Početna stana
 
 
 
   

 

HOROR POLITIČKOG PLIĆAKA

Zašto je obećanje premijera Vučića da će Srbija biti normalna i pristojna zemlja nemoguća misija

Olivija Rusovac

Premijer Aleksandar Vučić posetio je 21. decembra Mionicu i okolna mesta kojima predstoje lokalni izbori. Dočekan je sa nadom i očekivanjima, a on je uzvratio obećanjem da će se u 2015. godini živeti bolje. Svake godine obećavao je da će biti bolje, a svaka godina bivala je gora od prethodne. Dok je premijer širio optimizam i dovodio svoje reforme i sebe u posrednu vezu sa Titom, Kenedijem i Šrederom, u drugim delovima Srbije dešavale su se stvari dostojne nekog fantazmagoričnog filma u kojem reditelj spaja stravu fašizma, staljinizma i severnokorejskog militarizma. Da li je reč o slučajnim događajima ili o još nepovezanim končićima jedne buduće mreže u kojoj ćemo se probuditi svi „umreženi“. Tri događaja u tri dana izdvojila su se svojom surovom realističnošću i sumornom simbolikom.
U Srbiji više od tri meseca traje štrajk advokata zbog spora sa Ministarstvom pravde do kojeg je došlo ne samo zbog poreza advokata nego povlašćenog položaja notara koji predstavlja udar na jednu nezavisnu profesiju. Advokati tvrdo i uporno brane profesiju, a njihovo odbijanje da pristanu na široke nadležnosti notara i na obesmišljavanje i nestajanje advokature kao slobodne i nezavisne profesije dovelo je državu i Ministarstvo pravde u ćorsokak. Štrajk advokata pokazao je kako se iza jedne naizgled reformske nakane države da „osavremeni“ pravosudni sistem skriva namera dostojna Orvelove „1984“. Ono što advokati nisu uzeli u obzir dok štrajkuju, to je atmosfera u kojoj se štrajk događa. A ona je daleko od demokratske. I tako je uoči još jednog od pokušaja da se nastave pregovori između advokata i ministra pravde, demolirana vikendica u blizini Novog Sada, vlasništvo advokatice koja je član pregovaračkog tima. Policija je izašla sa besmislenim tumačenjem da nije reč o krađi pošto ništa ne nedostaje, nego o obesti. Trebalo je obezubiti ovaj akt i učiniti ga što bezazlenijim kako se ne bi doveo u vezu sa političkim nasiljem i upozorenjem da će svako ko ne sluša vlast proći slično.
U isto vreme u Srbiji traje i štrajk prosvetnih radnika. Dok je ministar finansija Dušan Vujović u parlamentu obrazlagao budžet, na trgu Nikole Pašića demonstrirali su nastavnici i profesori zbog malih plata. I oni su u više navrata pregovarali sa ministrom prosvete, ali je ovaj, kao da je izašao iz epruvete, stalno ponavljao kako u budžetu nema novca. Na pitanje poslanika opozicije zašto ne može da se reši taj problem koji košta samo 25 miliona evra, ministar finansija je odgovorio da prosvetari ispaštaju zbog greške koja je prema njima učinila stara vlast još 2008. godine. Njihove plate nisu povećavane, ali su došle pod giljotinu kao i sve druge, pa su smanjene za deset odsto. Ako je tako, zašto nova vlast, koja svoj imidž mučenika gradi na greškama prethodne, nije ispravila grešku? Povrh cinizma ministra finansija, i ministar prosvete Verbić, koji je očito nedorastao svom zadatku, stekao je iznenadnu hrabrost pa je nastavnicima i profesorima zapretio otkazima jer su 22. decembra potpuno obustavili rad, što je zakonom zabranjeno.
