PRAVDA U RUKAMA IZVRŠNE VLASTI
Društvena retorika zaokupirana je temom vladavine prava, kao najboljim sredstvom za ostvarenje pravde kao ideala prava. A pravda je vrednost, jedna od temeljnih, u našoj težnji prema opštem dobru i u traganju za srećom. Retorika je i opravdana, s obzirom da je za nama ostao sistem društvenih odnosa koji je na ovu vrednost gledao kroz svoju prizmu i obezbeđivao je u ideološkom smislu-pravedno je sve ono što je u skladu sa interesom revolucije.
Radonja Dubljević

OTUŽNI ZVUCI POLITIČKOG KARUSELA
Na društvenim mrežama su učestali komentari u kojima autori upozoravaju da je u Srbiji definitivno zavladao apsolutizam. Navode se suspendovana ljudska prava, ograničavanje svih vrsta sloboda i pojačan teror nad neistomišljenicima. Uporedo sa ovim alarmantnim upozorenjima veliki broj korisnika mreža zabavlja se komentarima i analizama obraćanja Ivice Dačića argentinskim zvaničnicima u Buenos Ajresu.
Dragica Stanojlović

DEMON SLOBODE
Tog petka, 12. decembra 2014. godine, „Kikindske”, broj 838, nisu se pojavile na kioscima. „Petak kao da mi nije petak bez Kikindskih”, rekla je žena pred kioskom trafikantkinji, koja se u potpunosti saglasila. Nedeljne novine koje su od 1998. postale brend Kikinde – nisu se pojavile zbog poreza.
Gordana Perunović Fijat

DVA KAPOA
Jedan skorašnji film odgledan u Kinoteci pobuđuje na razmišljanje. Reč je o ostvarenju Vatroslava Mimice Hranjenik, snimljen 1970. godine. Grupa logoraša iz iste barake živi u nesnosnim uslovima zbog maltretiranja kapoa Gustija. Kapoi su takođe zatvorenici ali sa privilegijom da se hrane bolje, ne rade i zapovedaju odnosno biju.
Nenad Ž. Petrović

NAJNIŽE PLATE U JAVNOM SEKTORU
Više od mesec dana traje štrajk prosvetnih radnika zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Pored advokata čiji protest traje već tri meseca, štrajk prosvetara pokazuje da su dva stuba pravne demokratske države kakva je Srbija počeli da se urušavaju pod teretom „reformi“ koje se upravo sprovode.
Vera Vujošević

SLOBODAR, ANTIFAŠISTA, INTELEKTUALAC
Mirko Tepavac (1922-2014) – čovek nesvakidašnje biografije
Pod tom egidom „Izazovi Mirka Tepavca“ –  je Evropski pokret u Srbiji 4. decembra odao poštu Mirku Tepavcu (preminulom 28. avgusta 2014), svom nekadašnjem predsedniku, čoveku nesvakidašnje biografije, koji je proživeo ustaško mučenje, politički uspon mudrog diplomate i pad, izolaciju i povratak u javnost koja mu je uzvratila nepodeljenim uvažavanjem.
O.R.

POSTOJI JEDNA VARNICA
Deseta godišnjica Pokreta ,,Novi optimizam" obeležena je 10. decembra u zrenjaninskom Pozorišnom klubu ,,Zeleno zvono" i svečanom dodelom nagrade ,,Dobar primer Novog optimizma", koja se već 5 godina dodeljuje na Međunarodni dan ljudskih prava.
I.G.

Godina opravdanog bunta potlačenih!
Žestoke građanske demonstracije započete početkom februara u Tuzli, protiv mafiokratske i nasilničke vlasti, proširile su se većim dijelom Bosne i Hercegovine. Prvobitni žestoki bunt vlastodršci su zaustavili, ali demonstracije su nastavljene u manjem obimu i traju širom države još i danas.
Vehid Jahić

Stopiran „Južni tok”
Posle dugih natezanja sa Evropskom unijom oko pravnih pravila po kojima bi funkcionisao potencijalni gasovod „Južni tok“, Vladimir Putin je presekao Gordijev čvor: gasne spojnice ruskih izvorišta i korisnika u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi neće biti, bar ne po projektovanoj trasi, od podstanice Beregovoje kod gradića Adnape na ruskoj obali Crnog mora do skladišta Baumgarten u Austriji.
Živan Lazić

