ZAŠTO SRBIJA NE TREBA DA PRIHVATI GMO HRANU

Novembra 2013 održana je u Beogradu naučno i razvojno značajna međunarodna konferencija “ETIKA ILI TEHNOLOGIJA SAMOUNIŠTENJA”  DA - za Srbiju bez GMO”; ni tada javno najavljena, a ni do danas aktuelizovana. Međutim ozbiljnost teme, posebno uvodna izlaganja troje svetski priznatih naučnika, ekoloških aktivista i trojice naših stručnjaka zaslužuju sve više ozbiljniju pažnju.  Nažalost, još uvek nigde nisu objavljeni ni argumenti ni zaključci bogato naučno utemeljenih izlagnja, a ponajmanje su bili osnova inače ekstenzivnim, ali monolognim predizbornim kampanjama.

Ova tema posebno je važna u trenutku kad olako prodajemo velike „blokove” poljoprivrednih površina  mega  korporatnom kapitalu (trend  kritikovan kao svetski proces „Land Grab/Otimanje zemljišta”), bez uvida i jasno definisanih uslova, obaveza i kontrola  proizvodnje. Uz  to idu i opasnostui zamršenih propozicija multilateralnih trgovinskih ugovora, a prema nekim svetskim iskustvima  već visoko rizičnim, jer zakupci ili novi vlasnici zemljišta-lokacije mogu da prebacuju „troškove neuspeha“ svoje proizvodnje na teret zemlje domaćina-zemljodavca. Dodajmo tome i naša skorašnja  iskustva uzgajivača malina i štetama od uvezenih kalemova (sterilnog i zagađenog korena)  ili neverovatnih  kontraverznih političkih sporenja, ali kasnije prikrivenih konačnih naučnih dokaza o štetnosti alfatoksina u mleku. Vidimo da ni do danas u strukturisanju nove Vlade nema posebnog akcenta na održivom razvoju (urbanom/ ruralnom / zelenoj ekonomiji i obnovljivoj energiji), eko.agrikulturi, organskoj proizvodnji diversifikovane hrane.
Konferenciju su organizovali Građanska inicijativa „Srbija bez GMO“, Fond Organska Srbija, Festival zdravlja Beograd i Dom Zdravlja „Stari grad“. Značaj raspravi utemeljenoj na bogatim naučnim referencama i doprinos zaključcima dali su molekularni biolog, ekspert genetičar prof. dr. John Fagan, ekofeminiskinja,doktorka kvantum fizike i dobitnica nagrade  „Livehood Award“ Dr. Vandana Shiva  i genetičar, biolog ekološki aktivist iz Hrvatske prof.dr. Marijan Jošt
U drugom delu konferencije učestvovali su i naši stručnjaci prof.dr. Branko Radujković, prof. dr. Miodrag Dimitrijević i prof. dr. Miladin Ševarlić. Ukazano je da iako Srbija, prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, strogo zabranjuje gajenje proizvoda od GM organizama u komercijalne svrhe i potrebe trgovine, samo u 2010. godini, otkriveno je 200 tona GM soje na našim poljima, a tokom 2011, od 26 probnih uzoraka, 23 uzorka bila su genetski modifikovana. Takođe ozbiljan problem predstavlja  nepoštovanje zakona o obeležavanju namirnica dobijenih od GMO. Prema rečima uglednih profesora, ovaj zakon se ne poštuje ni u EU; GMO proizvodi nemaju deklaraciju kao oznaku, a shodno zakonu SAD, GMO hrana čak ni ne mora biti obeležena. Međutim jasno je u izlaganjima naglašeno, da takvo kršenje zakona nebi trebalo da podleže samo pravnim, već pre svega i etičkim pitanjima!