Tako su se prosvetni radnici našli u procepu između „greške“, zakonske pretnje i neverovatno nepristojnog ponašanja ne samo nadležnih ministara, nego cele vlade. Teško je zamisliti veće poniženje, ali ne prosvetnih radnika, nego države, vlade i njenih ministara. Oni su demonstrirali kako izgleda obrazac prema kojem će se sutra đaci ponašati prema svojim profesorima, a za katastrofalno stanje u školama najlakše će biti optužiti porodicu. Koliko su arogantni prema slabima, penzionerima, nastavnicima, kulturi, ministri su snishodljivi prema svima koji predstavljaju bilo koji nivo partijske vlasti. Tako na pitanje poslanika Nenada Čanka da li Crkva, kojoj su vraćena velika dobra plaća porez, ministar finansija nije znao da odgovri precizno nego se oslonio na sufliranje svog pomoćnika. Takođe nije znao da kaže zašto je u javnom sektoru zaposleno 50 hiljada ljudi, a zakon zabranjuje novo zapošljavanje, niti je imao podatke o tome koliko je i zbog čega zakon morao da bude opravdano prekršen. Uzaludne su pohvale Dragana Markovića Palme kako ministar finansija, za razliku od prethodnih, ništa ne čita nego sve cifre govori „iz glave“ kada na pitanja koja najviše tište građane nema odgovor, ili ga prećutkuje. Komocija i osionost vlade prešla je na skupštinu, naročito na poslanike većinske SNS. Toliko su osokoljeni da svom ministru policije, dok govori opozicioni poslanik, dobacuju „uhapsi ga“. To ne mora obavezno da se dogodi, ali je taj jezik toliko izdajnički. Pomoću njega lakše shvatamo kakvi su ljudi koji su dospeli do najvišeg doma. Ili što bi rekao filozof Mišel Fuko, diskursi i njima pripadajuća znanja otkrivaju identitete.
Premijer je obećao boljitak, ali i to da će Srbija postati normalna i pristojna država. Treći slučaj u samo tri dana pokazuje da je to sa onima koji su izšli iz Šešeljevog šinjela nemoguća misija. Naime, radnici kragujevačke fabrike Zastava-oružje zatekli su rano ujutro policajce na svim ulazima u firmu i pred upravnom zgradom. Radnici kažu da su dugo istrajavali da fabriku sačuvaju od propadanja i da je direktor koji ih je vodio do tog dana bio uspešan, da su znali za koga rade, imali su zaključene ugovore o proizvodnji. Posle konkursa za novog direktora izabran je penzionisani oficir. Očigledno da je njegova inauguracija bila prepremljena, desant na fabriku je izvršen uz asistenciju policije i nekih visokih oficira.U javnost je otišao snimak ministra odbrane Gašića iza koga su stajali vojni oficiri. Slika militarizacije jedne fabrike neodoljivo je podsetila na prizore iz Severne Koreje. U unutrašnjosti upravne zgrade finansijska policija je već ispitivala poslovanje. Radnici nisu bili impresionirani ovakvim dočekom. Rekli su da ne znaju u kom pravcu ide njihova fabrika posle promene i kolektivno napustili zdanje ne želeći da nastave rad bez dosadašnjeg direktora u koga imaju poverenje. Posle toga nađeno je brže-bolje rešenje i bivši direktor postavljen je izvršnog direktora. Koliko će taj kompromis trajati ne zna se.

I dok su advokati u štrajku pod pritiskom, a sada i pretnjom, dok u parlamentu premijer opozicione poslanike naziva kukavicama, a radnike posprdno „samoupravljačima“, dok se prosvetarima preti otkazima, a jedna velika fabrika zauzima pomoću policije i ministra odbrane, građanske institucije polako uzmiču pred znacima puzajuće dikature. I kada slušamo već otužne pohvale ambasadora i predstavnika EU upućene vladi i premijeru, po­stavlja se pitanje da li bi ti isti ljudi dozvolili da u njihovim zemljama pluralno društvo bude tako pritisnuto i potisnuto. Ili je za njih ono što čini aktuelna vlast u Srbiji „taj mračni predmet želja“ , što javno, govoreći u ime demokratije, nikad ne bi priznali.


     
1. januar - 28. februar 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2014