Krstulovići - Tragom jedne tragedije
U protekle tri godine objavljeni su, nakon više decenija odlaganja, memoari Vicka Krstulovića, legende dalmatinskih partizana, i dokumenti o njegovom najstarijem sinu Maksimu, saborcu i slikaru. Knjige je priredio najmlađi sin, Đordano-Vladimir a izdao beogradski Mostart u saradnji s izdavačima iz Sarajeva i Zagreba. Nerazjašnjene smrti, oca u Splitu (1988) i sina u Londonu (1974), koje se ovde pominju ukazuju na zamršene puteve stradanja, ali u ovom tekstu neću poći putem izostale policijske istrage, nego me zanima istraživanje životnih puteva aktera u dužem, širem i dubljem istorijskom kontekstu, oslanjajući se na raspoloživa saznanja.
Nebojša Popov

IZAĆI IZ ZAČARANOG POLITIKANTSKOG KRUGA
Svi opozicioni modeli oprobali su se u političkoj praksi Srbije od početka višestranačkog sistema. Dugogodišnja opozicija je došla na vlast da bi je posle jedne decenije izgubila od opozicije koja je prethodno bila vlast. U međuvremenu su isprobane i razne koalicione kombinacije i kohabitacije u svim varijantama, pa i onim apsurdnim gde su se najljući neprijatelji našli pod istim vladinim krovom.
Dragan Stojković

Čudnovata iskušenja Galimantijašablebećka
Akademik Bećković je jedan od retkih akademika koji su kritikovali još od 1991. godine Slobodana Miloševića. Npr. „Srpska vojska je zauzela Skadar i Jedrene, a ova ne može Borovo Selo i Tenje.“ (Vreme, 2. 12. 1991.) Tokom njegovog režima učestvovao je u brojnim protestnim skupovima... Tako piše u Wikipedijama, i drugim pisanim dokumentima, a kakav je bio njegov otpor  Miloševićevom režimu odista, to znaju najbolje oni koji su obeležili granice bećkovićevske Srbije  novim grobovima.
Predrag Čudić

VERISTIČKO PRIKAZIVANJE  SRPSKOG DRUŠTVA
Intervju sa Igorom Marojevićem
Sadržaj ovog pojma (kao i ostalih) nije statičan, jednom zauvije dat, već je podložan promjenama, prolazi kroz razne stupnjeve.
Tri su bitna elementa koja čine sadržaj pojma kompetencija: znanje, objektivnost i odgovornost. Njihovom dosljednom primjenom stiče se povjerenje.
Domagoj Petrović

Sunovrat „američkog sna“
Krećući se u svojoj analizi na širokom planu „svetskog društva“ Noam Čomski se u poznatoj knjizi Neuspele države (kod nas svojevremeno objavljene u izdanju Rubikona iz Novog Sada i Beoknjkige iz Beograda, još 2001. godine) bavi pretnjom za opstanak vrste, navodeći posledice nuklearnog rata, ekološke kataklizme i politiku vlade vodeće svetske sile, koja dovodi do povećanja katastrofa širokog dijapazona. 
Zagorka Golubović

Ženski narativ ili „Ženska platforma“
„Ženska platforma za razvoj Srbije od 2014. do 2020“ je naziv nedavno održanog skupa na Paliću, na kome su stotinak žena (uz neizbežno prisustvo i muških saveznika), istaknutih političarki, aktivistkinja, sindikalki, stručnjakinja iz raznih oblasti, kao i onih koji su zaposlene u svim trenutno postojećim instucijama za rodnu ravnopravnost i međunarodnim organizacijama, nastavile priču započetu na prethodna dva Palića (održana 2000. i 2006. godine).
Zorica Mršević

FETVA
Reč, baš u ovom obliku, odavno je ušla u naš jezik, i to preko Turaka (u  18 veku pominje se fetfa, i Vuk Karadžić zna za vetmu, kao i narodna pesma), da bi danas (posredstvom zapadnih medija), nepotrebno bio prihvaćen njen arapski oblik fatva (fatwa).
Olga Zirojević

