Nemam da platim i neću da platim
U Penfarmi se nije roštiljalo, ni točilo pivo, kao što je u ostatku Srbije običaj, o kafanskoj atmosferi da i ne govorimo. U radničkom ambijentu odvijao se program „Da nam živi, živi rad”, dostojan samog prostora, prvomajske tradicije i socijalnog miljea gostiju i domaćina.
Ljubiša Vujošević

DAN EVROPE NA TERAZIJAMA
Lisabonskim ugovorom 2007. godine, 9. maj je predložen za Dan Evrope što je u oktobru 2008. potvrđeno odlukom Evropskog parlamenta. Dan Evrope je ustanovljen kao jedan od simbola zajedništva među velikim brojem država na evropskom kontinentu.
Vera Vujošević

"Bolja budućnost" na opljačkanoj radničkoj imovini
Najstarija farmaceutska kuća u Srbiji, osnovana 1919. godine, beogradski Srbolek je po prvi put u svojoj istoriji stao sa radom 2011. godine, kada je pod pritiskom dugova iz korumpirane privatizacije, i uz saglasnost vlasti Srbije i Beograda, otišao pod stečaj.

Politički maloletnici
Kada je crnogorska „šaka jada“ uvela sankcije ruskoj imperiji, odnosno pojedinim njenim državljanima, u Srbiji su odmah poskočili dežurni rusofili da ismeju minornost tog gesta. – Mala Crna Gora se drznula da jednoj Rusiji uvodi sankcije, pih! Naravno, postupak crnogorske administracije dosledan je proklamovanom državnom interesu, ništa više od toga (a ni manje).
Ivan Kovač

„JEZIČKE PATROLE“
Milenko Jovanov, Kikinđanin, predsednik Pokrajinskog odbora DSS, izjavio je, a dnevni mediji preneli, da će Demokratska stranka Srbije formirati „jezičke patrole“ kojima će u opisu posla biti da proveravaju znanje srpskog jezika kod stanovnika kojima srpski nije maternji jezik.
Gordana Perunović

UMEĆE UNIŠTAVANJA
Antologijski film „Čovek od mramora“ Andžeja Vajde iz 1976. godine prikazao je kontrast između projekcije koja treba da predstavlja stvarnost u koju se veruje i sumorne realnosti u kojoj nastaju sumnje. Junak tog filma, radnik, prvo je poverovao, a onda je počinio neoprostiv greh – počeo je da sumnja. I mi imamo svoje kontraste, samo su oni složeniji nego u vreme staljinizma. Imamo institucije, ljudska prava, pravo na život, na rad, privatnu svojinu.
Olivija Rusovac

Gomilanje gubitaka i dugova
Pre šest godina predizborna objava dolaska "Fijata" da inovira zamrlu proizvodnju automobila u Kragujevcu odlučujuće je uticala na rezultate glasanja. Torinska firma je trebalo na novoj fabričkoj liniji da proizvodi dva tipa vozila, od kojih bi bar jedno bilo izrazito usmereno na izvoz, što je bio i glavni adut Ujednjenih regiona Srbije i Demokratske stranke koje su, svaka sebi, pripisivale zasluge za dolazak, na neki način povratak, Italijana u centar Šumadije i, kako se tada govorilo, sklapanje "posla veka".
Živan Lazić

ZAŠTO SRBIJA NE TREBA DA PRIHVATI GMO HRANU
Ova tema posebno je važna u trenutku kad olako prodajemo velike „blokove” poljoprivrednih površina  mega  korporatnom kapitalu (trend  kritikovan kao svetski proces „Land Grab/Otimanje zemljišta”), bez uvida i jasno definisanih uslova, obaveza i kontrola  proizvodnje. Uz  to idu i opasnostui zamršenih propozicija multilateralnih trgovinskih ugovora, a prema nekim svetskim iskustvima  već visoko rizičnim, jer zakupci ili novi vlasnici zemljišta-lokacije mogu da prebacuju „troškove neuspeha“ svoje proizvodnje na teret zemlje domaćina-zemljodavca.
Sonja Prodanović

