Početna stana
 
 
 
   

 

Koraksić za opismenjavanje

Dragan Banjac

Moguće je da iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine “curi” ili je slučaj Drecun vs Vekarić (i obrnuto) plod slučajnosti, tek poslanik svemoćne Srpske napredne stranke Milovan Drecun ustvrdio je u Skupštini da je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ustoličen nezakonito. Vekarić nije oćutao i bivšem ratnom izveštaču i komentatoru Državne Trućaonice, obraćajući se više narodu, poručio da je poslanik Milovan Drecun optužbe na njegov račun izneo “jer je kao nekadašnji ratni izveštač jedan od osumnjičenih u predmetu ‘Mediji’”. Zamenik Vladimira Vukčevića pojašnjava da se očigledno radi o zloj nameri i kampanji zbog predmeta “Mediji” - “Štrpci”, “Bratunac”, “Istok”, “Srebrenica”“ i “Braća Bitići”. Ono što je Vekarić posle rekao “radimo ozbiljne predmete o kojima će javnost brzo čuti” i “ovakvo iznošenje neistina je jedan od načina da se ugrozi samostalnost Tužilaštva” više je politika nego struka, a i sam zna da je navođenom Drecunu, ipak, dao previše značaja u eventualnoj krivici, što bi više pasalo nekolicini “krupnijih riba” iz bivšeg državnog političko-vojnog-policijskog vrha.
A te krupne ribe izmigoljile su Vekariću i Vukčeviću, i njihovom Tužilaštvu jer, prema podacima Fonda za humanitarno pravo (“Deset godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji – konture pravde”), “jurili su male zarad sticanja legitimnosti u očima javnosti” i rezultati Tužilaštva u konačnici mogli bi naličiti bilansu nekadašnjeg Saveta za borbu protiv korupcije časne Verice Barać, koji je zakočio osnivač, srpska vlada.
Je li Drecun u pravu ili nije pokazaće stari dobri sudija – vreme. Što se Bruna Vekarića tiče i njegovog tužakanja u najavi, nije li posle tolikih godina nečinjenja po pitanju medijskih grešnika Vekarićeva najava narodu da će brzo čuti neke bitne stvari, zapravo, sejanje magle. Zloće valja tražiti u ranom postmiloševićevskom periodu, u grupaciji koja je zagospodarila posle Slobe, kada su medijske i ostale hulje posle njihove “petooktobarske revolucije” strahovale samo tri dana, kako je govorio valjda Nebojša Čović. Šestog oktobra plašile su se za poziciju, sedmog za glavu, osmog za stečeno/pokradeno, a devetog oktobra su hulje i lopuže odahnule.
Drecun (1957, Vranje) je novinarsku karijeru započeo u listu “Narodna armija”, posle se domogao RTS, gde se istakao na teme Kosova i NATO bombardovanja (među prvih osam odlikovan “Ordenom za hrabrost!”?!). Bio je istaknuti član Socijalističke partije Srbije, osnovao stranku (Preporod Srbije), na predsedničkim izborima 2004. dobija 0,54 odsto glasova birača. Da li zbog ideologije ili dobrog zaklona, ovaj  novinar-patriota juna 2011. prilazi Šešeljevim otpadnicima. Političke prevrtljivce u Srbiji zovu i golubovi prevrtači, a mnogi greše kada takve pitaju “u kojoj si sad partiji”, pogrešno misleći da će da im od srama izgori obraz. Neće, i svi su se već sklonili u zavetrinu u kojoj do njih ne bi mogla da dopre eventualna i zakasnela lustracija. Umesto njih ceh su platili malobrojni koji su držali i do obraza i do zanata. Srbija misli da se suočila sa prošlošću i nakon godina poricanja sada je na sceni relativizacija. 
Vekarić je, očito, mečku plašio rešetom.