VREME ZARĐALE KAŠIKE
Karikatura je poseban oblik likovne umetnosti koji, u širem smislu, pripada domenu komedije i komičnog. Ona označava prenaglašen i iskrivljen prikaz društvenih i političkih zbivanja, ostvaren jednostavnim sredstvima: olovkom, mastilom ili tušem.
Ljubiša Vujošević

Paradoksalna snaga Angele Merkel
Danas se nemačka kancelarka Angela Merkel oseća slobodnom da otvoreno i čak oštro kritikuje sve moćne narode sa kojima ima posla. A oni i dalje pokušavaju da joj se dodvore. Ona ima neverovatno veliku podršku u nemačkim anketama i, naizgled, i u svetskom javnom mnenju. Ipak, ništa u njenom poreklu ne navodi na očekivanje ovog izuzetnog pokazivanja snage, njene lično, a kroz nju i Nemačke kao nacije. Ovo je paradoks koji traži da se objasni.
Imanuel Volerstin

Sad ili nikad: da u 2015 bude više socijalne, a manje Evrope
Grubo rečeno: Evropa, tačnije,  Evropska unija, sada već decenijama ,  nije se pokazala kao socijalna. Unija štiti interese poslodavaca i mandarina iz Brisela i 27 drugih glavnih gradova. U osnovi, ova vrsta integracije nije u interesu radnika, sindikata, potrošača i tako dalje. Po trenutnom stanju stvari, više Evrope znači manje društvene kohezije. Stoga bi  dezintegracija  mogla biti u interesu radnika, bar donekle.
Johanes Švajgofer

Prilog propitivanju odgovornosti elita
Knjiga Božidara Jakšića pod više nego indikativnim naslovom Smutna vremena (koja se sastoji od 26 većim dijelom ranije objavljenih rasprava i članaka, te ponekog pisma) prvenstveno je knjiga o elitama i njihovoj odgovornosti za transformaciju građana/ki u podaničku masu.
Lino Veljak

Lucidnost  uočavanja i nesputane slikovnosti
Zbirka priča Igora Marojevića sa gornjim naslovom  doživela je pet izdanja što je za naše prilike svojstveno samo lakim tzv. estradnim piscima i novokomponovanim „spisateljicama“ u liku kak­ve zgodnjikave TV voditeljke sa  romanom mirjamovski zaslađenim.  Igor Marojević, pak, spada u red naših najboljih pisaca srednje generacije a ipak je doživeo da mu nakon nekoliko zrelih i visokokvalitetnih  romana, ove naizgled jednostavne i pitkim jezikom ispričane priče budu ­ma­­sovno čitane poput zabavnih bestselera. Pa da li je  i tu reč o  lakoj, zabavnoj, prozi?
Zlatoje Martinov

FUTUR
Vesko Ivanović : Vapaji iz rupe
U Srbiji je bolje nego u Titovoj Jugi, dok sa vlastelinima svetskim igram
bugi vugi. Danonoćno radim na Srpskom futuru, do kad će raja dobijati
po turu, od izvršitelja raznih i uterivača, koji se latiše zelenaškog mača.
Izabrao i uredio: Zlatoje Martinov

Poštovani pretplatnici!
Protekla godina bila je izuzetno teška za sve štampane medije, za Republiku posebno. Kao što je poznato mi nismo komercijalni medij pa je opstanak našeg lista svih ovih godina uglavnom bio vezan za projekte koje realizujemo i koji su u skladu sa našom uređivačkom politikom, kao i za pretplatu i dobrovoljnu pomoć vas, naših čitalaca.

Koraksić za opismenjavanje
Moguće je da iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine “curi” ili je slučaj Drecun vs Vekarić (i obrnuto) plod slučajnosti, tek poslanik svemoćne Srpske napredne stranke Milovan Drecun ustvrdio je u Skupštini da je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ustoličen nezakonito. Vekarić nije oćutao i bivšem ratnom izveštaču i komentatoru Državne Trućaonice, obraćajući se više narodu, poručio da je poslanik Milovan Drecun optužbe na njegov račun izneo “jer je kao nekadašnji ratni izveštač jedan od osumnjičenih u predmetu ‘Mediji’”.
Dragan Banjac