HAOTIČNO OBRAZOVANJE VODI U  HAOTIČAN RAZVOJ SRBIJE

Sledeće godine u visoko obrazovanje će se upisati 30 hiljada kandidata, a već sada ima. 64 hiljade akreditovanih mesta na svim nivoima studija. Postoje fakulteti koji  daju diplome za profesije koje tržište rada ne poznaje. PISA testovi su 2012. godine pokazali da je 45,5 odsto učenika do 15 godina funkcionalno nepismeno

Profesor Ivan Ivić, naš poznati stručnjak za pitanje obrazovanja upozorava da su izjave dela javnosti i političara o ome da je obrazovanje naš razvojni resurs puke deklaracije, jer nema odgovarajućih mera državne i obrazovne politike politike. Nije povećan bruto nacionalni prihod za obrazovanje, a mere za primenu Strategije razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine i velikog broja akcionih planova za primenu te Strategije se ne primenjuju. Analiza koju je sačinio profesor Ivić zasniva se na podacima zvanične statistike o demografskom padu u Srbiji i gubicima u ljudskim resursima kada jereč o višem i visokom obrazovanju. Ona se takođe bavi realnim tendencijama koje su dosta haotične i pitanjem da li je moguće i pod kojim uslovima usmeriti te tendencije tako da obrazovanje što više doprinese rešavanju razvojnih problema Srbije. Nažalost, Srbija još nije uspostavila pouzdan informacioni sistem u obrzovanju tako da se podaci uzimaju od Zavoda za statistiku, Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i delom od Nacionalne agencije za zapošljavanje. Ti podaci ne nude jasne klasifikacije i definicije zaposlenosti i nezaposlenosti da bi se izveli zaključci o problemima obrazovanja. Dosta podataka o zanimanjima i delatnostima postoji u knjigama popisa stnovništva 2011. godine. Zbog svega ovoga, rezultati analize izvedeni su na posredan način, ali to ne umanjuje njihovu dramatičnost.

Šta za 10 – 15 godina

U navedenom periodu mogu nastati ozbiljni problemi u pogledu raspoloživih ljudskih resursa sa visokim obrazovcanbjem. To može izgledati neuverljivo ako se znaju statistički podaci o velikom broju nezaposlenih mladih ljudi sa sredjnim i visokim obrazovanjem. Međutim, analize dramatičnog demografskog pada i perspektive i broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim generacijama su zabrinjavajuće, a posebni problemi mogu nastati u nekim oblastima rada ako se nastavi haotično upisivanje na fakultete.

Polazna osnova za kvanitativnu analizu ljudskih resursa je demografski pad. Tako je 1985. godine u Srbiji bilo 101. 938 živorođene dece, a 2012. – 67 257. To je tačno 66 odsto dece manje. Poslednjih godina u visoko obrazovanje /državni i privatni sektor/ upisuje se dosta velik broj studenaa , jer jop pristižu brojnije kohorte. Školske 2012/13 godine na prvu godinu studija upisalo se 53.179 novih studenata, i to 31.573 na državnim 6.770 na privatnim fakultetima, 12.980 na državnim visokim školama strukovnih studija i 1856 na privatnim. Reč je o mladima rođenim 1993. godine okvirno, a to znči da se pomenute školske godine upisalo 66 odsto kohorte, računajući i studente sa Kosova, Republike Srpske i Crne Gore.

Veliki je broj i diplomirnih studenata. Godine 2011. na svim nivoima diplomiralo je 47.523 studenta, ali će mnogi od njih dugo čekati na posao. To je zato što je privreda Srbije u zastoju i što se studenti upisuju na fakultete na kojima se diploma lakše stiče iako je mogućnost za zapošljavanje manja, a postoje visokoškolske ustanove koje daju diplome koje tržište rada ne poznaje. Popis stanovništva iz 2011. godine daje sledeće podake: u grupi od 30 – 34 godine /to je referentna grupa i u evropskim statistikama jer se u tim godinama završavaju najviši nivoi obrazovanja/ bilo je 494.580 stanovnika. Visoko obrazovanje završilo je oko 25 hiljada osoba. Iste, 2011. godine diplomiralo je 47.523 hiljade studeneta, što se dovodi u vezu sa bolonjskim sistemom i nerazumnom ekspanzijom visokog obrazovanja, uključiv i privatno visoko obrazovanja. U dugoročnijoj perspektivi, slika je sledeća:

