Novinari kao vesnici katastrofe
POPLAVA I KOMENTARI
Da li još uvek nije jasno da smo mi, ljudi, važni i značajni jedino sebi i drugim ljudima, dok bi priroda i sve vrste u njoj sasvim lepo opstali i bez nas? Nije jasno? Naravno da nije jasno, otuda i ova poplava izjava o Božjoj volji umesto sagledavanja činjenica.
Gordana Perunović Fijat
Humanitarne akcije za pomoć ljudima na poplavljenim područjima nisu izostale, u stvari, bilo ih je na pretek, a dobrovoljci su odlagali državne ispite radi odlaska na odbranu nasipa. Uporedo s poplavom, nadirala je i poplava komentara na društvenim mrežama i u običnim razgovorima, a ti komentari bili su potpuno na liniji izjava vrhova SPC, da je poplava rezultat kazne Božje zbog organizovanja Parade. Podatak da je kiša nastavila da pada i posle otkazivanja Parade te da se vrh poplavnog talasa tek mogao očekivati, slabo je ko uzimao u obzir, a preteranih reakcija u fonu verskog ludila umesto ohrabrenja i pribranosti bilo je na pretek i u političkim vrhovima. Mala paralela između TV stanica u Srbiji i Hrvatskoj koje su izveštavale o istoj temi, naime o katastrofalnoj poplavi: gradonačelnica Slavonskog Broda, govorila je pristojno i bez preterivanja, uz puno uvažavanje ljudske nesreće, držeći se organizovano i dostojanstveno pred škakljivim a potpuno umesnim pitanjima novinara. I niko nije ni frktao, ni uzdisao, ni vikao na saradnike. Ovde su novinari delovali - da se ne uvrede časni izuzeci - kao vesnici katastrofe. A kako i ne bi, kad je i sam vrh vrhova pominjao katastrofu „biblijskih razmera“. Nije da preporučujem film „Noje“ sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi, s obzirom da ga još nisam gledala; ali, priče da nam se „sve ovo dešava“ zbog nekih stvarnih ili navodnih grehova bilo je zaista previše, kao dodavanje uvrede i nepravde na već nesagledivu nesreću. Ako ljudi veruju da su prirodne katastrofe posledica nekog našeg činjenja ili nečinjenja - na primer, ako ne izvršimo obrede prizivanja proleća, onda proleće neće ni doći - onda se to zove magijsko mišljenje. Prosečno obrazovan čovek smeje se ovakvom načinu razmišljanja, smatra ga zastarelim i divljačkim - da bi u nevolji počeo da se ponaša potpuno isto, optužujući ljudske grehe za elementarnu nepogodu.
 |
Da li je moguće da ljudi još nisu shvatili da poplave, cunamiji i erupcije vulkana uopšte nisu emotivno zainteresovani za ljude, kao ni za bilo koju drugu vrstu koju uništavaju na svom pohodu? Da li još nije jasno da smo mi, ljudi, važni i značajni jedino sebi i drugim ljudima, dok bi priroda i sve vrste u njoj sasvim lepo opstali i bez nas? Nije jasno? Naravno da nije jasno, otuda i ova poplava izjava o Božjoj volji umesto sagledavanja činjenica. A činjenice su sledeće: potoci, reke i rečice nabujale su od kiše koja je padala danima; voda nije imala kuda da otekne, jer su mnogi potoci i rečice u Srbiji zaprečene ogromnim količinama smeća; neki od ovih potoka i reka preko leta nisu prepreka ni da ih žaba pregaca, a da mnogo ne ukvasi noge, ali, kad nabujaju, postaju opasnost za sve oko sebe; sistem odbrane od poplava u mnogim delovima Srbije jednostavno ne postoji, za razliku od Vojvodine, gde su sve vlasti još od srednjeg veka pokušavale, ponekad i uspevale, da ih dovedu u red, gradeći nasipe od kojih neki datiraju još od pre turskih osvajanja, pa im se i pored svih dogradnji ipak desi da ne izdrže poplavni talas; a, najgore, poplava je postala udarna vest tek kad se - već dogodila i hiljade ljudi ostalo bez domova a neki i bez najbližih koji su smrtno stradali. I tada su mnogi pozivali na opštu molitvu umesto da su doneli jedan jedini sapun ili flašu vode za ljude koji su ostali bez ičega. Možda sada, kad se voda povuče i šteta proceni, sledi i suvisla akcija. A može biti, što je verovatnije, da sledi i još jedna poplava nesuvislih izjava i komentara.