Ima li šuma u komunikaciji?
U ovom tekstu se nećemo baviti sve češćom pojavom napada na lekare od strane pacijenata koja je nedavno eskalirala ubistvom lekara od strane bivšeg pacijenta. Jasno je da je neophodno urgentno sistemsko institucionalno rešenje. Podsetimo da je Lekarska komora Srbije još pre sedam godina tražila status službenog lica za lekare, a da li će ova eskalacija nasilja prema lekarima rezultirati uvođenjem službenog lica za lekare – pokazaće vreme.
Sandra Radenović

KONTROVERZNI ŽIVOT, PUBLICISTIČKO I POLITIČKO DELOVANJE PRAVNIKA I DIPLOMATE MILOŠA BOGIĆEVIĆA
Doktor pravnih nauka i diplomata Miloš Bogićević (Beograd 1876 – Berlin 1938) predstavlja jednog od svedoka burnog vremena sa početka dvadesetog veka. Njegovo delo je kod nas nedovoljno poznato. Dovoljan je već pokazatelj da nijedna njegova knjiga nije prevedena na srpski jezik.
Nenad Ž. Petrović

BUČNO OTKRIVANJE OTKRIVENOG
Uz neviđenu medijsku pompu i višednevno najavljivanje otvorena je ovih dana u Beogradu dugo pripremana izložba Istorijskog muzeja Srbije pod nazivom „U ime naroda! Represija u Srbiji 1944-1953“. Ali, samo otvaranje izložbe bilo je tek početak njene medijske prezentacije.
Aleksandar Sekulović

Život kao opštenarodna pojava
Iako sam, kao sav normalan svet, prihvatio stajaću definiciju života kao opštenarodne pojave, te da se bitak iliti biće jednog naroda može shvatiti kao tu-bitak iliti tu-biće bezbrojnih pojedinačnih egzistencija istog, mada svom svojom dušom osećam svoje tu-biće iliti tu-bitak kao monadu velike zajednice, kao delić sa svim svojstvima opštenarodne pojave i sudbine, ipak ponekad poludim, poželim da se otrgnem iz tog opštenarodnog stanja-sranja i pođem negde daleko od te opštenarodne pojave, od tog života, od te sudbine, od tog bića narodnog, negde što dalje u neku jebozovinu, makar na pecanje, ali od naše narodne brige za opštu higijenu ne mož' pobeći, svuda te čekaju kese po granama nad vodom kao dobrodošlica, kao zastave.
Predrag Čudić

Fajteri
Još je Marks primetio (Karl, ali verujem da bi se i Gručo složio) da je nevolja s filozofima to što ovi samo tumače svet – filozofiraju, stručno i narodski rečeno – a stvar je u tome da se on izmeni. Doduše, oslobođena svest, filozofijom, halucinogenima (Haksli, Timoti Liri!) ili na bilo koji drugi način, postaje revolucionarna sila. Pa ipak, primarn(ij)a je takozvana ekonomska baza.
Ivan Kovač

ČEKANJE
Čekanje je sastavni dio svakodnevnog života. Najpotpunije se dâ definisati kao čovjekov odnos prema onome-što-još-nije. Taj odnos može biti ispunjen nadom, vjerom, strepnjom, slutnjom, strahom, neizvjesnošću, tugom, radošću. A čekamo gotovo sve: početak i kraj, dolazak i odlazak, mir, rat, znak, presudu, oslobađanje, svitanje, prestanak padavina, poštara, otvaranje, zatvaranje, ishod.
Nikola Racković

HAOTIČNO OBRAZOVANJE VODI U HAOTIČAN RAZVOJ SRBIJE
Profesor Ivan Ivić, naš poznati stručnjak za pitanje obrazovanja upozorava da su izjave dela javnosti i političara o ome da je obrazovanje naš razvojni resurs puke deklaracije, jer nema odgovarajućih mera državne i obrazovne politike politike.
Olivija Rusovac

