Dobričin značaj nadmašio delo
Trećeg maja koji je, kažu značajan i po tome kako je pesnik Čika Jova (Jovanović) dobio nadimak potpisavši ovaj datum a trojka je protumačena kao ćirilično z, predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić čestitao je novinarima Svetski dan slobode medija, pride nam poručio da će se (njegova) nova vlada zalagati “za poštovanje slobode i pluralizma medija”. Naš cilj je, poručuje premijer, da stvorimo pozitivno pravno okruženje koje poštuje ulogu medija u društvu i kaže da “zato radimo na donošenju tri ključna medijska zakona čijim usvajanjem i primenom treba bitno da se pospeši nezavisnost medija, uz postojano finansiranje javnih televizijskih servisa i povlačenje države iz vlasništva u medijima", napisao je u čestitki.
Premijer navodi i da je “strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji” i podučava nas da je sloboda izražavanja “jedan od osnovnih temelja EU”. Teško da je (zbog mesta na kojem je) mogao da se ogluši, ali bi mu bolo bolje da je to učinio, jer ima (nas) još živih koji ga pamte kao glavnog gušitelja upravo slobode medija. Zbog tog “demokrate” i njegovog pomoćnika Miljkana Karličića (JUL) koji su sa naoružanim bitangama zakatančili Našu Borbu još ne ostvarujem osnovno ljudsko pravo (na rad) i mnoga druga. |
|
*
Zbog dobrih veza sa biznismenima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Mlađan Dinkić bi mogao biti, “kao jedan od stručnjaka angažovan u kompaniji koja će biti uključena i u projekat „Beograd na vodi”, pisale su nedavno Večernje novosti. Prema informacijama ovog lista nekadašnji ministar finansija, posle višegodišnjeg vođenja G 17 plus i stranke regiona,
“okreće se menadžerskim poslovima”. Zbog dobrih veza sa biznismenima iz UAE Dinkić je pikiran “kao jedan od stručnjaka koji bi mogli da pomognu kvalitetnijem ulasku kompanija iz te države u Srbiju”. (Ne)vešta podvala. Nisu tu čista posla. I nije samo “stručnjak Mlađan” umakao prste.
*
Veliki, dobri Englez nije više među nama. Preminuo je reditelj koji je obeležio mnoga detinjstva. Timoti Džon Bajford (Timothy John Byford) otišao je među legende. Bio je autor kultnih dečijih serija Nedeljni zabavnik, Neven, Poletarac, Tragom ptice Dodo, Babino unuče, Metla bez drške... Rođen je na jugu Engleske (1941), a u Jugoslaviju je stigao 1972. godine kao mladi redatelj s ekipom BBC. Došao je da sa tom televizijskom kućom u koprodukciji s Televizijom Beograd napravi dečiju emisiju i - ostao. Tada smo valjda bili mnogo bolji nego danas i uspevali da privučemo ljude.
Poslednjih godina borio se s teškom bolešću. ''Ako povremeno čujete vrisak sa Zvezdare, moguće je da sam to ja, jer zavisim od određenog leka protiv bola kojeg više nema u apotekama. Znam da nisam sam, ali voleo bih da čujem za bilo kog političara koji je ostao bez leka od koga zavisi", objavio je pre godinu dana na svom Facebook profilu.
*
Povodom molebana naših popova da njihov svemogući bog zaustavi kišu iznad Srbije, podsećam na stari američki vic u kome su građani primetili da će – zbog toga što Indijanci užurbano spremaju drva - biti oštra zima. Kao: znaju nešto više. Odu, pitaju, a Indijanci potvrde da će biti oštra zima. Kako znate? Slušali smo dugoročnu prognozu, rekoše. I naše pope, čuvši da kiša staje, prirediše moleban.
Srećom, reagovali su Ateisti Srbije, koji u saopštenju kažu: “Smatramo da je ne samo bespotrebno, već da bi bilo i krajnje uvredljivo za sve iole obrazovane građane Srbije davanje bilo kakvog objašnjenja šta ovakvi postupci znače”, navode ateisti.
*
Umro je Dobrica Ćosić, pisac. Na kraju ispade samo srpski, iako ne i svih Srba. Mnogo držim do e-novina Petra Lukovića (delotvorne su mi na zdravlje i higijenu), ali mi se čini da je njihova zvezda (Bojan Tončić) sa svojim zapažanjima koje inače potpisujem do poslednjeg slova, možda, trebalo da sačeka sa se Ćosić sahrani. “Ostavio je dovoljno ispisanog i izgovorenog zla za mnoge dolazeće generacije, da, dok još nisu progledale, požele nastavak krvave demografije, ali dovoljno brižljivo uzgojenih klonova da njegove ideje, šibicarske prevare, očigledne laži i providne falsifikate, u vidu patriotizma i zanata, pronose mlađima. Zalog za budućnost u zaostalosti koju je smatrao civilizacijskom prednošću srpskog naroda”.
