Početna stana
 
 
 
   

 

Ženski narativ ili „Ženska platforma“

Proces izgradnje ženskog političkog narativa je konitinuiran i rezultira u formiranju pozitivne, aktivno izgrađene slika o sebi koja doprinosi učvršćivanju samopoštovanja. Tek ta (samo)svesno samoizgrađena slika o sebi rezultiraju jasno artikulisanim i profilisanim ličnim i političkim identitetima i stavovima. Oni se pak, neprestano izgrađuju i ostvaruju kroz procese među kojima Halpern posebno izdvaja kao neizbežne proces saznavanja (npr. dobrih praksi), proces divljenje (npr. inspirativnim likovima i dostignućima), ali i neprekinute procese učenja i usvajanja efikasnih modela.

Zorica Mršević

Ženska platforma za razvoj Srbije od 2014. do 2020“ je naziv nedavno održanog skupa na Paliću, na kome su stotinak žena (uz neizbežno prisustvo i muških saveznika), istaknutih političarki, aktivistkinja, sindikalki, stručnjakinja iz raznih oblasti, kao i onih koji su zaposlene u svim trenutno postojećim instucijama za rodnu ravnopravnost i međunarodnim organizacijama, nastavile priču započetu na prethodna dva Palića (održana 2000. i 2006. godine). Nema nekog posebnog povoda zašto se to desilo baš sada (od 31. oktobra do 2. novembra), sem konstatovanih sistemski i kontinuirano postojećih pojava i problema, kao što nedosledno sprovođenje Zakona o ravnopravnosti polova, nedovoljno sistematično sprovođenje Strategijezapoboljšanjepoložaja ženaiunapređenjerodneravnopravnosti, i dalje visok nivo i visoka tolerancija prema nasilju i promocija nasilja u javnom prostoru (u medijima i masovnoj kulturi), neadekvatnost podrške i zaštite žrtava, visoke stope femicida u Srbiji... Ali ne radi se tu samo o nasilju a ni razvojna vizija formirana na ovom skupu nije jednostavno svodiva na promociju ženskih prava i rodne ravnopravnosti. Ako bi sve rečeno na ovogodišnjem Paliću, kao i ono što će tek biti finalizirano kao njegov završni dokument, trebalo da se sažme u par reči, to bi onda bio „ženski (politički) narativ”.

Insceniranje sebe

Naime, aktuelna filozofska i sociološka razmišljanja sadrže zavodljivu misao da danas svako, i individualno i grupno, treba da od svog života napravi priču, praktično da smisli svoj sopstveni identitet. Izgradnja identiteta, kako ga Gofman naziva, insceniranje „sebe“, u tom istom smislu predstavlja jedan od krucijalnih načina funkcionisanja i individualnog predstavljanja.  A da bi se stvorila ta „svoja priča“, potrebni su uzori, mnogo dobrih, inspirativnih i kvalitetnih primera, pogotovo u situaciji kada su poznate odlike i ženske istorije pa i ženske sadašnjosti, na žalost i dalje česti, i diskontinuitet i zaborav. Potrebni su zato ženski uzori, ženske priče, ženske pobede i dostignuća, potreban je stalni napor u izgradnji ženskog narativa koga čine i završni dokumenti skupova kao što je bio ovaj na Paliću, ali i društvene politike, institucije, zakoni, strategije, akcioni planovi, saopštenja.
Proces izgradnje ženskog političkog narativa je konitinuiran i rezultira u formiranju pozitivne, aktivno izgrađene slika o sebi koja doprinosi učvršćivanju samopoštovanja. Tek ta (samo)svesno samoizgrađena slika o sebi rezultiraju jasno artikulisanim i profilisanim ličnim i političkim identitetima i stavovima. Oni se pak, neprestano izgrađuju i ostvaruju kroz procese među kojima Halpern posebno izdvaja kao neizbežne proces saznavanja (npr. dobrih praksi), proces divljenje (npr. inspirativnim likovima i dostignućima), ali i neprekinute procese učenja i usvajanja efikasnih modela.
Lični identitet i grupni identitet, na putu svog formiranja se profilišu, po Eriksonu, u fazama, definisanim kao stavovi, od početne pasivnosti, „ja sam ono što mi je dato“, preko samosvesnog, „ja sam ono što hoću ili ono što sam zamislila/o da ću da budem“, do završnog, aktivnog, „ja sam sve ono što naučim“. Skup na Paliću imao za cilj da budemo, i ono što nam je dato, kao i ono što hoćemo i ono što smo zamislile da budemo, ali i ono što smo naučile. Bile smo tamo i da učimo, svesne da mi sada zaista i realno živimo u svetu u kome može da se žanje prava žetva demokratije, naravno ako se dobro upoznaju njeni mehanizmi i zakonitosti delovanja.
Kroz te procese uočavamo i postojanje barijera sadašnjosti, vidljivih i nevidljivih. Naime, odlika današnjeg demokratskog doba je i dalje olaki negativizam koji se ogleda u prenebregavanju kapaciteta žena. Nasuprot tome, i dalje širom sveta, vaspitanje i tradicija omogućuje velikom broju muškaraca da budu još u detinjstvu pripremljeni da očekuju u životu visok stepen autonomije, ponosa i mogućnosti.