U 2012. godini bilo je 67.257 živorođene dece, a 2011. još manje – 65.598. Zapanjujući je podatak da je iste godine na svim oblicima i nivoima viskog obrazovanja bilo akreditovano 64.560 mesta. Drugi značajan podatak pokazuje da je školske 2012/2013 u IV razred svih srednjih škola upisano 58.098 učenika, od kojih u gimnazijama svega 16.510. Pošto se na fakultete upisuje oko polovine srednjoškolaca, sledeće školske godine će se na fakultete upisato oko 30 hiljada kandidata. Ako se podsetimo da ima oko 64 hiljade akreditovanih mesta za upis na prvu godinu studija, nije teško zamisliti jagmu koja će nastati među fakultetima, pošto zavise od broja upisdanih studenata, kao i kvalitet studija. Procenjuje se da će broj diplomiranih biti između 20 i 25 hiljada studenata. To jeste deficit kadrova, a on će biti uvećan odlaskom diplomiranih u inostranstvo. Zanimljivo je da nema preciznih podataka o ome koliko svršenih studenata emigrira!. Uzimajući u obzir ive podatke, profesor ivić zaključuje da u Srbiji u narednoj deceniji može da dođe do ozbiljnog deficita kadrova sa visokim obrazovanjem i pored toga što sada imamo suficit u gotovo svim oblastima profesionalnih delatnosti.

Visoko obrazovanje – obeshrabrujući podaci

U OECD-u se obavljaju pripreme za testiranje dostignuća u nekim oblastima visokog obrazovanja pod nazivom AHELO /testiranje u opštim kompetencijama, ekonomska i građevinska struka /. Kod nas ne postoje objektivni podaci o kvalitetu postignuća studenata. Kada je reč o kvalitetu kandidata koji se upisuju na fakultete, podaci su obeshrabrujući. PISA testiranje naših učenika pokazalo je 2012. godine da 45,5 odsto učenika uzrsta od 15 godina spada u kategoriju funkcionalno nepismenih, i to 11,9 odsto je na nultom stepenu, a 33,6 odsto na prvom najnižem stepenu. Samo dva odsto naših učenika nalazi se u kategoriji 5 koja predstavlja pravu punu pismenost. Drugi važan činilac je kvalitet nastavnika. Treba reći da je u EU standard 15 studenata na jednog nastavnika, dok je kod nas 27 studenata na jednog nastavnika. Kriterijumi za izbor nastavnika u visokom obrazovanju su dosta niski /prema kriterijumima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta/, a u visokim školama kao manjim kolektivima vlada princip nezameranja. Na slab kvalitet visokog obrazovanja utiče i velika ekspanzija fakulteta. Na primer, 2000/1 bilo je 86 fakulteta, a 2011/12 236 /od toga 27 privatnih/, sa ukupno 1228 studijskih programa, a da se ne primenjuju valjane metode evaluacije. Osim toga, Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj utvrdilo je da je u Srbiji otvoreno oko 100 neakreditovanih filijala visokoškolskih ustanova. Sve ovo utiče na dugoročan gubitak ljudskih resursa, jer je za podizanje nivoa kvaliteta obrazovanja potrebno mnogo vremna i sistemskih mera.

Na rasipanje ionako oskudnih ljudskih resursa utiče stihijska obrazovna politika i nepostojanje sistema zapošljavanja na osnovu vrednosti sečenih diploma, pa je i studentima nevažno šta studiraju u situaciji kada zapošljavanja ide preko partijske pripadnosti. Po broju diplomiranih studenata dominiraju društvene nauke i umetnost sa 46 odsto / ali tu nisu uključeni oni koji se školuju za nastavnike/. Samo 8,5 odsto diplomira na prirodnim naukama, matematici i informatici koje su temelj za proizvodne delatnosti, 16,2 odsto diplomira na tehničkim nauka, 8,5 odsto u oblasti poljoprivrede i veterine.