U Srbiji je ipak 70 gradskih i opštinskih skupština protekle godine usvojilo Deklaraciju protiv uzgoja, korišćenja i prometa GMO. Član Parlamenta i profesor na poljoprivrednom fakultetu, jedan od organizatora konferencije i protivnik GMO u Srbiji Miladin Ševarlić, naglašava da uprkos članstvu u  Svetskoj trgovinskoj organizaciji, naša zemlja nije u obavezi da prihvati uvoz GMO hrane: „Čak i kada bi zanemarili rezultate nezavisnih istraživanja o izrazito negativnim prehrambeno-bezbednosnim posledicama korišćenja GMO u ishrani eksperimentalnih životinja – a njih ne smemo zanemariti zbog mogućih posledica po zdravlje sadašnje i budućih generacija – Srbija nema nijedan proizvodno-ekonomski razlog da dozvoli promenu sadašnjeg zakona o GMO i uvođenje GMO u poljoprivrednu proizvodnju ili promet proizvoda koji su poreklom od GMO”. 
John Fagan, ističe da je GMO još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane, čije posledice mogu biti dalekosežne i trajno opasne:  „problem nastaje kada nauka ode predaleko, te se ruše vrednosti lokaliteta, kulture i etike savremenog doba. Kontrola uzgoja, distribucije i deklaracije robe svedena je na minimum, a zakoni se poštuju samo u teoriji. Ljudi imaju pravo da znaju šta unose u svoj organizam, a GMO hrana kao produkt spajanja nesrodnih vrsta i veštačkih organizama, izazivača brojnih bolesti, poremećaja i alergija, nikako ne može biti povoljna po zdravlje čoveka” .
Fizičarka i ekološka aktivistkinja Vandana Shiva kaže da danas više od dve milijarde ljudi na svetu pati od posledica loše ishrane:  „GMO sistem je povezan sa jakim političkim sistemima i nasrtljivim metodama koorporacija da dođu do značajnih profita, a mi kao deo društva i sistema, moramo biti jači od monopola i manipulacije. Ugroženo je naše zdravlje, zdravlje naše dece, naše budućnosti. Junaci  prave hrane su baštovani i mali poljoprivrednici, naše majke i naše bake, kuvari iz komšiluka, baštovani sa pijace! Koristim priliku da ih pozovem da se posvetimo odbrani, bez obzira na to koliko snažno korporacije želele da preuzmu naše seme i hranu. To im nećemo dozvoliti. I kada ustanemo zajedno, svako od nas na svom malom mestu, jedinstveni u solidarnosti, jedinstveni u zajedničkoj posvećenosti slobodi semena i slobodi hrane, jači smo od većine brutalnih korporacija i njihovih diktatura”.
Jer dobro znamo, kaže Shiva da na ekološkoj ravni, u sičušnoj semenki leži potencijal za proizvodnju hiljada i milijona semenki. I u svakoj od tih semenki leži potencijal za još novih hiljadu i milijon takvih semenki. To jest obilje. Dok mali poljoprivrednik seje, on i moli: „Neka ovo seme nikad ne presuši“! Ali, kada seme patentiraju ili biološki unište mega-korporacije, ono se ne može dalje razmnožavati ili reprodukovati. Ono proizvodi nula novih semenki; za njih je moto-molba: „Neka se ovo seme iscrpi kako se naša dobit nikad ne bi iscrpila”!¹
Marijan Jošt, korporaciju Monsanto doživljava kao najsurovijeg igrača u moru multinacionalnih koorporacija. Ali ipak, problematiku odnosa prema GMO obrazlaže i pozitivnim primerima: „U evropskim zemljama, Italiji, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, delom Nemačke, Grčkoj i Luksemburgu potpuno i beskompromisno je zabranjen uvoz i stavljanje u promet GMO žitarica. Narod Evrope, kao i Hrvatske je u visokom procentu protiv uvođenja GMO, ali je Evropska Komisija pod ogromnim pritiskom SAD i korporacija koje se bave proizvodnjom ovakve