska ekipa nije uspela da težak i višeslojan dramski tekst „Život stoji, život ide dalje“ publici predstavi razumljivim. Htelo se previše, otvoriti pitanje uticaja sponzorskih zahteva, dometa dokumentarnosti u pozorištu, pozicije glumaca kada „valja napraviti pitu od ničega“.., ali, sve je ostalo za­maskirano. U potpunosti je izostala komunikacija sa gledalištem. Ipak, ocena publike 2,47 poka­zuje da među gledaocima i dalje ima onih koji od igrokaza očekuju samo puku zabavu, bez spremnosti da se o predstavi promišlja.

„Hotel Kosovo“ je predstava o nevoljama (Srba) povratnika u rodni kraj, „Dok nas smrt ne razdvoji“ je nastala iz dečje radionice Mire Furlan, od „Zmajeubice“ se očekivalo više; Mileni Mar­ković je pripala nagrada za najbolji novu dramu, ali rediteljka Iva Milošević i ansambl JDP su dosegli tek prosek.

Živan Lazić

Novo čitanje klasika

U pratećem programu smo videli kako danas o okruženju čitaju svoju klasičnu baštinu, u Sloveniji Cankarevog "Kralja Betajnove", u Hrvatskoj Krležne drame "Krsitofer Kolumbo" i "Vučjak". Poređenje sa ovdašnjim čitanjem Nušića se nameće i ide u prilog i našem klasiku i našim (mladim) rediteljima. Obe sterijanske predstave, "Doktor Nušić" i "Mister dolar", ne samo što su dinamičnije, duhovitije, već su i aktuelnije i dublje zadiru u korene destrukcije.
     
1. jul - 31. avgust 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015