Kako iz haosa

Da bi se merodavno procenilo kakva treba da bude struktura studijskih programa i broj studenata potrebno je da posoji bar okvirna strategija razvoja Srbije i projekcije opšteg i privrednog razvoja. Za sada je mogućno da se uoče tri kategorije: prva je ona u kojoj je lako već sada uočiti da će i ubuduće biti suficitarnih kadrova kojima preti trajna nezaposlenost u struci, što svedoči o neracionalnom korišćenju ionako oskudnih ljudskih potencijala; druga kategorija je ona u kojoj postoje velike potrebe za kvalitetnim obrazovanjem kao što su poljoprivreda i složena prehrambena industrija; treću kategoriju čine oblasti industrijskog i tenološkog razvoja, ali tu postoje teškoće da se utvrde razvojne perspektive Srbije u svetu globalizovane privrede. Kako se obrazovna politika svodi na definisanje društvenih prioriteta i na raspored raspoloživih sredstava, Srbija bi morala da vodi vrlo racionalnu poliiku naročito kada je reč o generacijama sa visokim obrazovanjem. Takvih će u narednoj deceniji biti oko 40 odsto mlađih generacija stanovništva.
Zato je potrebno preduprediti osipanje u preduniverzitetskom obrazovanju i preispitati predimenzionirani sistem akreditacija studijskih programa i broja akreditovanih mesta koji dovode do disproporcija u opredeljivanju za studije. Takođe, Srbija ne bi smela da se lišava značajnog broja potencijalnih kandidata iz socijalno marginalizovanog dela stanovništva s obzirom da se sada u obzir ne uzima imovinsko stanje porodice, nego samo rezultati prijemnih ispita. Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine jasno definiše da se pri biranju kandidata za budžetsko finansiranje mora izeti u obzir i imovinski status porodice.
Da bi se podigao kvalitet visokog obrazovanja neophodno je da se postepeno uvodi objektivno testiranje znanja i kompetencija u toku studiranja i kod diplomiranih studenata, mada se mogu očekivati otpori; Srbija treba da učestvuje u AHELO projektu, da pripremi nacionalno rangiranje svih visokoškolskih ustanova da bi se znalo ko je kakav. Neophodno je zaoštriti kriterijume za akreditaciju ustanova i nastavnika; sva tri oblika velike mature /opšta, stručna i umetnička/ treba da postanu instrumenti za eksterno vrednovanje ishoda srednjoškolskog obrazovanja. S obzirom na problematičan kvalitet doktorskih disertacija, potrebno je primeniti mere iz Strategije koje predviđaju da u komisijama budu kompetentni profesori i sa drugih univerziteta i iz inostranstva, da se javno objavljuju naslovi i rezimei odbranjenih teza, objavljuju referati za ocenu teza i sastav komisije pred kojom se teza brani. Takođe treba ustanoviti sistem matičnih republičkih komisija za izbor nastavnika, a u sistemu visokih strukovnih studija izbor nastavnika preneti na asocijacije strukovnih škola, jer izbor nastavnika u malim kolektivima ugrožava kvalitet izbora. Najzad, potrebno je uvesti sistem kolegijalne evaluacije određenih studijskih programa uz učešće domaćih i stranih kompetentnih profesora i javno obajvljivati rezultate evaluacije. Mere i rokove za podizanje nivoa kompetencija visokoškolskih nastavnika predviđene su dokumentom EU koje su ugrađene i u našu Strategiju, napominje za Republiku profesor Ivan Ivić. On se nada da će se problem rasipništva ljudskih resursa do kojeg dolazi zbog strukture akreditovanih programa i diplomiranih studenata u oblastima koje proizvode trajnu nezaposlenost rešiti strogim budžetskim finansiranjem na državnim univerzitetima i delovanjem tržišnih mehanizama na sistem privatnih univerziteta. Naravno taj sistem neće dati potpune rezultate ako se ne eliminišu koruptivni mehanizmi i uplitanje partijskih i političkih uticaja.

Olivija Rusovac