hrane; oni na sve načine pokušavaju da dokažu de je neprihvatanje GMO društveno neodgovorno ponašanje. Opet naglašavam da GMO ne može da iskoreni glad u svetu. Dokaz za to je činjenica da se u poslednjih 15 godina, otkako se u Americi i Argentini seju GMO usevi, broj gladnih povećao. Nije u pitanju količina proizvedene hrane, već način raspodele. Dok bogati imaju hranu u izobilju, siromašni i dalje umiru od gladi. GMO usevi ne samo da ne mogu da povećaju rod useva, već su istovremeno, zbog jakih hebricida koji se koriste u uzgoju, najozbiljnija pretnja po zdravlje čovečanstva! Nažalost, prepotentni „mali čovek” mega-korporacije, zamišlja da može da bez posledica menja prirodu, pa tako dok se nekada čovek bojao prirode, danas je došlo vreme da se za prirodu mora boriti!“
Miladin Ševarlić, autor nacionalne Deklaracije protiv GMO, ističe da rezultati svih anketa ukazuju da građani ne žele GMO i da smo moralno obavezni da svojim naslednicima ostavimo zemlju bez GMO.  Srbija je po agrarnim resursima potecijalno značajan izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i pozicioniranost na međunarodnom tržištu treba da obezbeđuje sa proizvodima iz organske i integralno kontrolisane proizvodnje: „Osim etičkih, zdravstvenih i ekoloških razloga, Srbiji nisu potrebni GMO u poljoprivredi i zbog procenjene štete u godišnjem iznosu od 500 mil EUR po osnovu uvoza GMO za uzgoj samo pet kultura (kukuruz, soja, uljana repica, krompir i paradajz) i razlike u ceni koju na tržištu možemo da ostvarimo između navedenih GM proizvoda i istih koji nisu modifikovani, a sve više traženi sa rastućom cenom na međunarodnom tržištu. Procenjenu štetu treba uvećati za ekonomski nemerljive posledice gubitka nacionalne održivosti i nezavisnosti u prehrambenoj bezbednosti stanovništva, direktne i indirektne gubitke po osnovu likvidacije domaće proizvodnje semena, sadnog materijala i priplodne stoke - najprofitabilnijeg dela agrobiznis sistema u Srbiji, kao i radnih mesta u tim sektorima privrede”.
Učesnici konferencije, argumentovano su predlažili zaključak da Republika Srbija treba da se obaveže da će staviti moratorijum na izmene Zakona o GMO iz 2009. god. a u trajanju od deset godina!² Ali ni do danas to nije predstavljeno u nikakvoj razvojnoj strategiji, ni nama glasačima u predizbornim programima. Naprotiv, javlja se opasnost pervertije u poplavi populistički simplifikovanih programa, gde se ideja „suvereniteta semena” izvrće u politički program izolacionizma „svoje nacionalne i ruralne–zelene-autohtonosti” (npr. pokret „Dveri”, „Mis Srbije”, raskoli u partiji Zelenih i sl. bez obzira na ispravnost njihovog zalaganja za „zdravu hranu”!
Propušta se da se celovito spozna, da V. Shiva ne govori o ruralnoj Indiji i suverenitetu semena, već pre svega o dihotomiji suvereniteta „diverziteta semena i diverziteta uma i kultura” i upozorava da „glavne pretnje raznovrsnosti života  proizlaze iz naše navike da razmišljamo u kategorijama  monokultura. A monokulture uma dovode do  nestanka raznovrsnosti, upravo zbog naše nemogućnosti da ih  uočimo”
Kao posledica, raznolikost ali i suvereniteti nestaju u svetu  oko nas, a nestanak raznovrsnosti kultura znači istovremeno i nestajanje alternativa! Na kraju za nas uputno, nameće nam se misao A. Einsteina da se „ozbiljni problemi sa kojima se suočavamo ne mogu rešiti na istom nivou promišljanja na kojem smo  bili kada smo ih stvarali”.              

Sonja Prodanović