OBRAZOVNI SISTEM  NA PUTU KA EVROPI
Nedavno je dnevni list Danas objavio rezultate istra`ivanja Studentskog udru`enja BEUM, koje je sprovedeno u beogradskim srednjim stru~nim {kolama i gimnazijama. Istra`ivanje se odnosilo na stavove ove populacije mladih ljudi o Evropskoj Uniji i mi{ljenje o ~lanstvu Srbije u ovoj asocijaciji.
Dragica Stanojlović

VELIKA OPOMENA ČOVEČANSTVU
Jedna značajna publikacija sa naslovom: Pančevački i južnobanatski Jevreji u Holokaustu: Prošlost koja traje zauvek, čiji su priređivači Tomislav Beker i Biljana Regoje, ugledala je svetlost dana krajem 2012. godine  kao izdanje „Šalom Tora“, Udruženja  Jevreja i njihovih prijatelja (udruženje je osnovano 1998/99. godine u Pančevu).
Sandra Radenović

Nepoželjnost drugačijeg mišljenja
Branka Doknić je na kulturnu scenu stupila pre dvadesetak godina knjigom „O utopiji“, u kojoj prikazala odnos maštanog i realnog u ideologijama. Bilo je to osveženje u našoj teorijskoj misli. Novo delo iste autorke, „Kulturna politika Jugoslavije 1946- 63 godine“, je umnogome nastavak prethodnog i lucidna analiza jednog turbulentnog vremena, tokom kojeg je svu vlast imala klasa, proleterijat, koja prethodno nikada nije bila ni blizu upravljačke pozicije.
Živan Lazić

Zašto budućnost socijalne Evrope zavisi od njenih članova?
Treba ostaviti samim državama članicama da odlučuju kako žele da oblikuju svoju socijalnu politiku i koju cenu bi za to platile. Za razliku od proste anti-EU retorike populističkih partija, one partije koje zauzimaju umereniji stav prema EU susreću se sa teškim zadatkom u dolazećim izborima za evropski parlament. Kako uveriti biračko telo da je dobro, koje je EU donela, veće od lošeg.
Pol de Bir
Prevela Borka Đurić

Haos modernog sveta
Raste lista zemalja u kojima se odvijaju i pogoršavaju građanske borbe. Nedavno su se svetski mediji bavili Sirijom. Sada se bave Ukrajinom. Sutra će to, možda, biti Tajland? Ko zna? Veoma je prisutna raznolikost objašnjenja sukoba i strast sa kojom se nude.
Imanuel Volerstin

NA ČEMU POČIVA SRPSKA TRANZICIJA
Godine tranzicije bile su vrlo bolne za mnoge radnike, pogotovo industrijske. Pokazalo se da je borba za radno mesto jedina iskrena borba, ali rekao bih da je po pravilu imala nespešan kraj. Taj neuspeh nije samo lično stradanje pojedinca koji je uz svoju borbu vezao javni interes, već je pokazao i pogibeljni rezultat u propasti srpske privrede... Tako danas imamo strašnu činjenicu da su pojedinci koji su bili glavni nosioci radničkih borbi nestali ili su satanizovani od strane šire društvene zajednice.
Izbor: Olivija Rusovac

BOMBE IZ VRTIĆA
Dečje pričorazmišljanje o zemlji koje više nema
Autor je vaspitač u vrtiću „Duga“ u Beogradskoj opštini Zvezdara

Vesko Ivanović: VAPAJI IZ RUPE - PUTINOV PAK
Na odurnom spisku, koji nas vraća u fašističku prošlost blisku, našao se i Prosvetlitelj jedan, duhom i znanjem zlata vredan! Humorom britkim, u rečenicama pitkim, otvarao nam je oči i uši, zbog kojih se kukavna bagra puši.

Dobričin značaj nadmašio delo
Trećeg maja koji je, kažu značajan i po tome kako je pesnik Čika Jova (Jovanović) dobio nadimak potpisavši ovaj datum a trojka je protumačena kao ćirilično z, predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić čestitao je novinarima Svetski dan slobode medija, pride nam poručio da će se (njegova) nova vlada zalagati “za poštovanje slobode i pluralizma medija”.
Dragan Banjac