Stoga bih, pošto je prošlo dovoljno vremena, citirao istoričarku Latinku Perović. U intervjuu koji sam prvih dana februara ove godine objavio u Pobjedinom književnom dodatku (Agora) kaže: “Dobricu Ćosića uzimam krajnje ozbiljno, jer kad se proseje na rešetu istorije ljudi u drugoj polovini XX veka ostaje on. I mislim da se treba osloboditi opsesije tom ličnošću. On je pesnik našeg istorijskog propadanja. Samo što on svojom interpretacijom to propadanje produbljuje. On je čovek sela i za njega je srpski narod taj seljak koji vodi ratove, živi oko Morave, on obožava narod i u isto vreme ga šiba, prezire”.
“Gledala sam njegove tiraže, 150.000, 80.000, Daleko je sunce je imalo dvadeset izdanja, to je uporedivo samo sa Hajduk Stankom u Srbiji. Nema nagrade koju nije dobio, i on izražava nešto što je duboko utemeljeno u tom narodu, seljačkom, koji misli da je njegovo zanimanje bio rat i ratovanje za teritoriju. On ne priznaje Srbina kao građanina, Ćosić je vrlo ozbiljna pojava uporediva možda sa Solženjicinom u Sovjetskom savezu. Uporedila bih ga i sa Pašićem, to su ljudi koji rano imau fiksiran cilj. U razgovru za novine pred početak Korena kaže da vidi sagu koju če ispisati, kaže: ‘Želim da raščeprkam taj površinski sloj zemlje koji je nad našim mrtvima, da dođem do njih, oživim njihove ideje’ i on to – radi. On je velika i ozbiljna tema, on ima tu svest o sebi, kaže u Piščevim zapisima ‘po mom imenu će se određivati XX vek’. Treba čitati njegove razgovore sa patrijarhom Pavlom. Ćosić je važna figura i za ruski javni prostor. U mađarskim događajima 1956. godine ruski ambasador šalje tenk da ga izvuče iz tog krvavog haosa, čeka ga avion i pravo iz aviona ide na sednicu Politbiroa da referiše. Kažu mu:Sedi i napiši feljton”.
U pomenutom razgovoru gospođa Perović citira Ćosića koji opisuje kako Srbi lažu. “Laž je kod nas podignuta na nivo nacionalnog principa. Žao mi je, često citiram Ćosića, koji kaže: ‘Lažemo maštovito, lažemo imaginarno, imamo veliku istorijsku kondiciju za laž’. Znate šta, laž je obrnuta slika o realnom svetu i ako idete za tom imaginarnom slikom morate negde glavom da udarite”, kaže Latinka Perović.
Nema sumnje da je njegov značaj izvan literature daleko nadmašio spisateljsko delo.
*
Kad je kleo ovu zemlju, bog nije dangubio, kazala je jedna snajka u Gornjem Milanovcu. Voda nam je stigla ovog maja i bila veoma zao gospodar. Osim nas dušu su pokazali i susedi (Crnogorci čini se posebno) i veliki daleki nam svet. Ipak, nema te nadeće (osim smaka koji nije ni na vidiku) koju narod nije kadar da pobedi. Tako će biti i ovog puta, a čini mi se da smo se ujedinili, prodobrili. Rišard Kapušćinjski, moj omiljeni pisac opisuje (Lapidarijum, strana 22) dvadeset avgustovskih dana iz 1989. godine na Baltiku, kada je sindikat Solidarnost iz Gdanjska, prevođen Leh Valensom, srušio komunizam. “Šćećin, zatim Gdanjsk i Eblong. Na ulicama mirno, mada napeto. Atmosfera ozbiljnosti i sigurnosti nastala iz osećanja da su u pravu. Gradovi u kojima je zavladao novi moral. Niko nije pio, niko nije pravio skandale niti se budio tupo mamuran. Kriminal spao na nulu, ugasila se uzajamna agresivnost, ljudi postali jedni prema drugima dobronamerni, spremni da pomognu, otvoreni”. Ovako je poljski preporod video Kapušćinjski, a naš je bio više nego očit u Obrenovcu, možda najviše na savskim obalama oko Šapca i Sremske Mitrovice. To treba iskoristiti za druge, takođe krupne korake. Nemojmo stati.
*
Antonia Rusković Radonić (Dubrovnik, 1973) diplomirala je (1995) slikarstvo na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Đure Sedera. S velikim zanimanjem za konavosku tradiciju i rukotvorine organizuje razne edukativne programe u službi zaštite i održanja tradicionalnih zanata u Konavlima. Antonia se bavi prikupljanjem starih delova konavoske nošnje i istraživanjem proizvodnih tehnologija iz prošlosti Konavala, gde živi i radi.
Dragan Banjac