Iz Evrope stižu dodatni uslovi koji nišane u “srce Srbije”, a vođstvo se uporno zalaže za dve, ispostaviće se, prilično nepomirljive opcije – i Kosovo i Evropska unija. Još februara 2012. godine, četiri godine nakon što je Skupština Kosova (17. februara 2008) proglasila nezavisnost, tadašnji srpski predsednik Boris Tadić rekao je da je politika i Evropa i Kosovo, za koju je dobio podršku građana Srbije, “potvrđena kao jedina realna politika koja donosi rezultate, obezbeđuje evropsku budućnost Srbije i čuva naše nacionalne interese”.
Danas naročito zvuči čemerno i kao koještarija Tadićeva tvrdnja kako je “politika ‘i Evropa i Kosovo’... prošla istorijski test”... Još rđavije odzvanjaju reči Vojislava Koštunice koji je nakon proglašenja kosovske nezavisnosti govorio da Srbija jedinstvenom državnom i nacionalnom politikom mora da obezbedi siguran i normalan život "za sve građane Kosova i Metohije (KiM) koji poštuju državu Srbiju", a njegov tada najbliži saradnik, Slobodan Samardžić s pozicije ministra za KiM da će država Srbija još intenzivnije funkcionisati na Kosovu, prvenstveno zbog davanja podrške “Srbima i drugim građanima KiM koji su lojalni Srbiji”. Hrpa je “kapitalnih” poteza srpske vlasti nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Dan kasnije Vlada Srbije podnela je krivične prijave protiv Hašima Tačija, Fatmira Sejdiua i Jakupa Krasnićija i - zbog osnivanja lažne države na srpskom državnom prostoru - optužila ih za veleizdaju. Tri nedelje kasnije (8. marta) Vojislav Koštunica zbog podeljenosti koalicije oko Kosova podnosi ostavku.
U davnašnjem razgovoru Azem Vlasi mi je rekao da će dete (Kosovo) zbog mnogo “babica” morati da bude – kilavo. Nikad nije sporio da je Kosovo i srpsko, ali drži da je je za Srbiju izgubljeno lošim potezima, nemarom i represijom režima prema Albancima. I Momčilo Trajković, zanimljivi politički buntovnik imao je realniji pogled na kosovsku krizu od vlasti. Pripremajući Trajkovićev portret (“Čuvar kosovske kolevke”, Naša Borba, 12. jul 1997) lider Srpskog pokreta otpora molio je da ne izostanu samo dva stava – da je režim sve dobio preko Kosova, a Srbi sa Kosova sve izgubili preko režima i da su Srbi “poleteli ka nebu”, te da je ključno pitanje kako ih spustiti na zemlju, jer - osećaju da nije onako kako im je obećano.
Mitropolit Amfilohije (Radović) u Pomeniku novog kosovskog stradanja kaže da je Kosovo “glava Lazareva”, a od okupljanja kod Gazimestana (1989) Kosovo je najčešće bilo “srce Srbije”, u čemu je prednjačio raščinjeni vladika Artemije. To skandiraju navijači, ističu svojevremeno i Milošević i Koštunica, i sadašnji srpski predsednik.
I šta ako političari odluče da o tome upitaju narod. Od dvotrećinske podrške evropskom putu i padu ispod polovine nedavni nalaz (Galup) kaže da je 57 odsto građana za EU. I, recimo, zatreba im “narodna dozvola” za priznanje, a oni preko tv aspirina dignu podršku i na referendumu zakukulje pitanje: Treba li priznati Kosovo zbog članstva u EU...
Kolevku dugo svi drmusaju, možda je dete već ispalo!

Ostanimo kod naše bivše južne pokrajine. “Brisel će nas suočiti sa priznavanjem Kosova i na to moramo da budemo spremni. O tome što pre treba da postignemo nacionalni konsenzus i vreme je da o tome razgovaram sa premijerom", rekao je nedavno Tomislav Nikolić za Novosti. Toma kaže da je prvi od zvaničnika odlučio da o tome progovori... Malo posle Nikolić je rekao da na tom predlogu radi intenzivno “jer smo već negde na ivici i svako naše sledeće popuštanje moglo bi da znači da smo se pomalo prećutno sa mnogo čime saglasili", rekao je za NIN, a 18. decembra n-ti put pokazao se kao kiks-majstor; kineskom premijeru (Li Kećijang) pominjao je srpske proroke (Tarabiće) rekavši kako su zemljaci pre dvesta godina prorokovali da će “doći ljudi sa istoka, žuti ljudi i piti vodu sa Morave... “. Čemu ono žuti, bre Tomo!

Genijalni crtač Predrag Koraksić – Corax objavio je skoro hronologiju svojih crteža Trejno prošlo vreme. Nastali su između 1990 i 2001. godine i govore nam više od bilo kog teksta. O sedmoj Koraksićevoj knjizi u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili su urednica izdanja istoričarka dr Branka Prpa, izdavač Dušan Veličković (Aleksandria Press) i Ivan Čolović, a na koricama su mu besedu podarili Bora Ćosić i Vladimir Pištalo, Ipak, izdvajam priloženu reč Dušana Makavejeva. Mak kaže: “Nesporno je da nam je Corax miliji i draži od Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Zajedno. Koliko je neophodan, neću ni da pričam. Ako se po tom pitanju slažemo i obzirom da je naš narod dobrim delom nepismen ili polupismen, predlažem da se Koraksov opus upotrebi u svrhe opismenjavanja i opasuljivanja gore pomenutog naroda. Potrebni su, dakle, aktivisti, mladi gimnastičari, alpinisti, čobani, sveštenici, učiteljice, balerine i ostali koji su spremni da krenu diljem Srbije, od kuće do kuće, od sela do grada, od vrtića do Akademije nauka, itd. sa Koraksovom kolekcijom u narod DA VIDI i da PROGLEDA. Treba imati u vidu da sa ovom akcijom kasnimo već nekoliko decenija”.
     
1. januar - 28. februar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2014