Ne zaboraviti ženska dostignuća

I danas se teško prašta uspeh u društvu, a posebno ako se radi u ženi koja je nezavisno od ostalih uspela. Ženi koja zaslužuje poštovanje i posebno mesto u društvu, uspesi se previđaju, umanjuju, ili čak pripisuju drugima. Zato su potrebni svesni napori da se ne zaborave dostignuća velikih žena prošlosti i sadašnjice, a ni one same, jer kao što je i na Paliću više puta naglašeno, na njihovim ramenima mi danas stojimo. Priča o jakim ženama pokreće iznova pitanje ko su to jake žene, jer one i danas zaslužuju više divljenja nego jaki muškarci. Bilo kojim poslom da se bave, to su one koje poseduju odlučnost i čestitost, svest da zarađuju svoj hleb i ne stide se onoga što rade. Jaka žena ima sposobnost empatije, za koju su jaki muškarci često uskraćeni, ali ne dozvoljava da je preplavi sažaljenje prema drugima. Jaka žena zna da kaže istinu, a da ne bude surova. U njoj imate iskrenu sagovornicu i kritičarku, ali i snažni vetar u leđa. Ambicija jake žene usmerena je na svako ono polje koje ona želi da razvija – nauku, umetnost, politiku, porodicu, karijeru, širenje kruga prijatelja, duhovnost, humanizam. Ambicioznost je jedan od pokazatelja njene duboke samouverenosti i volje za životom i treba da bude prepoznata i podržana.

Ovogodišnji Palić nije bio dakle, samo ta ženska priča i napori da se ona artikuliše, taj skup je takođe imao za cij da uoči one prave puteve i one efikasne načine koji omogućuju da snovi o boljem, nediskriminativnom društvu, postanu realnost. Jer kada ustavne i zakonske odredbe izjednače polove, kada je obrazovanje svih vrsta i nivoa odavno dostupno svima, kada sve više potpuno nestaju zatvorene profesije kojima mogu da se bave samo muškarci, na putu pune ravnopravnosti ostaju još samo i jedino stare, loše navike i predrasude. Mi ćemo ih uspešno razbiti, dokazujući našim sopstvenim životnim dostignućima uspešnih žena da nema muške i ženske pameti, već samo uspešnih, ambicioznih, talentovanih, vrednih i sposobnih ljudi oba pola, za razliku od onih koji to nisu. A postizanje tog nediskriminativnog društva u kome su lične zasluge i lični kvaliteti jedino merilo, u interesu je svih, bez obzira na polne i druge razlike. Svi dobijamo kada postoji ono što Tomas Botomor naziva cirkulacija elita tj. kada je talentovanim i vrednim pojedinkama i pojedincima kojeg god pola, moguće da zauzmu sva profesionalna mesta i sva mesta sa kojih se direktno može uticati na političke, ekonomske i sve druge, za svako društvo relevantne odluke. Ili rečeno sportskim rečnikom, tim čija je polovina igrača zaključana tokom meča u svlačionici, nema šanse da pobedi, ni u tom, niti bilo kom narednom meču. Danas, možda više nego ikada, moramo da igramo sve i svi sposobni za igru, moramo u njoj da aktivno sarađujemo i dodajemo loptu, jer bez toga nema ništa od pobede Srbije ni u jednom meču sadašnjice.
     
1. januar - 28. februar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2014