Početna stana
 
 
 
   

Štrajk prosvetnih radnika

NAJNIŽE PLATE U JAVNOM SEKTORU

Prosvetni radnici imaju najmanje plate u odnosu na druge budžetske korisnike jer im nisu povećavane punih pet godina. Smanjenje od 10 posto dodatno je umanjilo ionako ponižavajuće mala primanja.

Vera Vujošević

Više od mesec dana traje štrajk prosvetnih radnika zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Pored advokata čiji protest traje već tri meseca, štrajk prosvetara pokazuje da su dva stuba pravne demokratske države kakva je Srbija počeli da se urušavaju pod teretom „reformi“ koje se upravo sprovode.

Zašto štrajk u prosveti?

Zahtev MMF-a da se smanji javna potrošnja u ustanovama koje se finansiraju iz državnog budžeta za 10 do 25 posto značio je da se svim budžetskim korisnicima, u koje spada i prosveta, smanje plate. Tu nastaje problem. Prosvetni radnici imaju najmanje plate u odnosu na druge budžetske korisnike jer im nisu povećavane punih 5 godina. Smanjenje od 10 posto dodatno je umanjilo ionako ponižavajuće mala primanja. U odnosu na ostale budžetske korisnike sa istom školskom spremom razlika u platama varira nekoliko puta. Na zahtev četiri reprezentativna sindikata prosvete da se nastavnici i profesori izuzmu od ove vladine mere odgovor predsednika vlade, ministra finansija i ministra prosvete bio je da to nije moguće jer mora da se štedi i da u budžetu nema para.

Uslovi

Pored zahteva sindikata da se prosveta izuzme od smanjenja plata za 10 posto zahtev je i da se oroči period u kojem će biti donet Zakom o platnim razredima za ceo javni sektor i da se u izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja ne uvedu otvoreni konkursi sve dok se ne popune radna mesta onima koji su u tom momentu viškovi. Pregovori o posebnom kolektivnom ugovoru su takođe sporni iako je vreme starih gotovo isteklo.

Sindikati

Sindikati su po definiciji onoliko slobodni koliko su hrabri i promišljeni da uđu u borbu za stvaranje fronta koji će se suprotstaviti svemu što stoji na putu boljitka radništva u okviru datog socijalnog, ekonomskog i političkog sistema. Sa druge strane, ideološki aparat diktature kapitala se trudi da održi parcijalnost socijalne borbe i prikaže je kontraproduktivnom. Četiri sindikata prosvete stala su na stanovnište da u znak skretanja pažnje na bedan položaj zaposlenih u prosveti škole skrate časove na 30 minuta i počnu pregovore sa Vladom. U ovaj oblik legalnog štrajka u početku je ušlo 1100 škola u Srbiji. Smatrajući da ovaj vid borbe nije legalan, Vlada i ministarstva zapretila su otpuštanjem uz pomoć direktora škola, nadoknadom časova i smanjenjem plata za one časove koji nisu održani. Po rečima ministra prosvete, u ovom momentu jedino može biti oformljena radna grupa koja će sa predstavnicima sva četiri sindikata početi pregovore o izmeni spornog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i o potpisivanju posebnog kolektivnog ugovora dok o Zakonu o platnim razredima, koji je suština problema, nema ni reči, osim da je njegova izrada u planu.

Stanje stvari

Posle pet nedelja štrajka prosvetnih radnika nema gotovo nikakvog pomaka u pregovorima sindikalnih predstavnika i Vlade. Zato su sindikati odlučili da 22. decembra škole stupe u generalni štrajk jednodnevnom obustavom nas- ­tave. Drugi predlog je da se polugodište ne završi i ocene ne zavedu i da se u ovaj proces uključe sve škole i gimnazije na teritoriji cele Srbije. Ovom pozivu su se do sada odazvali zaposleni Gimnazije u Priboju i Ekonomske škole u Velikoj Plani. Prema rečima predstavnika Foruma beogradskih gimnazija, štrajku se priključila i Prva beogradska gimnazija. Posle ove obustave novi protest je zakazan za 26. januar uz stalne pregovore sa relevantnim sagovornicima.

Profesori i nastavnici

Među nastavnim kadrom mišljenja su podeljena. Jedni su za skraćenje časova, dok drugi nisu, pa u nekim školama zvono zvoni dva puta, posle 30 i 45 minuta.U manjem broju škola nastava je potpuno obustavljena, dok u najvećem broju škola, preko sedamdeset posto, časovi traju po 30 minuta. Paradoksalno je da su veliko smanjenje plata, koje su pored ovih 10 posto dodatno umanjene za još 0,4 posto po godini staža neprovedenoj u školi, neki profesori mirno prihvatili komentarom da to i nije mnogo jer tako mora da bude zbog štednje. Takvih nije mnogo i reč je o onima koji imaju dodatne prihode od privatnih časova.

Učenici

Anketa sprovedena među učenicima jedne beogradske srednje škole pokazala je njihovu ne baš veliku zainteresovanost i znanje o štrajku. Reč je o učenicima treće godine, starosti od 16 do 18 godina. Štrajk doživljavaju kao mogućnost da gube časove ili da im nastava kraće traje. Profesorske plate većina doživljava kao normalne u situaciji velike ne­­zaposlenosti u zemlji i roditelja od kojih su neki ostali bez posla. Mnogo veću zainteresovanost pokazuju za uslove rada u školi. Na pitanje šta bi promenili u školi odgovori su bili prilično konformistički. Sledeći bi mogli biti suma najčešćih: Promenila bih zelene table, bilo bi mnogo čistije i lepše obrisati belu tablu. Pomerio bih početak prve smene na 8h. Stavio bih više utičnica da možemo da punimo mobilne telefone. Promenila bih pokvarene prozore i vrata bez kvaka, i to što na spratu postoji samo jedna kabina u ženskom WC-u, pa na malom odmoru čeka nas deset. Stavila bih pločice i novu šolju. O profesorima, predmetima i kvalitetu nastave mišljenja su ujednačena. Neki bi promenili profesorku engleskog, neki profesorku matematike. Profesore neću komentarisati, kod svakoga bih nešto promenila ili pohvalila, ali, sve u svemu, oni samo rade svoj posao i nisu nam krivi što ne učimo. Na nama je veći deo krivice. Neki profesori su previše ogorčeni, histerični i drski. Od 215 ispitanih učenika, 195 bi promenilo zelene zavese sa prozora, jer „nismo u zatvoru“, uveli bi lift, okrečili učionice u jarke boje i izdvojili jednu prostoriju za pušenje. Najviše im nedostaje fiskulturna sala. Neki ne bi menjali ništa jer su zadovoljni školom. Gospodo iz ministarstava i roditelji, šta mislite ko je tu ugrožen?

Foto: V. Vujošević

     
1. januar - 28. februar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2014