DAN EVROPE NA TERAZIJAMA
Evropa, otvoreno
Lisabonskim ugovorom 2007. godine, 9. maj je predložen za Dan Evrope što je u oktobru 2008. potvrđeno odlukom Evropskog parlamenta. Dan Evrope je ustanovljen kao jedan od simbola zajedništva među velikim brojem država na evropskom kontinentu. Preteča Dana Evrope je Šumanov dan po sećanju na ministra spoljnih poslova Francuske Roberta Šumana, koji je 9. maja 1950. godine predložio formiranje nadnacionalne zajednice država u Evropi, što je 1951. godine označilo formiranje Evropske zajednice za ugalj i čelik, koja je bila preteča Evropske unije. Evropska unija smatra da je kolevka demokratije, tolerancije i poštovanja ljudskih prava, bez kojih nema ni borbe protiv fašističkih tendencija koje su i dalje vrlo prisutne kako u nerazvijenim zemljama Evrope i sveta tako i u nekim zemljama same Evropske unije. Međunarodni dan pobede nad fašizmom, Dan Evrope obeležava se u celoj Evropi, ali i van nje, posredstvom Evropske službe za spoljne poslove. Širom sveta, i u Srbiji, organizuju se Dani otvorenih vrata institucija Evropske unije, na kojima se zemlje domaćini upoznaju sa evropskim institucijama i članicama Unije.
 |
NVO na Terazijama
Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, 9. maj, obeležili su Žene u crnom, Umetnički kolektiv Škart i Biro Beograd, nevladine organizacije koje su organizovale antifašističku akciju kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama. Akcijom „Zahtevam“ ove nevladine organizacije htele su da upozore na višegodišnji pasivni odnos državnih institucija prema braniteljima i braniteljkama ljudskih prava koji se bore protiv diskriminacije raznih vrsta. Od države zahtevaju da javno osudi pojedince i organizacije koje šire mržnju, ksenofobiju, rasizam, antisemitizam i religiozni i nacionalni fanatizam. Širenjem straha, teskobe i pozivanjem na linč, objavljivanjem spiskova takozvanih srbomrzaca i izdajnika, neke od profašističkih organizacija (Zavetnici, Naši...) i dalje sprovode fašistoidne ideje, krše ljudska prava i kontinuirano vrše brutalno nasilje nad „drugima“ i „različitima“. Na međunarodni dan pobede nad fašizmom zahtevano je od državnih institucija da ispunjavaju svoje međunarodne obaveze koje se pre svega odnose na poštovanje ljudskih prava, da zaštite branitelje ljudskih prava i osude njihovu stigmatizaciju, a kazne one koji seju mržnju i vrše nasilje.
Zahtevam
Zahtevam da me država zaštiti kao branitelja/braniteljku ljudskih prava od nasilja i linča!
Zahtevam da se poštuje moje pravo da budem slobodna građanka a ne podanica režima! Zahtevam da se poštuje Evropska deklaracija o braniteljima i braniteljkama ljudskih prava!
Zahtevam da se poštuju antifašističke vrednosti i antifašističko nasleđe!
Zahtevam da se ukinu zakoni koji omogućavaju izjednačavanje antifašizma i antisemitizma i rehabilitacija Draže Mihajlovića!
Zahtevam da se na odgovarajući način kazne organizacije i pojedinci koji rečju i delom progone druge i različite!
Zahtevam da se afirmiše drugost, različitost i etika odgovornosti prema drugom!
Jedna rasa – ljudska rasa!
Memorijalni centar za žrtve
holokausta
Dva dana kasnije, u situaciji kada ideologija nacizma „ponovo diže glavu“, na Starom sajmištu je održana svečana akademija u znak sećanja na žrtve holokausta. Uprava grada Beograda najavila je da će od Starog sajmišta izgraditi memorijalni centar žrtava holokausta. Jozef Baruhović, potpredsednik Saveza jevrejskih opština, rekao je tom prilikom da je holokaust bio moguć zbog ljudske ravnodušnosti prema zlu koje se događa drugima, dok je Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština, izjavio da je holokaust „živa rana u jevrejskoj zajednici“ i da se datumi sećanja moraju obeležavati kako se počinjeno zlo ne bi ponovilo. Preostaje nam da sačekamo i vidimo da li će obećano biti i učinjeno.
Vera Vujošević
